Фронт дуг 450 километара

Објављено: 01.09.2018.год.
Искрцавање савезничких јединица у Солуну Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Савезничка противофанзива почела је 12. септембра 1916. године. Српске трупе су пробиле бугарски фронт запленивши при томе седам пољских батерија и велике количине друге ратне опреме


На молбу савезника, српска војска је, убрзо по пристизању са Крфа у Солун, изашла на фронт и ступила у борбу, мада јој још нису били испоручени комплетна опрема и наоружање. Наиме, реорганизација српске војске завршена је 26. априла 1916. године. Од људства ранијих 13 пешадијских дивизија образовано је шест нових дивизија пређашњег назива. Према новој формацији, српска војска је имала три армије са по две пешадијске дивизије, па је састав српске војске био овакав:

Прва армија (Моравска и Вардарска дивизија), командант пуковник Милош Васић; Друга армија (Шумадијска и Тимочка дивизија), командант војвода Степа Степановић; Трећа армија (Дринска и Дунавска дивизија), командант генерал Павле Јуришић Штурм.


Осим тога, под врховном командом задржани су Коњичка дивизија и самосталне јединице изван армијског састава.

Укупно је било 147.000 људи, од којих је у борачким јединицама било 124.000 војника и старешина.

Превоз српске војске с Крфа у Солун, морским путем, почео је 12. априла и углавном је завршен до краја маја. У исто време стигле су у Солун и јединице које су биле на опоравку у Тунису. Захваљујући одлично организованој заштити од стране савезничких ратних бродова, ниједан брод који је превозио српску војску није потопљен.

По доласку у Солун, све српске трупе су концентрисане у северозападном делу полуострва Халкидики. У логорима на Халкидикију јединице су примале ново оружје, упознавале се с новом борбеном техником и изводиле вежбе.

Током јула и августа у Солуну су се искрцале једна италијанска дивизија и две руске бригаде јачине једне дивизије.

Генерал Петар Бојовић је још у Скадру заменио на положају начелника Штаба Врховне команде, оболелог војводу Радомира Путника, који је молио да буде разрешен дужности и упућен на лечење.

Из Скадра је отишао на лечење у Француску и војвода Живојин Мишић, дотадашњи командант Прве армије.

Стратегијски развој савезничких снага на Солунском фронту вршен је постепено у мају и јуну. Француско-енглеске трупе запоселе су источни и средњи део фронта - од Орфанског залива на истоку па све до Кожуфа. Српској војсци додељен је западни део фронта, који се протезао гребеном Могленских планина од Кожуфа до Преспанског језера на западу. Главнина српске војске је запосела свој део фронта, који се већим делом протезао граничним планинским гребеном надморске висине око 2.000 метара, у другој половини јула. По изласку српске војске на Солунски фронт, који се протезао од Орфанског залива до Охридског језера, у дужини 450 километара, савезничке снаге су имале 369.700 војника спремних за борбу (127.000 Француза, 124.000 Срба, 119.000 Енглеза).

На супротној страни фронта, бугарске и немачке снаге од око 11 дивизија биле су груписане у пограничној зони са групом армија Макензена (бугарска 1. и немачка 11. армија) на делу фронта од Охрида до Беласице, а бугарска 2. армија од Беласице до Беломорског приморја. Бугарско-немачке снаге бројале су око 350.000 војника.

Почетак савезничке офанзиве, чије је тежиште требало да буде у долини Вардара, предвиђен је за 20. август. Међутим, обавештена о тим плановима и одлуци Румуније да ступи у рат, бугарска војска је 17. августа 1916. извршила превентиван напад са оба крила свог фронта: левим (2. армија) против британских снага у долини Струме, и десним (1. армија) из рејона Битоља против српског левог крила, с циљем да сломе офанзивну снагу Антантине солунске војске пре него што почну операције на румунском фронту. Бугарска војска је предузела офанзиву с великом енергијом. Бугарска 2. армија је релативно брзо одбацила британске снаге на западну обалу Струме и већ 24. августа избила на морску обалу код Кавале. Грчка војска није пружила отпор уласку бугарске војске на њену територију, па се фронт на тој страни убрзо стабилизовао, а бугарска врховна команда је могла део снага да пребаци на битољски фронт, где су имали тежиште офанзиве.

Бугарска офанзива на српском делу фронта, с тежиштем на правцу Битољ-Острово, у почетку је такође обећавала успех. Нападајући знатно надмоћнијим снагама на лево крило српске 3. армије, бугарска 1. армија је потиснула Добровољачки одред од Лерина ка Костуру, а лево крило Дунавске дивизије ка Островском језеру, с тежњом да се пробије у Солунску равницу и доведе у питање безбедност српских армија у планини.

Српска Врховна команда је уочила намеру непријатеља, па је хитно упутила Вардарску дивизију из своје резерве и 1. тимочку бригаду из 2. армије на угрожени правац. Жилавим отпором Дунавске дивизије и брзом помоћи пристиглих појачања, бугарске снаге су заустављене на линији: Горничево - Малка Ниџе - Чеганска планина. Бугари су даноноћно нападали на ту линију све до 27. августа, али нису успели да пробију српски фронт. У тим борбама српска војска је претрпела велике губитке, и то 907 погинулих, 3.270 рањених и 730 несталих.

Највише губитака имала је Дунавска дивизија, која је у даноноћним борбама издржала главни терет напада бугарске Прве армије. На тај начин, они су у току десетодневне офанзиве заузели само ону територију коју су осматрали извиђачки и осигуравајући делови српске војске, али се њихова офанзива угасила чим су наишли на организовану одбрану српске војске. Врховне команде Немачке и Бугарске очекивале су много више, јер нису претпостављале да ће тек обновљена српска војска пружити толики отпор.

Пошто се због угрожености оба крила широког Солунског фронта није могло приступити реализовању првобитног операцијског плана генерала Сараја, на састанку савезничких команданата у Солуну усвојен је нов план према коме је предвиђена дефанзива на Струми, демонстративна офанзива у долини Вардара и противофанзива на левом крилу, где се налазила српска војска. У том циљу, фронт српске војске је знатно скраћен: 1. армија је пребачена са десног на лево крило, где је запосела западни део фронта 3. армије.

У то време за команданта 1. армије поново је дошао војвода Живојин Мишић, док је пуковник Милош Васић постављен за команданта 3. армије, која је између 1. и 2. армије образовала центар српског распореда. На левом крилу српске војске образована је јака маневарска група (две француске дивизије и једна руска бригада). За извршење противофанзиве одређене су српска 1. и 3. армија, које су имале задатак да надиру правцем Горничево-Битољ, и француско-руска група под командом генерала Кордонијеа, која је имала задатак да наступа правцем Лерин-Бонели-Битољ и да, наткриљавањем бугарског десног крила, олакша фронтални напад српских армија.

Савезничка противофанзива почела је 12. септембра. После оштрих тродневних борби, српске трупе су пробиле бугарски фронт код Горничева и одбациле непријатеља преко реке Брод, запленивши при томе седам пољских батерија и велике количине друге ратне опреме.

УСПЕХ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

ВЕЛИКИ успех српске војске није био искоришћен због спорости француско-руске групе дивизија, која је доста заостајала, тако да су се Срби, којима је услед тога стално био угрожен леви бок, морали зауставити испред снажне планинске греде Совичка коса - Старков гроб - Кајмакчалан, на којој су Бугари успели да поново стабилизују свој фронт, јер су ту већ имали припремљене положаје.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк