Витез нашег неба ће опет летети - генерал-пуковник Љубиша Величковић

Објављено: 25.08.2018.год.



Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Љубиша Величковић, «генерал над генералима» како га је назвао његов саборац генерал-пуковник Небојша Павковић, легендарни командант Треће армије, у свом Ратном дневнику, није прихватио окупацију земље, већ је од првог дана бестијалне агресије стао у прве редове одбране отаџбине. Сталним присуством у јединицама, тамо где је најтеже, личним примером давао је подстрек и био ослонац својим потчињенима. А стизао је свуда и у право време да помогне, охрабри, посаветује, на борбеним положајима и првим линијама одбране. Због изузетног доприноса у одбрани отаџбине генерал - пуковник Љубиша Величковић сврстао се међу легендарне српске јунаке, који су за част и достојанство свог народа жртвовали и свој живот.

Витез нашег неба ће поново полетети тако што ће један од авиона Миг 29, који су ових дана полетели, носити његово име.

Међу многобројним херојима који су положили свој живот за Отаџбину у злочиначкој агресија НАТО-а на нашу земљу налазе се и пилоти, који су били припадници 204. ловачког авијацијског пука. Ни тренутка нису имали дилеме да ли треба или не треба да раде оно за што су годинама припремани. Винули су се у своје небо да га бране као професионални војници, родољуби и часни људи. Нису они били позвани да одлучују о рату, али су позвани да бране Отаџбину од оних који су бесомучно рушили наше светиње, школе, болнице, убијали невину децу и старце... Винули су се у небо и ушли у историју. Отаџбина их никада не сме заборавити, а њихови другови из јединице нека се угледају на њих ако затреба - браниће само своје небо, туђе неће дирати.

Прикључио им се и њихов командант - генерал - пуковник Љубиша Величковић. Добро сам га познавао, био ми је предпостављени у Генеарлштабној академији. Кад сам сазнао да је погинуо био је то гром из ведра неба. Нисам могао да напишем текст саучешћа његовој породици од команданта и припадника Ратне морнарице док нисам попио две ракије, а онда сам саставио такав тескт да је вицаедмиралу Зецу потекла суза док га је читао. Знам да су они били пријатељи, али нисам сигуран колико он зна да смо ја и Љубиша били пријатељи. Ништа он није крио од мене - био сам присутан када је телефоном износио некоме своје намере у кадровским променама у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани - знао је да оно што чујем као да нисам ни чуо. Касније, помажући мом сину Горану да напише монографију 204. пука лаке проивавионске авијације, написао сам његову биографију коју овде уносим. Нека то буде поздрав мом предпостављеном.
 

 

 

ГЕНЕРАЛ - ПУКОВНИК

ЉУБИША ВЕЛИЧКОВИЋ

 

                        Рођен је 1. марта 1946. године у селу Црљенац, Мало Црниће код Пожаревца. Као петнаестогодишњи дечак кренуо је из родног Црнића у прву класу припремне школе Ваздухопловне војне академије, коју је завршио као први по рангу. Његово место је увек било међу најбољима. Завршио је све војне школе Југословенске народне армије - Ваздухопловну војну академију, Командно - штабну академију Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, Командно - штабну школу оператике и Генеарлштабну академију “Ворошилов” и Москви.

                        У веома богатој војничкој каријери обављао је бројне дужности, а о успешности  говоре његове службене оцене.

                        Обављао је све летачке и најодговорније командне и управне дужности у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани и Војсци Југославије. Био је пилот у ескадрили, наставник летења, командир ловачке ескадриле, начелник Инспекције борбене готовости Команде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, командант 204. ловачког авијацијског пука и Корпуса Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, директор Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе Војске Југославије, начелник Сектора за Ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану Генералштаба Војске Југославије, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, заменик савезног министра за одбрану, помоћник начелника Штаба Врховне команде у рату.

                        У 204. ловачки пук дошао је 1966. године као потпоручник - пилот на авиону МиГ-21. Ту је стекао сва своја летачка звања и постао врхунски пилот, инструктор летења и носилац златног летачког знака. После тога обављао је многе дужности, али се у свој пук враћао често, а у току рата 1999. године кад год је стигао, а припадници пука неће никада заборавити његов лет 25.марта 1999. године када је дежурао са њима и полетео делећи судбину са њима, а у Ратном дневнику пука остало је забележено: “Око 10.00 часова, ген. пуковник Величковић Љубиша извршио је лет по маршрути а. Сурчин - Нови Сад - Бечеј - а. Батајница - а.Сурчин”.

            Два пута је превремано и два пута ванредно унапређиван у виши чин. Одликован је бројним одликовањима, између осталих Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом народне армије са златном звездом, Орденом ратне заставе првог степена (посмртно)..

