Неће моћи: Прајд и понос

Објављено: 26.08.2018.год.
фото: © Урош Арсић / РАС Србија

Ако војнички дух и дисциплина подстичу насиље код деце, веома је чудно како је до експлозије вршњачког насиља код нас дошло у послењих пар деценија, а није га било у време СФРЈ, која је била веома милитаризована држава


У размаку од само 24 часа сведочили смо једном отварању и једном затварању. Обе церемоније спроведене су под будним оком и уз значајну улогу полиције. У Београду је отворен "Прајд инфо центар", а на Златибору је затворен "патриотски камп".

Летњи кампови у којима деца имају прилике да се упознају са војничким вештинама и начином живота, опште су место у свету, али су у Србији проблем и морају бити затворени по хитном поступку, под притиском медија и невладиних фактора који потичу из управо оних држава у којим је та традиција најзаступљенија и најраширенија или заступају њихове интересе. Тако о штетности милитаристичких кампова за децу у првом реду извештава пропагандни сервис америчког Конгреса познатији као Радио Слободна Европа, или телевизија Н1 у већинском власништву компаније ККР, где је један од водећих људи амерички генерал Дејвид Петреус, бивши директор ЦИА и командант снага у Авганистану и Ираку. Управо у земљи из које корене вуку и РСЕ и Н1 већ деценијама постоји небројено много оваквих кампова, међу којима је и "војнички Дизниленд", како камп за децу старости од 12 до 18 година у Кентакију описује "Хафингтон пост", где се омладина, између осталог, учи да пуца из јуришних пушака и снајперским вештинама. Ту је и организација "Јанг маринс", основана 1959. у сарадњи и уз подршку војске САД, која се у читавом низу кампова не само на територији САД (имају камп и на јапанском острву Окинава, где се налази једна од највећих америчких база) бави децом узраста од осам до 18 година. Слична пракса постоји и у ЕУ, и то не само у прокаженој Мађарској - где се, према извештавању државне агенције МТИ (да, они за разлику од нас, имају и државну агенцију), са војничким вештинама уз помоћ активних припадника оружаних снага годишње упозна више стотина деце узраста од 11 до 18 година - него и у, на пример, Француској.


Противницима ове праксе код нас (то се провлачи кроз све њихове коментаре) изгледа највише сметају "патриотско опредељење" и "војнички дух", као и сарадња организатора кампа са неким сличним руским организацијама. Да се сарађивало са "Младим маринцима" са Окинаве, то вероватно не би био проблем, па врсни војни аналитичар до ушију заљубљен у НАТО Владе Радуловић не би категорички рекао да је њему као грађанину ове државе битно да до одржавања оваквих кампова више не дође. Критичари у својој аргументацији, међутим, највише циљају у мету на коју је јавност најосетљивија, а то је тврдња да је оваква пракса лоша за развој деце и да подстиче вршњачко насиље. Да ли је заиста тако? Поред тога што је новинару НИН-а Вуку Цвијићу "сумњива идеолошка компонента" овог кампа, он се позива на психологе који "кажу да то није добро за децу у том узрасту" и да може утицати на ионако висок степен вршњачког насиља. Чудно је, међутим, то што домаћи психолози на које се позивају Цвијић и други говоре супротно ономе што тврде психолози у САД или Француској, где се добар део деце у овакве кампове шаље управо да би се "преваспитала" и преусмерила. То је, макар, циљ морнаричког капетана Нурудина Абдулусена, који је, уз помоћ државе, основао камп да би, како сам каже, са улице склонио што више деце из француских предграђа где царује насиље. Занимљиво је и да ниједан од многих починитеља масовних пуцњава по америчким школама никада није био у неком оваквом кампу.


Ако је то тако, ако војнички дух и дисциплина подстичу насиље код деце, веома је чудно како је до експлозије вршњачког насиља код нас дошло у послењих пар деценија, а није га било у време СФРЈ, која је била веома милитаризована држава у којој су Народна армија, њени припадници, вредности и тековине држани на друштвеном пиједесталу, у којој је предвојничка обука била обавезни део школског система и где се ишло на гађања бојевом муницијом, за разлику од гуменог оружја које су користила деца у кампу на Златибору. У СФРЈ је тако било од 1969. па све до почетка деведесетих година, а тада није баш било вршњачког насиља. Биће да је нешто друго у питању.


Ако није лоше то да наша деца могу да се у "Прајд инфо центру" упознају са животом и обичајима геј заједнице, зашто је лоше да се упознају са војничком традицијом, духом и животом? Или да, онда, затворимо и Војну гимназију и Академију, да се учланимо у НАТО и будемо мирни, јер ће нас они штитити од самих себе.

Филип Родић, Новости

Кључне речи:

Коментари (2) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године

2020-11-28 06:58:13

Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

РТ: Под Бајденом очекујте још више бомбардовања и промена режима: Записи Тони Блинкена говоре сами за себе

2020-11-25 13:01:18

"Никада овај аксиом није био сликовитије приказан него током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током 1990-их. Клинтонова администрација, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста, укључујући једног Осаму бин Ладена, у Босну."

Зашто Русија не одустаје од редовног служења војног рока

2020-11-22 08:17:57

Захваљујући редовним војницима земља у случају потребе може мобилисати два милиона обучених бораца, али да ли је то једини разлог? Два пута годишње руска армија организује пријем...

Рат у Нагорно-Карабаху је једна велика лекција за нас Србе

2020-11-18 12:58:41

Пише: Владимир Пребирачевић Директор Српско-Руског центра „Мајак“ Замрзнути конфликт који је у Нагорно-Карабаху трајао пуних тридесет година скоро је решен за непуних тридесет дана од поновне бруталне ескалације....

Глумац из Србије прихватио улогу генерала Младића у антисрпском филму

2020-11-18 10:39:58

Док иза филма о „геноциду“ у Сребреници стоје Бакирова Босна, НАТО и Европска унија са огромним капиталом, ми се овде прегањамо са покушајима да се „Битка за Кошаре“ онемогући. И ко нам је онда крив?

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

2020-11-15 21:02:29

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више...

Четири сјајне победе руске армије у Првом светском рату

2020-11-15 20:50:23

Учешће у светском конфликту завршило се фатално по Русију. Она није само доживела пораз, него и хаос, распад армије и револуцију. Па ипак, у том рату је било и сјајних тријумфалних момената.

„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

2020-11-15 07:45:39

Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се...

Како је пропуштена последња шанса за рушење бољшевика у Русији

2020-11-02 07:09:26

Мало је недостајало да антибољшевичке снаге у јесен 1919. године униште бољшевике. Само неколико стотина километара их је делило од Лењина и других црвених вођа у Кремљу.

Како су немачке „камиказеˮ терорисале Црвену армију

2020-10-18 17:50:33

Сви су чули за јапанске пилоте-самоубице, такозване „камиказеˮ, који су обарали америчке авионе забијајући се у њих и тако одлазили у смрт. Али ретко ко зна...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: