Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

Објављено: 08.10.2018.год.
фото: © М. Коломиец/«Экспринт», 2003 / Russia beyond


Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више него свој тенковски батаљон. Ради се о славном, али популарној историографији слабо познатом тенковском батаљону „Дмитриј Донски“.

До краја 1943. су Црвена армија и руски народ великим жртвама и епском храброшћу успели да потуку нацистичке завојеваче пред вратима Москве, у рушевинама Стаљинграда, на кршовитом Кавказу, по степама око Курска и другде, и тако разбију илузију хитлероваца о уништењу Совјетског Савеза. Фронт је био стабилизован, али је пут до ослобођења окупираних руских и источноевропских земаља, као и до коначног уништења нацистичког зла био дуг. Управо у то време почиње једна од интересантнијих прича Великог отаџбинског рата – она о настанку тенковског батаљона „Дмитриј Донски“ и његовом ратном путу.

 

Пре свега, када се говори о овој јединственој формацији Црвене армије, важно је истаћи да она представља први пример сарадње између совјетске државе и Руске православне цркве. Црква је од почетка немачке агресије била уз свој народ и помагала је у одбрани руске земље јачањем борбеног духа кроз литургијску и пропагандну делатност, као и хуманитарним радом. Међутим, те активности вршене су на релацији Црква – народ, мимо совјетског државног апарата. Тако је Црква имала и свој фонд за одбрану отаџбине у коме је донацијама верника до октобра 1944. сакупљено 150 милиона рубаља. Све укупно, Руска православна црква је до краја рата, што својим средствима, што донацијама верника, уложила око 300 милиона рубаља у победу над нацистима. Ова средства придруживана су донацијама радника Совјетског Савеза за „Генерални одбрамбени фонд Црвене армије за снабдевање тенковима, авионима и бродовима“.

Увидевши патриотску улогу руске цркве и суочено са неопходношћу да уједини читав народ у борби против завојевача, совјетско државно руководство је почело да напушта свој милитантни атеизам, антицрквену пропаганду и политику репресије према Цркви и верницима. Тако је нацистички „рат истребљења“ (Vernichtungskrieg) остварио готово немогуће – измирио је бољшевичку државу са руском црквом. Врхунац тог процеса био је историјски сусрет Јосифа Стаљина са митрополитом Сергијем, 4. септембра 1943. године на којем је стари митрополит изрекао чувене речи: „Ваше победе су и наше победе“.

Неколико дана потом, 8. септембра 1943, Сабор руских јерарха изабрао је Сергија за патријарха Московског и целе Русије. Једна од главних тема о којим су (тада још увек) митрополит Сергије и Стаљин разговарали током сусрета било је формирање тенковског батаљона донацијама Руске православне цркве. То није била нова идеја. Сергије је још 30. децембра 1942, у свом обраћању пастви, позвао вернике да дају прилог за формирање тенковског батаљона који би носио име чувеног руског хероја Дмитрија Донског: „Нека наш црквени батаљон носи са собом благослов православне цркве и непрекидне молитве за победу руског оружја. Свима нама ће бити угодна свест о томе да нисмо стајали по страни, него да је свако у складу са својим могућностима и својом снагом дали допринос светом послу спасења отаџбине“.

Новац је до краја 1943. био сакупљен, па је уз Стаљиново одобрење те зиме отпочело формирање ове несвакидашње јединице. Сам назив батаљона имао је велики симболички значај јер је Дмитриј Донски био први руски велможа који је устао против монголске власти и потом потукао Монголе у чувеној бици на Куликовском пољу, 8. септембра 1380. године.

Зато је и свечаност формирања ове јединице 7. марта 1944. уприличена надомак Туле, у близини легендарног Куликовског поља. Том приликом је 40 тенкова чувеног типа Т-34 које је Руска православна црква купила предато Првој гардијској тенковској армији. Овом чину присуствовао је и митрополит крутицки и коломенски Николај, што је уједно био и први јавни сусрет руских црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије. Он се тада обратио тенкистима следећим речима: „Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитрија Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, ка победи, браћо војници!'' Пут ка победи, за ову јединицу, почео је већ у ноћи 23. на 24. март 1944, када се први пут сударила са непријатељем код Умана у Украјини и разбила га.

Тенковски батаљон „Дмитриј Донски“ био је квалитетно опремљен. То је била једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34/85 (конкретно поседовала их је 19) са топом повећане пробојности и домета од 85 mm и снажнијим оклопом. Ипак, њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21).

Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио. Процењује се да је јединица у само прва два месеца борби ликвидирала око 1400 хитлероваца, уништила и онеспособила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда, 38 тенкова, 17 оклопних возила и око 100 других возила. Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.

Војислав Гавриловић, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк