Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како је српски народ заувек променио његов живот.
„Вишеградом су се проламали јауци и плач“
„Када је 90-их година почео рат у Босни, одлучио сам да одем као добровољац. Те 1992. имао сам 20 година и управо сам одслужио армију. Упознао сам људе који су тражили руске добровољце и ускоро су ме са другим младићима послали у Босну.
Доспели смо у Вишеград, одмах поред линије фронта. Град су гађали босански муслимани и видело се да је то прави рат. Није било струје, ноћу смо седели у потпуном мраку. Нашли смо се тамо баш кад су мештани сахрањивали погинуле чланове својих породица. То су били цивили, око 20 жртава и градом су се буквално проламали јауци и плач.
Спасоносно звоно у првој бици
У правом окршају сам први пут учествовао 3. децембра 1992. И претходно је било чарки, али не тако озбиљних. Наш руски одред је имао задатак да одвуче пажњу непријатеља и да прими први ударац. Из базе смо кренули у четири ујутро, а вратили се тек сутрадан. Погинуо је наш човек, један је био тешко рањен, били смо опкољени. Непријатељ је био близу, на свега 20 метара, а нисмо могли ништа да учинимо: остало нас је четворо, рачунајући рањеног. Нашли смо се у неком шипражју и нисмо ни знали на коју страну да идемо, све док нисмо чули црквено звоно. Изгледа да је било вишеградско. Био је то знак да смо спасени. Наш командир је пао на колена и прекрстио се: „Слава тебе, Господи!“ У том тренутку Срби су кренули у напад и могли смо да се повучемо. Био сам заиста потресен после те борбе.
Затим сам дуго размишљао да ли да останем или да се вратим. И драго ми је што сам нашао снаге да останем. Наш одред је био одличан. Било је младих, јаких, лепих људи. И дан данас се дружимо. А други разлог који ме је натерао да останем је српски народ који сам тако заволео. Мој први молитвеник био је на српском језику. Молио сам се Богу на српском. Захваљујући Србима сазнао сам шта је то духовност и нашао Бога.
„Сусрети које ћу памтити док сам жив“
Желео бих да и испричам о човеку који ми је веома драг – Мирославу Топаловићу из Пала. Тада су добровољци из Русије и сами долазили. Тражили су одреде по прочитаном у новинама. Један од тих добровољаца Роман Малишев је тако стајао касно увече на раскрсници и тражио да га неко одвезе у Сарајево. Ти су путеви били опасни и један Србин Жељко Џида му је пришао и питао га шта ту ради. Жељко га ништа није разумео и одвео га је код Мирослава који је знао мало руски. Роман је тако провео ноћ, а ујутро су га послали у одред. Тако су руски добровољци један за другим улазили у дом Мирослава Топаловића. Говорили смо о њему да је то човек који воли Русе. Био је инвалид и сам није ратовао, али нам је много помагао, посебно нама Русима. Говорио нам је ко смо ми у духовном смислу. У рату све те високе идеје не могу бити у првом плану и људима треба објашњавати да раде велику ствар, јер без тога је тешко преживети. Објаснити им да они не само ратују, већ полажу камен темељац мирног живота будућих генерација. Мирослав ми је посебно помогао да схватим ко су Срби, ко Руси и шта нас повезује. Био је одличан друг.
Ратко Младић нас је обилазио у болници на Палама. Тамо сам чекао да ме пребаце на ВМА у Београд. У болници нас је посетио и Радован Караџић.
Заглавак
Заглавак
Заглавак
Заглавак
Мордовија
Понекад ме ухвати таква носталгија да ми дође да седим и плачем. Тако јако желим да се вратим у Србију, Републику Српску, да бар још једном у животу видим Босну... А моје мале ћерке све то виде па кажу: тата, немој да плачеш!
Катарина Лане, Russia beyond
2019-03-17 21:25:18
Када причамо о чојству и јунаштву српске војске, били бисмо грешни а да не поменемо и једног од наших великих јунака из Балканских и Великог рата...
2019-03-02 21:01:14
Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију...
2019-03-02 08:12:06
С падом нацистичке Немачке, совјетски пилоти добили су приступ Хитлеровом „чудесном оружју“ - Wunderwaffen-у. Три револуционарна немачка борбена авиона, створена да спрече пораз Трећег Рајха, завршила...
2019-02-26 20:25:36
Многи од ових градова су дочекали руске војнике са радошћу. Многи, али не сви. Ово је списак страних престоница које још увек памте руску војску (негде...
2019-02-21 08:40:51
„Ја ћу господине судија одговарати само суду своје државе и свога народа“ – био је јасан одговор генерала Бајића
2019-02-17 08:51:38
Мустафа Голубић, припадник Младе Босне, одликован орденом Обилића, борио се на Церу, Колубари и Солунском фронту, на студијама у Швајцарској повезао се са Коминтерном, а његов живот и крај обавијени су велом тајни
2019-02-16 09:42:21
Извор: Восток / РТ Пензионисани совјетски припадник специјалних снага, који је запленио и представио доказе о америчким испорукама противавионских ракета муџахединима током совјетске војне кампање у Афганистану, са закашњењем је...
2019-02-14 09:41:27
Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе...
2019-02-11 14:55:46
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2019-02-11 14:05:38
После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем...
RSS
