Почетак краја крвавог рата

Објављено: 23.09.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=113834

Авијација је имала широку примену на Солунском фронту / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Када је стигла вест да су Бугари потписали примирје, немачки цар Виљем II упутио је телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!" .Сва светска штампа писала је о пробоју Солунског фронта

За време напредовања српских армија према Штипу и Велесу и преласка савезничких снага у општи напад 25. септембра, британска авијација је одиграла крупну улогу: тукући бугарску 1. армију у повлачењу, она је потпуно сломила њен борбени морал. Занимљиво је подсетити да је само неколико дана пре тога, та иста армија сломила британско-грчки напад у бици код Дојрана. Док су бугарски парламентарци водили преговоре у савезничкој Главној команди у Солуну, савезничке армије су се, гонећи разбијене непријатељске трупе, брзо примицале бугарској граници.

Српска 2. армија је 29. септембра избила на бугарску границу код Царевог Села, спремна да крене на Софију; српска 1. армија је код Страцина пресекла одступницу немачкој 11. армији, која се преко Тетова повлачила ка Скопљу, последњу везу са Бугарском; француска Коњичка бригада, после одважног продора кроз планину, ушла је у Скопље и растурила бугарске јединице одређене за одбрану града; британско-грчке трупе заузеле су Високу чуку на Белашници и главним колонама напредовале према Берову и Петричу.

У таквим околностима, бугарска влада је поручила својим парламентарцима у Солуну да потпишу акт о примирју. Према том уговору четири бугарске дивизије које су се тада затекле западно од скопског меридијана разоружане су и задржане у заробљеништву. Друге две бугарске дивизије, које је српска 1. армија заробила код Куманова, такође су разоружане а људство упућено у Бугарску.

На исти начин поступљено је и са људством оних бугарских јединица које је заробила 2. армија и британско-грчке снаге. Врховни командант бугарске војске краљ Фердинанд, који је земљу ставио у службу немачког империјализма и довео је до катастрофе, абдицирао је и емигрирао из Бугарске 4. октобра.

Зараћене коалиције су дочекале капитулацију Бугарске као догађај од прворазредног значаја. Обавештавајући о томе Парламент, француска врховна команда је 1. октобра истакла:

"Балканско полуострво је од 15. септембра постало бојиште од главне важности. У року од десет дана сломљена је војна моћ Бугарске. Бугарска влада је 25. септембра била присиљена да хитно затражи примирје. Последице ових догађаја изгледа да су одлучујуће у погледу исхода и трајања рата."

Од тада је Турска, суочена са опасношћу да буде одсечена од својих савезника, очекивала исту судбину; Аустро-Угарска је била тешко угрожена, док је јужни бок Централних сила био неповратно разбијен. Познати енглески војни писац Лидл Харт наводи да "подвиг у Македонији није само скрхао један стуб Централних сила, већ је отворио пут за надирање ка аустријској позадини.

Немачка врховна команда изгубила је живце само за неколико дана. Иако стање на Западном фронту није било забрињавајуће, начелник штаба немачке врховне команде Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су упутили 29. септембра захтев влади да тражи примирје". Крај Првог светског рата, једног од најкрвавијих у људској историји, неочекивано се брзо приближавао.

Савезнички главни командант на Балкану Д'Епере одао је српској војсци посебно признање, истакавши да је она "очију упртих ка Отаџбини, надахнута неукротивом жестином и пуна вере у своју праведну ствар, срушила утврђења у којима је непријатељ мислио да је недохватљив и, јурнувши кроз његова утврђења, за пет дана одсекла га од Вардарске долине и натерала на поразно повлачење".

Обавештен да су Бугари потписали примирје у Солуну, Виљем II је упутио телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!"

Вести о пробоју Солунског фронта и бугарској катастрофи сва светска штампа је пропратила као догађаје од прворазредног значаја. Nаtburgen Nahrihten пишући о пробоју фронта, констатовао је да је "ситуација узела претеће изгледе".

"Тајмс" је писао да су "Срби, ојачани јаким контингентом Југословена, потпуно изменили целу ситуацију на Балкану". "Дејли меј" је забележио да је "победа на Балкану достојан такмац осталим савезничким успесима. Србија, за коју је Кајзер рекао да више не постоји, показала је да је још жива и то још како жива".

Лондонски "Дејли експрес" је, пишући о успесима српске војске, истицао да "резултат тих победа, који нарочито претеже, јесте тај да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустрија задрхти од ове војске".

Сличну изјаву је дао и председник Југословенског одбора Анте Трумбић у својој честитки српској влади. Он је у име Одбора "с радошћу и усхићењем поздравио победу, коју су однеле српска војска и југословенске трупе, прожете тежњом ка општој слободи и независној држави Срба, Хрвата и Словенаца. Те победе, додао је он, "довешће напаћену Србију у њено порушено огњиште. Приближава се час када ће ланци, које је Аустро-Угарска била ставила нашем народу, бити за навек раскинути".

Савезничке владе су пожуриле да искористе неочекиван обрт на Балкану: Велика Британија се окреће према Цариграду (изјављујући да је спремна да на Балкан пошаље 4 нове дивизије!), а Француска стреми према Румунији. И једна и друга су упериле своје погледе према Русији ради контрареволуционарних подухвата против младе совјетске власти.

Италијанске трупе, мада су се слабо одмицале од Валоне за непријатељем који одступа због претећег развоја догађаја у Македонији, прижељкују да поседну целу Албанију и планирају упад у Црну Гору пре српских трупа, а по могућности с краљем Николом. Српска војска, појачана француским трупама, усредсредила је своје напоре да ослободи земљу.

СРПСКА ВОЈСКА ХИТА У НИШ

Заплетене у беспутној Македонији, савезничке трупе се споро прегрупишу. Но, српска 1. армија, ојачана српском Коњичком дивизијом и француском Коњичком бригадом, хитала је према Нишу, остављајући далеко за собом све савезничке трупе. Према Косову је упућен комбиновани француски одред генерала Транијеа. Група генерала Патеа (две француске дивизије) добила је задатак да се прикупи на комуникацији Куманово - Крива Паланка за дејство источно од српске 1. армије.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17