                        Незадовољан односом Генералштаба Војске Југославије према Ратном ваздухопловству и не прихватајући ултиматуме које је НАТО постављао у разговорима са представницима Генералштаба Војске Југославије два пута је тражио пензионисање (у децембру 1998. године ми је своје молбе за пензионисање, као и белешке са разговора код Председника СР Југославије Слободана Милошевића и начелника Генералштаба Војске Југославије генерал - пуковника Момчила Перишића, прочитао и испричао много тога што је у вези догађаја у том периоду). Одбио је да уђе у зграду Команде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране док се тамо налазе представници НАТО-а. После тога распоређен је у Министарство одбране на место заменика министра одбране.

            Никога није изненадила вест да је полетео на авиону Л-18 у сусрет непријатељу, али је то прећутано, нажалост, мало је познато.

 

 

 

 

ГЕНЕРАЛ У УЛОЗИ ОБИЧНОГ ВОЈНИКА

 

         ”На караулу Морина долази и један изузетно храбар човек кога сам прилично добро познавао и који је заиста био необичан генерал, изузетан пилот, који је све присутне задивио летом на авиону МиГ-28 на аеро-митингу у Батајници 1998. гдодине. Био је то генаерал Љубиша Величковић. На караулу Морина дошао је у пратњи команданта граничне јединице, мајора Сорака. Сорак каже борцима: ‘Остављам вам генерала који ће ићи са вама’. Борци си изненађени. Нигде на свету се није десило, сем на југословенско - албанској граници, да официр тако високог ранга иде у заседу са групом граничара када се на том делу границе стално пуцало. Вођа заседе, старији водник Николић, издаје задатак: ‘Први пратилац десетар, други пратилац генерал Величковић’. Генерал, који је сада у улози обичног војника слуша команду без поговора. Уосталом генерал Величковић је био познати официр који надасве води рачуна о дисциплини. био је доста строг. Понекад сам, приликом наших сусрета, мислио да претерује, али сам брзо схватио да као искусан војник зна да само дисциплинована војска побеђује и преживљава.

          Крећу кроз шуму. Постављају заседу у којој остају целе ноћи. Са генералом Велићковићем је један граничар. Генерал, у поодмаклим годинама, могао би отац да му буде. И он се према војницима понашао баш  као брижан родитељ. Око 23.00 часова војник види да је генералу клонула глава и каже му: ‘Господиене генерале, одморите се мало ја ћу да дежурам, а после ћете ви мене да одмените’. Величковић му одговара: ‘Пробуди ме за сат времена’. Војник га, међутим, буди око два часа. Величковић га је мало укорио што га раније није пробудио. Док је војник спавао, заправо више дремао, генерал га је стално покривао, навлачио ћебе. У једном тренутку Величковић упита војника: ‘Да ли се заиста овде очекује пролазак терориста или сте ме довели ту где се ништа не дешава?’ Сумњао је да су га послали тамо где је ‘сигурно’, али није било разлога његових сумњи. Ту се стварно очекивала терористичка група.... Такав је био генерал Љубиша Величковић. Погинуо је дан - два након нашег последњег сусрета на Космету, од дејстава НАТО авијације. Заболела ме његова смрт. Заволео сам тог храброг генерала”.

 

                                                                                Милован Дрецун, 

                                                           Делфин графотека, Нови Сад, 2003, стр. 255-256..

 
 


Погинуо је “на службеном задатку”, саопштио је Штаб Врховне команде Војске Југославије, “у обиласку јединица на првој линији одбране отаџбине генерал - пуковник Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде за Ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану Војске Југославије”, а у ратном издаљу “Војске” од 3. јуна 1999. године, на стр. 4, забележено је:

”Генерал - пуковник Љубиша Величковић отишао је у легенду јер је делима иза себе у Војсци Југославије и њеном Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани оставио дубок и неизбрисив траг. Високообразован, са изузетним смислом за организацију и командовање, личним поштењем и принципијелном строгошћу, другарским односом и људском топлином, хуманошћу и широким поимањем живота, пленио је и окупљао људе око себе. Веровали су му и потчињени и претпостављени, јер је свако његово дело наново уливало слободарски дух и борбени морал, значило тражење пута за боље сутра, за модернију, савременију, борбено јачу и професионалну Војску Југославије.

Генерал Величковић се, ношен патриотизмом и храброшћу, у потпуности посветио борби за достојанство и слободу отаџбине, а против вишеструко јачег агресора Алијансе. Није прихватио окупацију земље, већ је од првог дана бестијалне агресије стао у прве редове одбране отаџбине. Сталним присуством у јединицама, тамо где је најтеже, личним примером давао је подстрек и био ослонац својим потчињенима. А стизао је свуда и у право време да помогне, охрабри, посаветује, на борбеним положајима и првим линијама одбране. Због изузетног доприноса у одбрани отаџбине генерал - пуковник Љубиша Величковић сврстао се међу легендарне српске јунаке, који су за част и достојанство свог народа жртвовали у свој живот”.

Љубиша, нека је Теби и свим јунацима који су живот дали за слободу вечна слава!
Нека авиони са именом витезова нашег неба дуго лете изнад Србије, за коју су Љубиша и његови пилоти дали живот.

Вероватно ће неки покушати да умање њихово јунаштво, али их народ никада неће заборавити, а онај кога не забораве није ни умро.

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк