Бугари у Солуну моле за мир

Објављено: 22.09.2018.год.
Регент Александар Карађорђевић на Солунском фронту / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

У знак признања Александар Карађорђевић унапредио је команданта 1. армије Петра Бојовића у чин војводе. Савезничке снаге дуж целог фронта нису у нападу пратиле српске војнике


Избијањем српских армија на Вардар и Дренску планину створена је потпуно нова стратегијска ситуација на македонском ратишту. Немачка 11. и бугарска 1. армија биле су раздвојене у дужини од 50 километара и веома угрожене, јер је настављањем српске офанзиве запретила опасност обема армијама да буду натеране на капитулацију.


Немачки штабови су увиђали ту опасност чим је дошло до слома бугарског фронта у планини, па су инсистирали да се обе армије повуку у дубљу позадину и организују нову одбрамбену линију на којој би се, уз помоћ дивизије чији су долазак са других фронтова најављивале врховне команде Немачке и Аустро-угарске, зауставила офанзива Антанте и, евентуално, предузео противнапад. Генерал Шолц је настојао да, довођењем појачања са тих делова фронта, спречи напредовање српског ударног клина.

Када је, међутим, српска 1. армија после освајања Дренске планине усмерила свој напад преко Бабуне и тако угрозила последње везе немачке 11. армије са вардарском долином, а српска 2. армија образовала простран мостобран на левој обали Вардара и започела надирање према Штипу у позадину бугарске 1. армије, генерал Шолц је, не консултујући се са бугарским командантима, 22. септембра наредио опште повлачење на целом фронту од Дојрана до Охридског језера на линију Тетово-Скопље-Плачкавица, где је требало пружити одлучан отпор и спречити продор армија Антанте у Бугарску.

"Били су учињени натчовечански напори да се одрже положаји", каже се у једном немачком извештају о борбама које су претходиле повлачењу, "али је све било узалудно. Налету Срба није се могло одолети. Част нека је палим борцима, али нека је част и Србима који су пожњели успех". У страху од нових пораза, врховне команде Немачке и Аустроугарске су се у међувремену споразумеле да хитно упуте у Македонију шест дивизија из Украјине, Италије и са Западног фронта.

Упркос тако сјајно извршеном пробоју фронта (са очигледним далекосежним војним и политичким последицама на целокупну стратегијску ситуацију), српска војска се нашла у врло компликованом положају. Британско-грчке трупе у дводневној бици код Дојрана, 18. и 19. септембра, претрпеле су неуспех, изгубивши око 7.000 људи. Обавештавајући о томе српску Врховну команду, генерал Д'Епере је додао да је одложен почетак напада 1. групе дивизија, па је молио да српске трупе наставе надирање, наглашавајући да се судбина савезничке офанзиве налази у њиховим рукама.

Остале савезничке снаге дуж целог фронта нису ни предузимале напад, тако да су се још увек налазиле на својим полазним положајима, са изузетком неколико суседних савезничких одреда који су обезбеђивали и пратили крила српских армија. Бокови српских армија, дубоко уклињених у непријатељски распоред, били су изложени опасности. Врховна команда је енергично тражила акцију осталих савезника.

Међутим, 21. септембра председник француске владе и министар војске Клемансо наредио је генералу Д'Епереу да ограничи офанзиву како би француска и британска влада могле да приступе смањењу броја трупа у Македонији ради ојачавања Западног фронта. Та чудна наредба до данас није добила право објашњење, јер ситуација на Западном фронту није била нимало забрињавајућа. Може се претпоставити да је депеша упућена једино из обзира према Британцима, који су се раније супротстављали предузимању офанзивних операција на Солунском фронту.

Но, битно је да се Д'Епере колебао, што се манифестовало тако да није одмах издао одговарајућа наређења савезничким трупама, па се офанзива наставила свом силином. Због тога је регент Александар два пута у истом дану ишао у Солун код Д'Епереа захтевајући од њега да изда наредбу за прелазак у напад свих савезничких трупа како би се обезбедили бокови српских армија.

Главни командант се сложио са мишљењем регента Александра и обећao да ће издати потребна наређења за прелазак савезничких трупа у напад. Међутим, савезничке трупе су, такорећи, и даље стајале на полазним положајима. Свесна да би у таквим околностима свако оклевање водило у пораз, српска Врховна команда је, не сачекавши да се трупе снабдеју храном и муницијом, наредила да 1. армија освоји Бабуну, а 2. армија Серту и Градишку планину и да најенергичније, не обазирући се на заостајање савезничких трупа, надиру ка бугарској граници.

У исто време она упућује оштар демарш главном савезничком команданту, у коме се каже да ћe "француска Источна војска, због спорог напредовања, поновити грешку коју је Сарај учинио 1916. године приликом напада на Битољ", и тако "дозволити да се непријатељ среди и, евентуално, поврати на своје старе положаје".

У депеши се инсистирало да француске трупе из рејона Битоља бар мало помогну српској 1. армији која се бори под врло тешким условима, нападајући непријатеља с фронта. Да потчињена команда узима толику иницијативу у своје руке, и у исто време упућује прекоре надлежној команди, пример је без преседана.

Начелник штаба српске Врховне команде војвода Мишић био је свестан величине тренутка: од успеха наређеног маневра, поручио је командантима армија Бојовићу и Степановићу, зависи исход рата. Заиста, чим су српске трупе после дводневних борби избиле на Бабуну и Серту и усмериле своје надирање ка Велесу, Штипу и Радовишту, бугарска влада је истог дана, 24. септембра, закључила да није могуће задржати српске армије у њиховом напредовању према бугарској граници и да је рат изгубљен.

Због тога је прелиминарно одлучила да упути парламентарце у Солун да моле за мир. Српске војнике није више било могуће зауставити.

У знак признања за успехе у пробоју Солунског фронта и маневар преко Дренске планине и Бабуне, врховни командант Александар Карађорђевић унапредио је команданта 1. армије Петра Бојовића у чин војводе.

Савезничке снаге, најзад, прелазе у општи напад, изузев грчких трупа на Струми. Непријатељ је у повлачењу на целом фронту од Дојрана до Охрида. Група деснокрилних дивизија француске Источне војске наступала је фронтом према Крушеву и Броду, вршећи снажан притисак на немачку 302. дивизију која је штитила повлачење главнине 11. армије у правцу Тетова и Скопља. Услед драматичног развоја догађаја у Македонији, аустроугарска врховна команда наређује да се њене трупе у Албанији, мада их Италијани нису узнемиравали, повлаче на север упоредо са повлачењем немачке 11. армије.

УЗАЛУДНО ОХРАБРЕЊЕ НЕМАЧКОГ ЦАРА

Када се у Берлину сазнало за поступак бугарске владе, да шаљу парламентарце у Солун да моле за мир, немачки цар Вилхелм II је, да би охрабрио свога поколебаног савезника, упутио телеграм бугарском краљу Фердинанду, у коме га обавештава о упућивању крупних појачања која ће бити у стању да преокрену ситуацију у Македонији. "Ми долазимо", каже се у том телеграму, "са свим расположивим трупама да пружимо помоћ и спасење". Међутим, за све те мере било је касно.

Петар Опачић,
Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк