Слом Немаца за само 45 дана

Објављено: 27.09.2018.год.
Војвода Живојин Мишић, Војвода Степа Степановић, Војвода Радомир Путник, Војвода Петар Бојовић / Фото Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Напредовање српских регуларних трупа у великој мери су олакшавали устаници по читавој земљи. Српску Врховну команду није поколебала техничка надмоћност противника


После испадања Бугарске из рата, генерал Шолц је добио задатак да са остацима немачких јединица, које су се налазиле на македонском фронту, уз помоћ појачања која су му стизала са других фронтова (укупно шест дивизија), а у тесној вези са аустроугарским снагама које су се повлачиле из Албаније, организује нов одбрамбени фронт на линији: Пирот-Ниш-Прокупље-Митровица-Пећ, како би се зауставила савезничка офанзива и обезбедила комуникација Београд-Софија-Цариград. То би омогућило да се настави подршка Турској и заштите извори нафте у Румунији, као и да се осигура одбрана јужног бока Аустроугарске. Од успешне реализације тог плана зависио је наставак рата.


Међутим, догађаји су се развијали изузетном брзином, тако да нису допустили непријатељу да реализује своје планове. Наиме, српска 1. армија, грабећи према Нишу, није допустила непријатељу да доврши прикупљање и консолидацију на новој одбрамбеној линији. Одмах после проласка кроз Куманово, она је 3. октобра разбила аустоугарску 9. дивизију на линији Бујановац-Гњилане и, незадрживо надирући на север, 4. октобра ослободила Врање, а 5. октобра Владичин Хан. Следећег дана она се пробила кроз Грделичку клисуру и одатле упутила француску Коњичку бригаду преко Власотинца ка Пироту, да би са главним снагама наставила надирање ка Нишу.

Лесковац је ослобођен 7. октобра, а два дана касније армија је избила пред непријатељске положаје јужно од Ниша. На линији Пасјача-Селичевица-Пирот непријатељ је груписао 47 батаљона и 55 батерија, док је српска 1. армија располагала са свега 27 батаљона, 24 ескадрона и 29 батерија, преморених у дугим маршевима и непрекидним борбама и са готово утрошеном артиљеријском муницијом. Пошто се избијањем пред Ниш 1. армија удаљила 180 километара од осталих савезничких снага и српске 2. армије, која се налазила у покрету са бугарске границе према Скопљу, генерал Д"Епере је с разлогом био забринут за њену безбедност. Због тога је упутио српској Врховној команди у Скопљу следећи телеграм: "Прва српска армија срља у авантуру и она ће компромитовати цео наш успех, зато апсолутно обуставите њено даље напредовање према Нишу."

Међутим, српску Врховну команду није поколебало то наређење, нити бројност и техничка надмоћност противника. Ценећи да српска војска, која ослобађа своју земљу и ужива свестрану подршку свога народа, има огромно морално-политичко преимућство над непријатељским трупама чији је борбени морал јако уздрман, а да би чекање на пристизање савезничких трупа, које су се веома споро кретале, омогућило непријатељу да постигне свој циљ, српска Врховна команда је одобрила војводи Бојовићу да отпочне операцију за ослобођење Ниша и настави гоњење непријатеља према Сави и Дунаву.

У Тродневној жестокој бици која је почела 10. октобра, српска 1. армија је, комбинујући обухватни маневар преко Пасјаче са пробојем преко Селичевице, сломила одбрану надмоћније немачке 11. армије и присилила је да напусти Ниш. У зору 13. октобра трупе Моравске дивизије су победоносно ушле у град и заплениле велике количине ратног материјала. Истог дана француска Коњичка бригада ослободила је Белу Паланку, а један српски коњички пук Прокупље.

У међувремену, за новог команданта заједничких немачких и аустроугарских снага на Балкану одређен је фелдмаршал Кевеш, који је кокетно, уз своје име, истицао атрибут "освајач Београда". После губитка Ниша, немачка 11. армија се повукла на линију Сокобања-Бован-Крушевац и даље Западном Моравом до Чачка, где јој је пристигла у помоћ аустроугарска 30. дивизија и делови 51. дивизије. Упорном одбраном свога фронта, та армија је требало да послужи као спона између немачке Групе армија фелдмаршала Макензена у Румунији и аустроугарске армијске групе "Албанија", која се повлачила кроз Црну Гору да би зауставила напредовање српске војске, омогућила што дужу експлоатацију животних намирница из Србије и заштитила јужну границу Аустроугарске.

Аустроугарска врховна команда, да би омогућила извршење тако амбициозног задатка, одредила је још десетак нових пешадијских и коњичких дивизија, као и низ артиљеријских група, које су са италијанског фронта и из Украјине упућене на српски фронт. Убрзо се показало да су све те мере одоцниле.

Немачко-бугарски штабови рачунали су да ће српске снаге, после тако великог удаљавања од својих база и због порушених комуникација, успорити своје напредовање, како би побољшале своје снабдевање. Међутим, српске трупе су те тешкоће у великој мери брзо савладале благодарећи свестраној помоћи становништва, које је износило пред своје ослободиоце и последње залихе хране сачуване после трогодишње окупације. "Све што је остало од становника у Србији - старци, жене и деца" - забележио је француски капетан Дега - "све се то стављало нама на располагање, трудило се да нам учини услугу и пружи помоћ, Они преносе наше телеграме и наредбе, они нам служе као извиђачи, у тој земљи сваки становник је истовремено и војник."

Напредовање српских регуларних трупа у великој мери су олакшавали устаници. У извештајима немачких и аустроугарских штабова, из дана у дан се говори да су устанички одреди и групе прекрили целу земљу. Нападајући непријатељске трупе у покрету и на положајима, кидајући им везе и ометајући њихов саобраћај, устаници су отежавали њихову борбу на фронту.

Устанички покрет нарочито је био снажан и масован на Косову, у Метохији и у Црној Гори. Благодарећи помоћи устаника Косова, који су сами ослободили низ градова и заробили стотине аустроугарских војника, комбиновани француски одред генерала Транијеа успео је, такорећи у једном даху, да од 10. до 17. октобра ослободи Косово и избије на линију Рашка - Нови Пазар. To је омогућило српској 2. армији да се без тешкоћа прегрупише лево од 1. армије и предузме марш преко Косова и долином Ибра на фронт према Дрини.

У исто време француска група дивизија генерала Патеа упутила је железницом истурене одреде ка Видину и Неготину, који су, пошто их непријатељ није очекивао, 17. октобра стигли на десну обалу Дунава и хицима из својих топова прекинули саобраћај непријатељске флотиле.

У таквим околностима српска Врховна команда је позитивно одговорила на захтев војводе Бојовића да, после неколико дана одмора у долини Западне Мораве, његова армија поново крене у напад. У тродневним жестоким борбама које су почеле 18. октобра дуж целе линије фронта од Сокобање до Чачка, противничка одбрана је најпре сломљена код Ражња, где су Моравска и Коњичка дивизија извршиле пробој. Одмах затим цела армија је прешла у гоњење. Већ 25. октобра Дринска дивизија је ослободила Крагујевац.

ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА

Српска Прва армија је, гонећи у стопу разбијеног непријатеља, незадрживо надирала према Сави и Дунаву. Тачно 45 дана од почетка победоносне солунске офанзиве, 1. новембра у 10 часова, војвода Петар Бојовић је на челу Дунавске дивизије ушао у Београд. Напаћена престоница Србије, која је претрпела велика разарања и чији су житељи тешко страдали, дочекала је своје ослобођење. У то време 2. армија је челом стигла у рејон Ужица и упутила предње одреде на фронт према Дрини.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк