У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у више наврата су спасли Русију (а понекад и цео свет) од катастрофалних последица.
1. Амбасада Русије у Техерану (1829)
Сцена из филма „Смрт Вaзир-Мухтара“.
KinopoiskКада је гомила револтираних Перисијанаца побила руске дипломате у Техерану сви су били убеђени да је рат између Русије и Персије неизбежан. Проблем је био у томе што је Руска империја у том тренутку већ ратовала против Отоманског царства и није могла истовремено да се бори на два фронта.
Јавност у Персији била је револтирана због Туркманчајског споразума (1828) којим је завршен Руско-персијски рат (1826-1828) и којим је Персија увучена у дуготрајну економску и политичку кризу – морала је да уступи Русији огромну територију и да плати велику ратну одштету.
Револт народа је био толико велики да је већ 11. фебруара 1829. године гомила гневних Персијанаца продрла у руску амбасаду у Техерану и побила тридесетак дипломата и козака из обезбеђења. Међу жртвама је био познати руски песник Александар Грибоједов.
Па ипак, две земље нису заратиле јер ниједна није била спремна за рат. Персија је послала емисара руском цару са оправдањима и поклонима које је цар Николај I радо примио.
2. Инцидент у Панџдеху (1885)
Битка код Панџдеха (Битка код Кушке).
Франц Рубо/Википедија„Велика игра“, односно конфронтација између руске и британске империје у борби за геополитичку доминацију у Централној Азији, није била праћена великим сукобима двеју суперсила. Само их је инцидент у Панџдеху довео на ивицу отвореног рата.
Наиме, руске трупе су 1885. године ушле на територију Панџдешког насеља Емирата Авганистан, који је тада био под протекторатом Велике Британије. Британци су били веома забринути продором Русије у зону својих интереса па су подстакли авганистанског емира да силом протера Русе.
Битка је завршена надмоћном победом Руса. Британци су били спремни да сами зарате са Русијом, али су их руске дипломате убедиле да ће Руска империја зауставити своју даљу експанзију у овом региону.
3. Инцидент на Догер Бенку (1905)
Разарач „Кнез Суворов“ који је учествовао у конфликту.
Public domainСудбоносни рат Русије против Јапана могао је бити још гори јер је Велика Британија била спремна да уђе у рат на страни Јапанаца.
Разлог је био тај што је руска морска ескадра напустила Балтичко море и упутила се на Далеки исток и том приликом готово да је заратила са Енглезима.
Близу енглеске обале руски ратни бродови су отворили ватру на тамошње рибарске бродове јер их ноћу у магли нису могли добро осмотрити и мислили су да је то јапанска флота. Погинуло је неколико рибара и потопљен је један рибарски брод.
Револтирани Енглези су рекли за Русе да је то „флота лудака“ и почели су да се спремају за рат. Срећом, Руси су платили компензацију рибарима тако да се инцидент завршио мирно, без даље ескалације.
4. Кубанска ракетна криза (1962)
Амерички патролни авион P2V „Нептун“ лети изнад совјетског теретног брода за време Кубанске ракетне кризе, 1962.
Getty ImagesОва криза умало није увукла две суперсиле у нуклеарни рат. Хладни рат је могао прећи у врућу фазу када су Американци 1961. разместили у Турској балистичке ракете „Jupiter“. Оне су имале могућност да стигну до Москве, тако да су их Совјети оценили као велику опасност.
Совјетски Савез није одуговлачио са одговором – убрзо је на Куби (новој савезници, где је владала комунистичка идеологија) разместио преко 50.000 војника и нуклерано оружје. Острво је одмах блокирала ратна морнарица САД.
Само је тесна сарадња Никите Хрушчова са Џоном Кенедијем у октобру 1962. године спречила нуклеарни конфликт. Совјети су повукли своје нуклеарне ракете са Кубе, а САД су скинуле блокаду и повукле ракете „Jupiter“ из Турске.
5. Совјетско-кинески погранични конфликт (1969)
Совјетско-кинески погранични конфликт 1969. године. Одред кинеских војника покушава да се пробије на острво Дамански на територији СССР-а.
SputnikОвај погранични конфликт око мајушног острва Дамански (Џенбао) на реци Усури (који је припадао СССР-у, али је Кина то оспоравала) могао је изазвати директан ратни сукоб двеју највећих социјалистичких земаља на свету. Велика је срећа што погранични сукоб ипак није прерастао у отворени рат великих размера.
Током две недеље у марту 1969. године совјетски граничари и припадници армије борили су се против бројнијих јединица Кинеске народноослободилачке армије. Дошло је до тога да су чак примењени тајни вишецевни бацачи ракета БМ-21 „Град“ који су буквално сравнили са земљом неколико кинеских водова.
Совјети су изгубили 58 људи. Кинески губици нису обелодањени, али се процењује да је погинуло преко 600 кинеских војника. Кина није желела да настави конфликт. Острво Дамански је проглашено ничијом територијом, и такав статус је имало све до 1991. године када је дато Кини.
6. Лажна нуклеарна узбуна у Совјетском Савезу (1983)
Станислав Петров у војној униформи 1999.
Legion MediaСудбина целог света била је 26. септембра 1983. године у рукама једног човека.
Совјетски систем за рано откривање нуклеарног напада на тајној бази „Серпухов-15“ близу Москве детектовао је лансирање неколико америчких интерконтиненталних балистичких ракета.
Совјетски нуклеарни контранапад, а заједно са њим и почетак Трећег светског рата у потпуности је зависио од одлуке једног човека – потпуковника Станислава Петрова. Он је тада био дежурни официр у бази „Серпухов-15“. Имао је на располагању само неколико минута да анализира све доступне информације и донесе исправну одлуку.
Срећом, све се завршило тако што је Петров саопштио Москви да је у питању лажна узбуна. Тако је избегнут гарантовани нуклеарни Армагедон.
Борис Јегоров, Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
