Четири руска хероја – од средњовековног кнеза до чувара писте у 21. веку

Објављено: 23.11.2018.год.
Александар Невски, фото: Павел Корин/Sputnik/Russia beyond


У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима.

1. Александар Невски

Кнез Александар Невски је једна од најважнијих личности у историји Русије. Није ни чудо што је он пре неколико година победио на телевизијском гласању „Најпознатије име у Русији“, тј. што је од 500 учесника народ изабрао њега.

Александар Невски

Овај руски кнез је живео у 13. веку. Касније га је канонизовала православна црква. У великој мери је популаран захваљујући филму Сергеја Ајзенштајна, снимљеном крајем 1930-их у коме Невски парафразира речи Новог Завета: „Ко нам дође са мачем, од мача ће и погинути!“ Та фраза је имале велики одјек у Совјетском Савезу. Главни догађај у филму је борба Александра Невског против Тевтонских витезова у Бици на леду 1242. године.

Невски је зауставио продор Тевтонских витезова у средњовековну Русију, а пре тога и продор Швеђана. „Те битке су биле пресудне у одбрани и очувању православља“,
 рекао је историчар Игор Данилевски, нагласивши да је завојевачима било важније да шире католицизам него да заузму нове територије. Црква и народ су прославили Невског као лидера који је успео да очува православну веру.

2. Иван Сусањин

„Ниједна императорска династија није основана на тако необичан начин као династија Романов. Она је на самом почетку обележена подвигом у коме је испољена велика љубав. Последњи и најнижи поданик у држави жртвовао је живот да би нам дао цара, и том чистом жртвом је нераскидиво повезао цара са поданицима“, написао је у 19. веку Николај Гогољ о Ивану Сусањину.

Иван Сусањин

Сусањин је свој јуначки подвиг извршио 1613. године, у такозвано Смутно доба. У хаосу који је настао услед ранијих догађаја Пољско-литванска државна заједница се интензивно мешала у руске послове. Пољаци су неко време чак контролисали и Кремљ. Међутим, 1613. године су протерани из Москве после чега су Руси изабрали новог цара Михаила Романова, оснивача нове династије. Михаил је у то време са мајком боравио на свом имању у Костромској области.

У земљи још није био успостављен ред. Поједини пољско-литвански одреди су још увек покушавали да дођу до новог цара. Наишли су на једног мештанина и приморали га да их одведе до цара. Тај мештанин је био Сусањин. Овај одважни сељак је свесно одвео непријатеља у другом правцу, не желећи да открије где се цар заиста налази, и то је платио животом.

Касније је Сусањин постао јунак драмских дела, повести и опере Михаила Глинке. Па ипак, има веома мало веродостојних података о Сусањиновом животу, због чега је изнета и претпоставка да је он измишљена личност. Постоји међутим, 
документ о поклону који су чланови Сусањинове породице 1619. године добили од цара, када су им дате извесне привилегије. Тим документом се потврђује и Сусањинов подвиг.

3. Људмила Павличенко

Људмила Павличенко је била најубојитија жена снајпериста у Другом светском рату. Опевана је у многим песмама и приказана у многим филмовима. Њен лик је два пута био и на совјетским поштанским маркама. Страни новинари су јој дали надимак „Леди Смрт“.

Севастопољ. 1942. година. Снајпериста Људмила Павличенко, Херој Совјетског Савеза, убила је преко 300 немачких војника.

Ликвидирала је 309 немачких војника. Сматра се да су у лов на Људмилу били послати најбољи немачки снајперисти, али је за 36 тих снајпериста поменута мисија била последња у животу.

Усред сурових борби било је места и за романтику. Људмила је срела снајперисту у кога се заљубила и одлучила је да се уда за њега. Међутим, он је у рату тешко рањен и умро је у болници.

Касније је и она рањена и пребачена у позадину. Затим је отпутовала у САД са совјетском омладинском делегацијом и тамо се срела са председником САД Френклином Рузвелтом и његовом женом Елеонором, која је са Људмилом путовала по целој земљи. После тог путовања један амерички музичар је саставио песму „Мис Павличенко“. Људмила Павличенко је 1943. године награђена звањем Хероја Совјетског Савеза.

4. Сергеј Сотњиков

Чувар хеликоптерске писте у једном селу усред тајге прославио се 2010. године када су захваљујући њему преживели путници и посада путничког авиона који је морао негде принудно да се спусти. Својом дугогодишњом упорношћу, одговорношћу и дисциплином Сотњиков је спасао живот 81 особе.

Он се на сопствену иницијативу бринуо о напуштеном аеродрому који 12 година није коришћен, а 7 година чак није бележен на географским картама.

Управо на тај аеродром је слетео авион Ту-154 када му је потпуно отказала електроника, а горива је остало само за 30 минута лета. Свуда унаоколо је била бескрајна тајга. Право је чудо што су пилоти усред непрегледних шума угледали авионску писту.

Касније је Сотњиков испричао
 како пилот „није могао да верује својим очима када је угледао писту која је била обележена по свим правилима, јер сам ја све време водио о томе рачуна“. Писта је била сувише кратка али је пилот ипак успео да спусти авион. „Све се догодило тако брзо да су се гуме [на точковима] запалиле. Авион није успео да се заустави на крају писте – прошао је још 160 метара“, рекао је Сотњиков. Срећом, сви путници и чланови посаде су прошли без повреда, а Сотњиков је награђен медаљом за овај необични подвиг.

Алексеј Томофејчев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк