Како су у Чачку забрањени ћирилица и шљивовица

Објављено: 05.11.2018.год.
Повлачење српске војске у Првом светском рату, фото: Википедија / Политика


Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици - без успеха.

Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге.

У то време, службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском - „Гемеиндеамт” и „Поглаварство општине” - а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.

Ови моменти забележени у студији историчара др Богдана Трифуновића - „Живот под окупацијом” - сведоче по којим је правилима живела читава, окупирана Србија између два новембра, 1915. и 1918. године.

„Желео сам да осветлим једно кратко поглавље у трајању Србије и Чачанског округа, током којег је велика историја напросто прогутала малог човека. Да утврдим како се тих година преживљавало у селу и граду, од чега се боловало или умирало...”, објашњава Трифуновић.

Зато је, каже, међу изворе уврстио и мемоаре српских аутора, али и аустроугарских официра, директних актера окупационог режима у Србији.

Др Богдан Трифуновић, докторант Института „Артес Либералес” Универзитета у Варшави, директор је Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку.

Чачак је, иначе, напуштен 1. новембра 1915. године у 16.00 сати, без борбе и испаљеног метка са српске стране.

Команда војске одредила је др Венцеслава Стејскала, мајора српске војске чешког порекла, да према Женевској конвенцији преда чачанску болницу окупационој сили, што је он и учинио и то у униформи српског официра, коју је одбијао да скине све време окупације, иако је враћен у болницу, на посао.

Сутрадан, 2. новембра, аустроугарска војна команда места наредила је свим власницима да отворе дућане и кафане.

Чачански хотел „Крен” стављен је на располагање официрима окупатора и преименован у „Вирибус Унитис” (Сједињене снаге), а командант је тражио тројицу талаца, који „животима гарантују” да се војсци ништа неће догодити од стране становника.

Одређени су прота Сретен Михаиловић, трговац гвожђаријом Наум Трифуновић и неки Ристић. Тако су почели први дани окупације о којима ће Исидора Секулић касније у „Записима” рећи: „Кад један народ буде прегажен и смрвљен, настане нешто као преисторијско доба. . . Научили смо да све не значи ништа”.

Зло и наопако за сваку кућу био је улазак швапских таљига у авлију, у које су војници трпали све што затекну, а нарочито је упамћен цуксфирер Вајс из чачанске жандармерије, јер је непогрешиво налазио скривено оружје, бакар и храну.

Српска војска је отишла из земље и ко би сад могао помоћи, ако не Руси? Макар у жељама.

Већ прве окупационе јесени, аустроугарски официр и књижевник Шандор Фридрих Розенфелд бележи у Чачку да је „разговарао са неколико истакнутих мештана и био запањен колико људи мало знају о ратном стању”.

Рекли су му да Руси марширају преко Марне у Софију и да су већ ушли у Београд. Сви војници који су погинули у чачанском крају или умрли у Градској болници сахрањивани су на истом гробљу прекопута болнице, са централним спомеником и натписом „Es starb ein jeder fur sein Vaterland” („Умро је сваки за своју отаџбину").

А цивили нису могли да преболе колеру, дифтерију, маларију и глад. У недостатку робе и новца развила се трампа, иако забрањена. За килограм масти сељаци су тражили и добијали пет килограма шећера. Званични курс био је једна круна=два динара, килограм шећера коштао је 14 круна, док је власт објавила обавезан рад за сву децу старију од 12 година и казне од 50 до 100 круна за сваки незасејан хектар.

Од шљива су прављени пекмез и ракија, али ни једно ни друго није допало српских сељака.

Печење ракије 1918. године организовано је тако да су све каце за шљиве скупљане на једном месту у општинама и ту су их сељаци пунили, довлачећи шљиву. Лиферанти су пекли ракију, окупатор је узимао свој део, а сељаци ништа.

Власници шљивика добијали су годишње само 50 литара „љуте” за своје потребе, док је у крчмама била забрањена њена продаја.

Уместо ракије, гост је могао добити једну или две чашице коњака а крчмари су онда, шта би друго, бојили ракију и продавали је као коњак.

Ни у рату, или поготово не у рату, од шверца нема одбране. Чачански препродавци крили су вреће са храном у, ни мање ни више, соби председника Преког суда, знајући да ту нико неће тражити шверцоване намирнице.

Зато су председниковом посилном, војнику Шеферу из Чешке, свакодневно давали по тањир јела.

Велики рат био је погубан по становништво Србије. Ево чачанских бројки. Варош је 1910. године имала 5.671 становника (3.424 мушкарца и 2.247 жена), а 1916. године само 4.156 душа (1.654+2.502).

У Чачанском округу (срезови Чачак, Краљево, Гуча, Ивањица, Ушће, Рашка) за тих шест година број становника смањен је са 138.911 на 114.783.

Године 1916. у Округу је рођено 1.931 и умрло 2.436 мештана.

Последњи воз са аустроугарском војском напустио је Чачак 25. октобра 1918. године, али су у Овчар Бањи пругу минирали и оборили га Михаило и Војко Чвркић, браћа из Рожаца са Каблара.

Иако је окупатор све време одузимао оружје од народа, кад је војска Монархије одлазила по селима око Чачка трештало је као о Божићу.

Трифуновић је студију закључио поделивши становништво Чачка, по односу према окупатору, на три групе:

„Највећи део прихватио је реалност окупације, тражећи у веома неповољним условима што бољу прилику за преживљавање. Мањински део је оружаним отпором одговорио на насилно заузимање Србије и политику репресалија. Трећи део, вољно или не, учествовао је у окупационој власти, углавном држећи положаје у општинским канцеларијама или обављајући обавештајне услуге"

Политика

Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Ћирилица и латиница под окупацијом

2021-01-24 08:38:39

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је...

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

2021-01-17 07:02:43

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Амери су насели на блеф: Како је СССР плашио Америку џиновским имитацијама оружја

2021-01-14 08:21:30

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2021-01-07 07:54:50

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Саракамиш: Како је 1914. руска армија до ногу потукла војску Енвер-паше

2021-01-02 08:03:14

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2020-12-27 09:12:07

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

2020-12-26 19:38:15

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-12-26 08:42:08

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

Урлик хијена

2020-12-23 16:15:23

Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

2020-12-20 09:37:50

Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: