Прелазак Ђавољег моста: Како се Русија борила за независност Швајцарске

Објављено: 06.10.2018.год.
фото: Роберт Кер Портер / Russia beyond


Пре више од 200 година су руске трупе на челу са војсковођом Александром Суворовом ратовале у Швајцарској јер су обе земље имале заједничког непријатеља – Наполеона.

„Генералу који није знао за пораз руски цар је 1799. године наредио да напусти бојно поље у Италији и пребаци трупе у Швајцарску како би се ухватио у коштац са Французима. Тај генерал је био Александар Суворов. Његова драматична војна кампања у Швајцарским Алпима убрзо је постала легенда која и данас живи“ – тако швајцарски музеј
 на свом сајту представља изложбу о руском војсковођи.

„Руски војник је спретнији од јелена“

У то време се Русија ујединила са Аустријом и Великом Британијом у борби против француских револуционарних трупа које су на континенту освајале једну земљу за другом. Суворов, који никада није изгубио ниједну битку, неколико пута је победио Французе у Италији, и тако анулирао тамошње Наполеонове победе.

Александар Суворов

Бечу се, међутим, није допало јачање позиција Русије у Италији, те је инсистирао да се Суворовљеве трупе пребаце у Швајцарску како би се ујединиле са руским и аустријским пуковима и бориле против француске армије генерала Андреа Масене. Руски војсковођа је желео да стигне у Швајцарску што пре па је изабрао пут преко Алпског превоја. Тај пут је био узак и пун серпентина, а контролисали су га Французи. Суворовљев план је личио на самоубилачку мисију, али је он ипак рекао: „Где прође јелен, тамо ће проћи и руски војник. А где јелен не прође, руски војник ће проћи без обзира на све“.

Ђавољи мост

Суворов се са 20.000 војника најпре пробио на Превој Светог Готарда где је успео да победи Французе. Међутим, уследио је озбиљан изазов када су Руси наишли на такозвани Ђавољи мост. Тај мост изнад брзе планинске реке био је веома узак и веома оштећен.

„Суворов прелази Ђавољи мост“.

„Али то није зауставило победника. Официри [налазе даске] и повезују их шаловима, а војници трче [по мосту] и спуштају се са врхова у амбис како би стигли непријатеља и победили га на сваком месту“, писао је касније Суворов императору Павлу I. Даске су узете из оближње шупе.

Када је руска војска – гладна, промрзла и сва у ранама после преласка моста под француском ватром – стигла у место Алтдорф, тамо их је чекало још једно непријатно изненађење. Наиме, даље није било пута него две планинске стазе којима се данас може проћи само помоћу специјалне опреме. Суворов је критиковао своје аустријске савезнике због тога што га нису унапред обавестили о томе.

„Али ми смо Руси“

Требало је да исцрпљена армија пређе планински превој висок 2.000 метара, све време одбијајући француске нападе на њену позадину.

„Била је потребна гвоздена воља за одлуку да се оде из Алтдорфа. За прелазак тог пута требало је имати неограничену веру у своју војску“, написао је касније руски императорски министар одбране Дмитриј Миљутин.

Многи војници су изгубили живот тако што су се оклизнули и пали са планинске стазе. Такође је изгубљено много коња и муниције, а када су совјетски војници помислили да су постигли немогуће и дошли на одредиште, тј. у долину Моутатал, чекало их је још једно непријатно изненађење. Наиме, када је тамошње руске снаге напустила главнина аустријске армије, Французи су их до ногу потукли, тако да Суворов није имао куд. И то није било све: његове пукове су у долини опколили далеко бројније трупе будућег Наполеоновог маршала Андреа Масене.

„Суворовљев марш преко Алпа“

Суворов је осетио потребу да се обрати својим официрима. „Свуда око нас су планине... Свуда око нас је снажан непријатељ који се поноси својом претходном победом. С обзиром да се руска војска нашла у великој опасности ми не можемо добити никакву помоћ. Можемо се уздати само у Бога, и крајњу храброст и оданост наших војника. Суочићемо се са невиђеним тешкоћама! ... Али ми смо Руси! С нама је Бог! Спасите част Русије и њеног императора! Спасите његовог сина“, страствено је узвикнуо војсковођа имајући у виду да је Павлов син Константин био један од војника Суворовљеве армије.

Тријумфално пробијање обруча

Главнина Масенине армије, која је била двоструко бројнија од руских снага, кренула је у напад 1. октобра. Руски контранапад је, међутим, био толико муњевит и силовит да су Французи доживели потпуни слом. Масена је и сам једва умакао руском војнику који га је ухватио за раме и отргнуо му еполету. Тако су Французи поново доживели пораз и поднели велике губитке.

Суворов је успео да пробије обруч и сачува 75% своје армије. Миљутин наглашава: „Тај неуспешни поход је донео руској армији већу славу од најтријумфалније победе“.

„Ја бих све своје победе мењао за Суворовљев поход кроз Швајцарску“, 
признао је Масена. 

На путу Суворовљевог марша кроз Швајцарску данас постоји шест музеја.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк