Приредио Бошко Антић, контрадмирал у пензији
На данашњи дан, пре сто година, Врховна команда је наредила Бродарској команди да се врати на Дунав и Саву, одакле су се, после херојског отпора снагама фелдмаршала Макензена у октобро 1915. године, српски бродарци-добровољци, припадници импровизоване српске Речне флотиле, повукли су се са својом војском преко Абабније на обале Јадранског и Јонског мора.
Ту су формирали Бродарску команду и опремили свој брод “Србију”, повукли су се са својом војском у Солун и положили заклетву. Када је српска војска кренула ка Србији, преко Бугарске и од Видина Дунавом, вратили су сена своје реке Дунав и Саву. Док су митски Аргонаути ишли по златно руно српски су ишли по златну слободу.
“Поранила Моравка девојка,
Поранила рано у недељу.
На уранак, баш на Ђурдјевданак
Па се млада крај Мораве шета.
Сама, боса по росној ливади!
Сама собом цура проговара:
‘Вај Мораво, што си дочекала,
Да у теби нигде никог нема,
Да у гори самном проговори!
Пуста поља леже неорана,
Пуста стада блеје без чобана
Пусти коњи вриште без јунака,
Младе цуре вену без момака!
Вај, зелена по ливади траво
Ко ће тебе траво покосити?
Ко ће мене младу запросити?
На пољима и по ливадама
И у селу где бејаху прела
Где бејаху славе и весеља,
Ту се сада тужна вију гробља...
... Швапски цари, крваве авети,
Ваши двори останули пусти!
У крв вам се круне утопиле
Љубе вам се брзо преудале
Ваша царства брзо пропанула
Што Србију земљу поробисте.
Што мукама страшним умористе
Жене, старце и децу нејаку
И херојску многу српску војску!
Што у сиње море потопише,
Нашу војску, нашу узданицу
И у војсци мог брата Маринка!
Авај мене дични соколови!
Српска војско, узданице дивна!
Српски борци, мученици славни!
Куку мене, мој брате Маринко,
Мој соколе у херојској војсци,
Сунце моје, рано ли ми зађе’
Тако млада тужи и нариче,
Од муке је срце заболело,
А од срца у главу додало!
Она паде на зелену траву,
Како паде, пак се обезнани!
Док јој јунак к’о на јави дође,
Свети ратник, а правде заштитник
Па говори Моравци девојци:
‘Немој кукат, моја сестро драга,
Нит кобити браћу соколове!
Лажу Швабе, Немци и Бугари,
Да је српска војска пропанула,
У несито море валовито!
Већ послушај, моја сестро драга,
Да ти право по истини кажем:
Кад Србију Срби оставише,
Учитељи школе затворише,
Затворише, ђаке поведоше
А попови цркве затворише,
Затворише, кључе понесоше,
Па одатле гором отидоше,
Иза гора пут сињега мора.
Ја сам њима вођа постануо,
Да их водим и да их предводим,
Чув’о сам их од зиме и глади,
Од крвника и дивље зверади,
Све до сињег мора дубокога!
Па уђосмо у галије тешке,
И одосмо морем пространијем.
И када смо усред мора били,
Ту нас јесте срећа нанијела,
На зелену гору од маслина,
Ђе бијаше много манастира.
Туна бјеше као у пролеће,
Воће зреше, цвијеће цветаше,
А та гора Крф се зовијаше!
А нас туна дивно дочекаше,
Племенити Руси и Французи
И са њима богати Енглез
У ново нас рухо обукоше,]
Под шаторе нове уведоше.
Па пошто се добро одморисмо,
Од тешкога пута далекога,
Вратише нас опет у галије,
На пучину мора дубокога.
Лађу нам је срећа послужила,
Изведе нас здраве и весело,
На обалу код града Солуна
Близу Свете горе православне,
Баш на поље болнога Дојчина!
Сад да ти је сестро погледати
Све је бијел шатор до шатора,
А све барјак, један до другога:
Ту су Дринци, ту су Шумадинци,
Па Ваљевци и храбри Моравци!
Медју њима витез од Србије,
Стари Путник, херој наших дана!
Па почуј ме, Моравко девојко
Када чујеш Балкан да се тресе,
Кад полете са планине виле,
Кад се горди развију барјаци,
Кад топ рикне, Моравко девојко,
Добро знади то је српска војска!
Онда ћемо мирно запевати’
‘Ој Мораво, моје село равно”.
ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?
Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је посвећен аскерима Треће турске армије која је уништена испод зидина древног јерменског града дубоко у планини. Побијено је, рањено и заробљено 90.000 Турака (од укупно 120.000).
Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао рад двоструких агената. Наводимо три најефикасније руске „кртице“.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.
Шуме око Републике Српске одувијек су биле пуне хијена. Ријетко су излазиле на видјело. Углавном су завијале ноћу и мучки, држећи везе са аутошовинистима и НВО јатацима у Српској, чекајући погодан тренутак. Постале би видљивије углавном када би се ми жестоко посвађали или када би нам споља најавили бичевање или тражили да се „самоукинемо“. Сада хијене имају комплетан угођај и најотворенији позив до сада.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.