Руски народ је током своје историје пролазио кроз веома тешке периоде. Идеологија и вера у нешто што је узвишеније од опипљиве стварности често су служиле као покретачка снага и инспирисале грађане Русије на велика достигнућа. Погледајмо како је еволуирала руска идеологија у протеклих пет векова.
16. век: Трећи Рим
Икона „Москва је Трећи Рим“, 2011.
Public domainСредином 15. века пала је Византијска империја, али је нешто раније Софија Палеолог, рођака последњег византијског императора, отпутовала у Москву и удала се за великог кнеза Ивана. Неколико деценија касније, учени монах Филотеј из Пскова (1465-1542) осмислио је концепцију Москве као „Трећег Рима“. „Рим је био први, Константинопољ је био ’Други Рим’, а Москва је ’Трећи Рим’ – последњи бедем православног хришћанства“.
Москва је наследила византијски грб на коме је приказан двоглави орао као симбол очувања истините вере. Та концепција се темељила на есхатолошким идејама према којима је Москва „последње православно царство“ којим управља благочестиви и мудри монарх. Он је уједно и заштитник православне цркве. Та концепција се добро уклапала у институцију царизма, коју је у Русији увео Иван Грозни.
17. век: Симфонија цркве и државе
Патријарх Никон (лево) и цар Алексије (десно). Минијатура из 17. века.
Public domainКада је 1589. године Јов постао први патријарх московски, Руска православна црква је постала независна од константинопољског патријарха. Средином 17. века је патријарх Никон покренуо своје црквене реформе, и тада су он и цар Алексеј користили византијску концепцију „симфоније“, тј. хармоничног односа између црквене и световне власти. Поменуте реформе су на крају изазвале раскол у руском православљу, а самом патријарху Никону је одузета црквена власт. У сваком случају, Црква је крајем 17. века заузимала врло значајно место у руском друштву.
18. век: Служење држави и лојалност цару
„Зерцало“ је дрвени оквир са текстовима три закона Петра Великог о државној служби. То је до 1917. године био обавезан атрибут руске државне институције.
Futureal/WikipediaПетар Први је у току својих реформи створио нову државну идеологију са далекосежним последицама. После посете Европи он је донео законе који сваког племића обавезују да служи држави и да се без поговора потчињава царским наредбама, и уједно да се придржава грађанског права на коме се темељила држава. Када је проглашен за императора, Петар је укинуо место патријарха у Руској православној цркви и у својим рукама концентрисао световну и црквену власт.
19. век: Православље, аутократија и народност
Сергеј Уваров (1786-1855), министар образовања Русије (1833-1849), аутор „тријаде“.
Василиј Голике„За веру, цара и отаџбину“ – то је био полузванични мото и позив да се узме оружје у руке током Наполеонове најезде, што је био одговор на паролу француских републиканаца „Слобода, једнакост, братство“. Министар образовања Сергеј Уваров увео је 1833. године тријаду „Православље, аутократија и народност“, што је свакако била новија верзија чувеног ратног поклича.
Била је то прва званична идеологија коју је подржао цар Николај I, а са њим и многи руски интелектуалци, међу њима и писац Николај Гогољ. Том идеологијом су уједињене раније националне идеје. Тријада је подразумевала: 1) очување православне вере и заштиту Цркве, 2) лојалност држави у њеном аутократском уређењу, где је цар био врховни владар и отац земље и народа, 3) очување националне традиције и једнаких грађанских права за све народе у Русији. Тријада је била званична идеологија све до пада империје 1917. године.
20. век: Пролетери свих земаља, уједините се!
Карл Маркс, Фридрих Енгелс и Владимир Лењин: совјетска застава.
Public domainБољшевици су осмислили потпуно нову идеологију и наметнули је руском народу. Православну веру су потиснуле комунистичке идеје. Комунисти су уместо Свете Тројице прослављали Лењина, Маркса и Енгелса. Лењин је после смрти проглашен за вечитог лидера („Лењин је живео, Лењин је жив, Лењин ће живети вечно!“). Комунистичка партија је уместо цркве постала орган који би требало да уједини све људе овога света („Пролетери свих земаља, уједините се!“). Партија је била својеврсно отеловљење „народне власти“, а аутократија је званично укинута. Међутим, власт је, као и раније, и даље била у рукама једног лидера.
Концепција „народности“ је трансформисана у представу о СССР-у као светској држави која уједињује различите народе који теже за слободним и праведним светом („СССР је бедем мира“). За разлику од „тријаде“, ова нова идеологија је имала глобалне амбиције. Совјетски Савез је дуго гајио наде на организовање светске социјалистичке револуције.
21. век: Јединство, патриотизам, независност
Владимир Путин за говорницом. Црвени трг, Москва.
APКомунистичка идеологија је доспела у ћорсокак када је током 1980-их економска и политичка криза уздрмала СССР, после чега се он изненада распао. Застарела совјетска идеологија је завршила у „старом гвожђу“ историје, а новопечена Руска Федерација је годинама била без икакве званичне идеологије. То је тако трајало све док Владимир Путин није преузео одговорност по овом питању. Данашња руска идеологија се готово у потпуности заснива на његовим говорима и вредностима које он истиче, а међу њима је најважније благостање руског народа. Тај циљ се, по Путиновом мишљењу, може постићи помоћу концепције коју чине три императива.
Први је јединство руског народа (владајућа политичка странка се зове „Јединствена Русија“). То је у неком смислу васпостављање концепције „народности“. „Наше јединство је најчвршћи темељ будућег развоја“, рекао је Путин 2018. године у свом гошишњем обраћању Федералној скупштини.
Други императив је патриотизам. Он „треба да се заснива на нашој историји“ и да се потврђује „развојем здравог начина живота који подразумева физичке активности и спорт“, како би се „дошло до високих резултата и победе“.
И треће, све то није могуће постићи без чврсте спољне политике: „Русија је земља са историјом која траје преко хиљаду година. Она је скоро увек имала ту привилегију да води независну спољну политику“. Руски председник је такође у више наврата истакао да је данашњи свет мултиполаран и да је немогуће вратити се на биполарно доба Хладног рата. Укратко, данашња руска идеологија је развијена и модерна верзија „тријаде“ из 19. века, која је у периоду од неколико протеклих векова у Русији најдуже била на снази.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01