У поплави опште русофобије, руских хакера, тровача, шпијуна, допингованих спортиста, Асадовог хемијског наоружања, „агресије“ на Украјину, руског утицаја на изборе у САД и сличних будалаштина, ово је један људски дан за предах. Русофобија је код нас традиционално јело, које праве и сервирају страни фондови, а отворено подгријавана од стране амбасада земаља НАТО. Од изјаве британског министра инопослова како шаље 40 људи да спријече руско мијешање и у изборе код нас, до по друштвеним мрежама дијељених факсимила документа, којим се налаже средњим школама у главном граду Српске, да њихови ученици буду присутни на освештању темеља руско-српског храма у Бањој Луци. Ето, баш као да ни једна друга земља свијета не ради ништа слично (не доводи дјецу са заставицама на дешавања овог типа…), овај потез се покушава представити као државни клерикализам или слична глупост.
Ово је значајан дан и својеврсна прекретница у односу Русије према Српској. Када су у питању Турска или Саудијска Арабија, које су изградиле или обновиле на стотине џамија широм Дејтонске Долине Плача, онда се нема тако грубих ријечи или шеријатских пошалица. Иста прича је и са католичким свијетом у помоћи Хрватима. Русија, да сада почне да гради цркве и културне центре својим петродоларима (може и петројуанима, не правимо проблем) као што је то радио Ријад или Анкара, а посебно Ватикан, требао би јој, овим темпом, једно миленијум да их стигне. Русофобија је, ипак, нешто што се његује и финансира са посебном дарежљивошћу и пажњом. Надамо се да ће и руска дипломатија код куће обратити пажњу на овај проблем и позабавити се начинима на који се да ублажити, неутралисати, па и превентивно искоријенити.
Фронтал.СРБ, као трагично једини ћирилични портал западно од Дрине, с правом оптуживан за русофилију, сматра да је најподесније да се додатно изнервирају русофобичне снајке и теткице, тако да данашњи догађај опишемо руским језиком. Чинимо то преносећи текст који нам је послао наш пријатељ Александр Борисов, који је дописник Росијске Газете из Српске, те остатка Дејтонске Долине Плача. Овдје му се јавно захваљујемо на том чину.
СЛАВЕНОСРПСКИ, РУСКО-СЛАВЈАНСКИ, СЛАВЈАНОСЕРПСКИ ЈЕЗИК
Об этом в интервью „Российской газете“ рассказал президент Республики Сербской Милорад Додик. „Это идея возникла не сейчас, – подчеркнул политик. – Ей более ста лет. Она живет с того момента, когда представители сербских войск вернулись сюда с полей Первой мировой войны. Они претерпели все ужасы той катастрофы. Эти люди не понаслышке знали о роли России в защите и сохранении сербского народа. Тогда впервые и была выдвинута данная инициатива, которая, к сожалению, не была реализована.
Вместе с тем я горжусь тем, что принадлежу к числу людей, которые причастны к возведению русcко-сербского храма в честь святых царственных страстотерпцев в Баня-Луке. Православная церковь будет построена в русском стиле, находиться под управлением Баня-Лукской епархии Сербской православной церкви. Здесь также будут располагаться помещения для проведения конгрессов и форумов. Проект уже получил огромную поддержку со стороны местной общественности“.
Посол РФ в БиГ Петр Иванцов также счиает, что строительство русско-сербского православного храма и культурного центра в Баня-Луке является важным свидетельством духовной и культурной близости наших народов. „Освящение основания 17 сентября, а через несколько дней и символическая закладка камня в фундамент храма с участием министра иностранных дел Российской Федерации С.В. Лаврова приурочены к 100-летию гибели российского императора Николая II и его семьи, – отметил дипломат. – Эту близость призвано подчеркнуть и то обстоятельство, что за основу этого необыкновенно красивого религиозно-культурного комплекса взят проект пятикупольного храма с шатровой колокольней архангела Михаила из ХIV века, составлявшего часть архитектурного ансамбля московского Кремля, и к сожалению, не сохранившейся до наших дней. В его разработке принимали участие российские специалисты с кафедры храмового зодчества МАРХИ.
Российско-сербский православный храм и образующий вместе с ним единый архитектурный комплекс духовно-культурный центр – наш совместный проект. Инициатива его строительства принадлежит его преосвященству епископу Ефрему. На нее откликнулось Императорское православное палестинское общество, поддержал президент Республики Сербской Милорад Додик. Проект получил широкий отклик как в РС, так и в России. В культурно-духовном центре при храме планируется преподавание русского языка, изучение истории наших народов, предусмотрены келии для паломников. Комплекс, несомненно, будет способствовать укреплению русско-сербских духовных и культурных связей“.
Напомним, что разработка проекта началась по благословению епископа Баня-Лукского Ефрема в августе 2017 года. Его авторами стали российские архитекторы и выпускники кафедры храмового зодчества МАРХИ Алексей Капустин и Александра Скабичевская, которые полностью подготовили всю соответствующую документацию для возведения русско-сербского храма. В пятикупольной церкви будет три придела: во имя Преображения Господня, царственных страстотерпцев и святых Симеона и Саввы Сербских, родоначальников династии Неманичей.
„Несмотря на то, что идее строительства подобного храма в Баня-Луке почти 100 лет, именно сейчас она получила особое значение, потому что храм будет посвящен памяти святого царя Николая II и его семье, прославленных Русской и Сербской церквами, а не просто как знак благодарности российскому императору“, – заявил владыка Ефрем.
Первые инициативы по строительству храма-памятника в благодарность российскому императору Николаю II высказывались сербскими ветеранами Первой мировой войны. Немало сербов из Боснии и Герцеговины тогда были призваны в австрийскую армию, а, оказавшись на фронте, попали или добровольно сдались в плен русской армии. Многие из них вошли в состав сформированных славянских и сербских корпусов, а закончили войну в рядах освободителей своего отечества.
Именно эти ветераны горели желанием построить храм в благодарность защитнику единоверных славян Николаю II, убитому большевиками в 1918 году. Однако тогда этой задумке не суждено было осуществиться ввиду экономических трудностей и начала Второй мировой войны. Во времена Социалистической Югославии этот проект было невозможно осуществить по политическим причинам, а следующей попытке реализации данной идеи помешала война 1992-1995 годов.
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника.
Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
RSS
