Фронт дуг 450 километара

Објављено: 01.09.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=113257

Искрцавање савезничких јединица у Солуну Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Савезничка противофанзива почела је 12. септембра 1916. године. Српске трупе су пробиле бугарски фронт запленивши при томе седам пољских батерија и велике количине друге ратне опреме

На молбу савезника, српска војска је, убрзо по пристизању са Крфа у Солун, изашла на фронт и ступила у борбу, мада јој још нису били испоручени комплетна опрема и наоружање. Наиме, реорганизација српске војске завршена је 26. априла 1916. године. Од људства ранијих 13 пешадијских дивизија образовано је шест нових дивизија пређашњег назива. Према новој формацији, српска војска је имала три армије са по две пешадијске дивизије, па је састав српске војске био овакав:

Прва армија (Моравска и Вардарска дивизија), командант пуковник Милош Васић; Друга армија (Шумадијска и Тимочка дивизија), командант војвода Степа Степановић; Трећа армија (Дринска и Дунавска дивизија), командант генерал Павле Јуришић Штурм.

Осим тога, под врховном командом задржани су Коњичка дивизија и самосталне јединице изван армијског састава.

Укупно је било 147.000 људи, од којих је у борачким јединицама било 124.000 војника и старешина.

Превоз српске војске с Крфа у Солун, морским путем, почео је 12. априла и углавном је завршен до краја маја. У исто време стигле су у Солун и јединице које су биле на опоравку у Тунису. Захваљујући одлично организованој заштити од стране савезничких ратних бродова, ниједан брод који је превозио српску војску није потопљен.

По доласку у Солун, све српске трупе су концентрисане у северозападном делу полуострва Халкидики. У логорима на Халкидикију јединице су примале ново оружје, упознавале се с новом борбеном техником и изводиле вежбе.

Током јула и августа у Солуну су се искрцале једна италијанска дивизија и две руске бригаде јачине једне дивизије.

Генерал Петар Бојовић је још у Скадру заменио на положају начелника Штаба Врховне команде, оболелог војводу Радомира Путника, који је молио да буде разрешен дужности и упућен на лечење.

Из Скадра је отишао на лечење у Француску и војвода Живојин Мишић, дотадашњи командант Прве армије.

Стратегијски развој савезничких снага на Солунском фронту вршен је постепено у мају и јуну. Француско-енглеске трупе запоселе су источни и средњи део фронта - од Орфанског залива на истоку па све до Кожуфа. Српској војсци додељен је западни део фронта, који се протезао гребеном Могленских планина од Кожуфа до Преспанског језера на западу. Главнина српске војске је запосела свој део фронта, који се већим делом протезао граничним планинским гребеном надморске висине око 2.000 метара, у другој половини јула. По изласку српске војске на Солунски фронт, који се протезао од Орфанског залива до Охридског језера, у дужини 450 километара, савезничке снаге су имале 369.700 војника спремних за борбу (127.000 Француза, 124.000 Срба, 119.000 Енглеза).

На супротној страни фронта, бугарске и немачке снаге од око 11 дивизија биле су груписане у пограничној зони са групом армија Макензена (бугарска 1. и немачка 11. армија) на делу фронта од Охрида до Беласице, а бугарска 2. армија од Беласице до Беломорског приморја. Бугарско-немачке снаге бројале су око 350.000 војника.

Почетак савезничке офанзиве, чије је тежиште требало да буде у долини Вардара, предвиђен је за 20. август. Међутим, обавештена о тим плановима и одлуци Румуније да ступи у рат, бугарска војска је 17. августа 1916. извршила превентиван напад са оба крила свог фронта: левим (2. армија) против британских снага у долини Струме, и десним (1. армија) из рејона Битоља против српског левог крила, с циљем да сломе офанзивну снагу Антантине солунске војске пре него што почну операције на румунском фронту. Бугарска војска је предузела офанзиву с великом енергијом. Бугарска 2. армија је релативно брзо одбацила британске снаге на западну обалу Струме и већ 24. августа избила на морску обалу код Кавале. Грчка војска није пружила отпор уласку бугарске војске на њену територију, па се фронт на тој страни убрзо стабилизовао, а бугарска врховна команда је могла део снага да пребаци на битољски фронт, где су имали тежиште офанзиве.

Бугарска офанзива на српском делу фронта, с тежиштем на правцу Битољ-Острово, у почетку је такође обећавала успех. Нападајући знатно надмоћнијим снагама на лево крило српске 3. армије, бугарска 1. армија је потиснула Добровољачки одред од Лерина ка Костуру, а лево крило Дунавске дивизије ка Островском језеру, с тежњом да се пробије у Солунску равницу и доведе у питање безбедност српских армија у планини.

Српска Врховна команда је уочила намеру непријатеља, па је хитно упутила Вардарску дивизију из своје резерве и 1. тимочку бригаду из 2. армије на угрожени правац. Жилавим отпором Дунавске дивизије и брзом помоћи пристиглих појачања, бугарске снаге су заустављене на линији: Горничево - Малка Ниџе - Чеганска планина. Бугари су даноноћно нападали на ту линију све до 27. августа, али нису успели да пробију српски фронт. У тим борбама српска војска је претрпела велике губитке, и то 907 погинулих, 3.270 рањених и 730 несталих.

Највише губитака имала је Дунавска дивизија, која је у даноноћним борбама издржала главни терет напада бугарске Прве армије. На тај начин, они су у току десетодневне офанзиве заузели само ону територију коју су осматрали извиђачки и осигуравајући делови српске војске, али се њихова офанзива угасила чим су наишли на организовану одбрану српске војске. Врховне команде Немачке и Бугарске очекивале су много више, јер нису претпостављале да ће тек обновљена српска војска пружити толики отпор.

Пошто се због угрожености оба крила широког Солунског фронта није могло приступити реализовању првобитног операцијског плана генерала Сараја, на састанку савезничких команданата у Солуну усвојен је нов план према коме је предвиђена дефанзива на Струми, демонстративна офанзива у долини Вардара и противофанзива на левом крилу, где се налазила српска војска. У том циљу, фронт српске војске је знатно скраћен: 1. армија је пребачена са десног на лево крило, где је запосела западни део фронта 3. армије.

У то време за команданта 1. армије поново је дошао војвода Живојин Мишић, док је пуковник Милош Васић постављен за команданта 3. армије, која је између 1. и 2. армије образовала центар српског распореда. На левом крилу српске војске образована је јака маневарска група (две француске дивизије и једна руска бригада). За извршење противофанзиве одређене су српска 1. и 3. армија, које су имале задатак да надиру правцем Горничево-Битољ, и француско-руска група под командом генерала Кордонијеа, која је имала задатак да наступа правцем Лерин-Бонели-Битољ и да, наткриљавањем бугарског десног крила, олакша фронтални напад српских армија.

Савезничка противофанзива почела је 12. септембра. После оштрих тродневних борби, српске трупе су пробиле бугарски фронт код Горничева и одбациле непријатеља преко реке Брод, запленивши при томе седам пољских батерија и велике количине друге ратне опреме.

УСПЕХ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

ВЕЛИКИ успех српске војске није био искоришћен због спорости француско-руске групе дивизија, која је доста заостајала, тако да су се Срби, којима је услед тога стално био угрожен леви бок, морали зауставити испред снажне планинске греде Совичка коса - Старков гроб - Кајмакчалан, на којој су Бугари успели да поново стабилизују свој фронт, јер су ту већ имали припремљене положаје.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17