Власт брани и право на сећање

Објављено: 05.11.2018.год.


Забрана преласка државне границе групи српских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100. годишњице Подгоричке скупштине. Како смо раније писали, у Пљевљима, Будви, Херцег Новом, Никшићу и Беранама су најављене свечане академије, а на сам дан уједињења 1. децембра је планирано одржавање централне академије у Подгорици. Индикативно је да су Матија Бећковић, Александар Раковић, Чедомир Антић и Дејан Мировић раније најављивани као говорници на овим скуповима, па се недавна ујдурма са забраном преласка тумачи као режимска опструкција прославе славног јубилеја, пише
 Политика.


Одмах по најави да ће српски народ у Црној Гори прославити велики јубилеј стогодишњице народног уједињења и Велике подгоричке скупштине, којом је остварен вековни сан уједињења с једнородним народом Србије, у Црној Гори су се мобилисала провладина јавна и тајна удружења која на сва звона покушавају да овај историјски догађај представе у његовој супротности, с крајњим циљем да се ослобођење прогласи окупацијом.

У том контексту треба сагледавати појављивање фантомских плаката по црногорским градовима „Никад више 1918”, забрањивање свечане академије поводом 100. годишњице ослобођења у Пљевљима, али и недавну ујдурму забране преласка државне границе за више српских интелектуалаца.


Подсетимо, почетком прошлог месеца по свим већим црногорским градовима, осванули плакати анонимних аутора који су под слоганом „Никад више 1918”, у којима се наводило да је српска војска извршила „одмазду у Црној Гори” рушењем „хиљаде домова”, убијањем „црногорских патриота”, силовањем жена које су касније „извршавале самоубиства”.

Анонимни приређивачи патетичног текста потписани су као „љубитељи црногорског хероја Крста Зрновог Поповића”, борца за династију Петровић, који је погинуо током Другог светског рата као антикомуниста и вођа комитског одреда.

Ова акција личила је на неке раније када су у сусрет НАТО интеграцијама постављани немаштовити билборди у градским зонама с ребус слоганом који је говорио „Боље банана у руци, него руска чизма на врату.” Тада је на мети тих и сличних билборда, потписаних од „Црногорских патриота”, била Русија, а овим плакатима је на мети без дилеме Србија и још више српски народ у Црној Гори.

Пошто су увредљиви плакати лепљени чак и на општинским зградама, па и на црквеним здањима, револтирани грађани су се обраћали општинским полицијским станицама и локалним органима комуналне полиције, како би се поменути памфлети уклонили, али су на крају то учинили сами грађани самоиницијативно, а аутор и постављач ових срамних плаката су и до данас остали анонимни и непознати.

Да је власт умешана у њихово постављање дâ се закључити по томе што упркос постојању надзорних камера на местима где су плакати лепљени, полиција није успела да „сазна ко их је поставио”. Тако су опозициони представници тиватског локалног парламента предали пријаву за распиривање верске и националне мржње, тражећи да се открију починиоци лепљења плаката на згради Цркве Светог Саве и на згради општине, које су јасно покривене видео-надзором, али до данас нису добили одговоре које траже њихови грађани, револтирани због скрнављења цркве. Тешко да ће икада и добити одговор.

„Актуелна власт у Црној Гори није могла боље потврдити свој дискриминаторски однос према српском народу, али ни учинити бољу најаву наступајућим манифестацијама обележавања стогодишњице пробоја Солунског фронта и ослобођења и уједињења Црне Горе и Србије, и свих поробљених словенских простора у том времену, него што је то урадила повлачењем одобрења за одржавање манифестација културе у Пљевљима”, казао је председник Српског културног центра „Патријарх Варнав” Божидар Јеловац након недавне забране локалне власти у Пљевљима да се у том граду одржи свечана академија поводом великог јубилеја.

Подсетимо, у Пљевљима је на дан одржавања манифестације, односно само пар сати пре њеног почетка, општински функционер Мерсудин Халиловић повукао раније издату сагласност за кориштење сале Дома Војске Црне Горе. У Пљевљима је требало да се одржи прва свечаност од више најављених по свим већим градовима Црне Горе.

Ако се по јутру дан познаје, онда је очекивано да ће организатори прославе 100. годишњице значајних догађања ослобођења и уједињења, имати опструкције и у следећим манифестацијама у Будви, Херцег Новом, Беранама, Никшићу и оној централној манифестацији у Подгорици 1. децембра.

У Пљевљима је, уместо свечане академије у сали, ипак одржан програм и протестни перформанс. И поред забране и огромног броја полиције, која је готово блокирала град, у препуном храму и порти Цркве Свете Петке у Пљевљима, уз програм црквеног хора „Свети Новомученик Станко” из Никшића и српских уметника и етно-појаца, више стотина грађана присуствовало је обележавању ових свечаности, да би након тога мирном шетњом, уз запаљене свеће, отишли до зграде Општине Пљевља, уз песму „Тамо, далеко”.

Организатор прославе јубилеја Српски национални савет је упозорио да је оваквом забраном „драстично прекршен Устав Црне Горе, који у члану 79, у поглављу ’Заштита идентитета’ гарантује избор, употребу и јавно истицање националних симбола и обележавање националних празника”.

Ослободиоци претворени у тиране

Уз слоган „За право, част и слободу Црне Горе”, илустрацију на плакату је пратио следећи текст: „У немилосрдној одмазди и репресији над народом Црне Горе почињеним од стране Србије, њене војске, жандармерије и домаћих издајника у њеној служби, због активног отпора окупацији и анексији своје домовине, једне од најстаријих балканских држава, између децембра 1918. и августа 1929. године, у вртлогу пакла и смрти нестало је неколико хиљада људи. Убијено је преко 3.200 људи, од којих многи и зверски. Опљачкано је и попаљено преко 5.800 црногорских домова и других објеката. Хапшења, мучења и затварања прошло је преко 4.700 мушкараца, жена и деце. Прогнано је или приморано на егзил више од 3.000 црногорских породица. У готово сваком насељу кроз које су прошле српске казнене јединице вршена су силовања девојака и жена усљед којих је велики број њих касније чинио самоубиства дављењем или вешањем. Читава Црна Гора прошла је кроз срамоћења невиђена у њеној целокупној историји.”  Плакате су излепили љубитељи комитског покрета и црногорског хероја Крста Зрновог Поповића.

Новица ЂурићПолитика

Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк