Мучне дипломатске игре

Објављено: 22.08.2018.год.
Српски артиљерци на положају / Фото: Документација

За бугарске владајуће кругове наступила је дуго прижељкивана прилика да се реванширају Србији за пораз у Другом балканском рату и да, комадањем Србије, спрече југословенско уједињење


Тешкоће политичке природе биле су, ипак, главна препрека у реализацији пројекта за војно ангажовање сила Антанте на балканском ратишту. Балканска политичка питања толико су узбуркала страсти у Европи пре рата да ниједан од савезника није могао предузети војну акцију на Балкану без пристанка, или чак и учешћа у том подухвату осталих сила Антанте. То значи да је требало преговарати. Међутим, супротни интереси Русије, Велике Британије и Француске у погледу Балкана, територијалне претензије Италије на источној обали Јадрана, као и супротност владајућих кругова балканских држава које су још увек осећале јак мирис барута из последњег међусобног ратног сукоба, нису допуштали могућност за споразум.


Дипломатија савезничких држава улагала је ипак огромне напоре да придобије Италију и Румунију за обнову Балканског савеза из 1912. године и да, коришћењем снага нових савезника, надокнади одсуство својих трупа на балканском ратишту. Придобијање нових савезника требало је да се плати углавном српским територијама.

УОЧИВШИ намере савезника, српска влада се супротставила трговини деловима српске државне територије, српских и југословенских земаља. Међутим, силе Антанте су склопиле тајни Лондонски уговор са Италијом, којим су јој обећале, уз остало, Истру, Хрватско приморје, готово сва јадранска острва и далматинску обалу са залеђем. У тајним преговорима са Румунијом, њој су обећали, осим Трансилваније и Буковине, цео Банат, а Бугарској већи део Вардарске Македоније, до линије Крива Паланка - Охрид, као и део европске Турске.

Те комбинације ипак нису донеле жељене резултате. Поморски напад, који су предузеле флоте Велике Британије и Француске у Дарданелима, фебруара 1915. године, завршио се без успеха. После тога су англофранцуске снаге извршиле десант на Галипољско полуострво, како би се копненим путем пробиле до Цариграда, заузеле га и отвориле мореузе и, евентуално, избациле Турску из рата. Али упркос значајним снагама ангажованим у тој операцији, као и огромним жртвама, десантне трупе нису могле да пробију турску одбрану, чијим су утврђивањем руководили немачки генерали, па су остале приковане уз обалу све до пред крај 1915. године, када је операција обустављена.

Офанзива Италијана преко Соче, од које су очекивани спектакуларни успеси, завршила се њиховим поразом. Француско-британске снаге на Западном фронту предузеле су неколико операција да, привлачењем немачких снага са Источног фронта, олакшају положај Руса, али су и оне завршиле без стварних успеха. Благодарећи томе, удружене немачко-аустроугарске армије су успеле да одбаце руску војску све до Припјата и да се, после тога, усмере на Балкан.

Услед пораза руске војске, Румунија је задржала своју неутралност. Бугарска је сада, охрабрена успехом Централних сила, решила да им се прикључи. Тада је за бугарске владајуће кругове наступила дуго прижељкивана прилика да се, ослонцем на германске силе и Турску, реванширају Србији за пораз у Другом балканском рату и да, покоравањем и комадањем Србије, спрече југословенско уједињење, чиме би обезбедиле своју хегемонију на Балканском полуострву.

Председник бугарске владе Радославов о томе је без устезања давао изјаве, а владина штампа отпочела је жестоку кампању против Србије, припремајући бугарску јавност за улазак у рат на страни Централних сила. Осећајући опасност, српска влада је молила савезнике да енергичним акцијама неутралишу Бугарску. Међутим, владе земаља Антанте, иако су имале довољно доказа да су се бугарски владајући кругови неповратно определили да уђу у рат на страни непријатеља, вршиле су страховит притисак на Србију да пристане на територијалне уступке у Македонији у корист Бугарске, нудећи јој у накнаду за тај уступак Босну, Херцеговину, Славонију и Далмацију све до Сплита.

Српска влада је одбијала и једну и другу територијалну компензацију. Она је била вољна да дискутује само о неким исправкама границе у Македонији у корист Бугарске, с тим што је инсистирала на ослобођењу свих југословенских земаља од Аустроугарске и њихово уједињење са Србијом.

Огорчена на српску владу због њене непопустљивости, силе Антанте су, да би је приволеле на уступке, у тим тешким тренуцима чак обуставиле и финансијску помоћ Србији, а бугарској влади саопштиле своју одлуку да ће добити Вардарску Македонију и да Србија неће добити проширење на запад пре него што преда Македонију Бугарској. Српска влада је, плашећи се да на њу не падне одговорност за слом на Балкану и да не остане без савезничке помоћи, дала формални пристанак на тражене уступке у погледу Македоније, али под условом да Бугарска одмах ступи у рат против Турске и да савезници обећају да ће подржати уједињење југословенских земаља са Србијом.

Та мучна и трагична дипломатска игра са бугарским владајућим круговима, које, као агенте немачког империјализма, како је истакао бугарски академик Туше Влахов, Антанта није могла купити никаквим територијалним обећањима, прекинута је 22. септембра 1915. Тада је објављен указ краља Фердинанда о мобилизацији бугарске војске ради уласка у рат на страни Централних сила.

У међувремену, после августовских парламентарних избора, на чело грчке владе дошао је Елефтериос Венизелос, који се залагао за сарадњу Грчке са Антантом и за помоћ Србији. На вест о бугарској мобилизацији, он је већ сутрадан одговорио мобилизацијом грчке војске и затражио од влада Велике Британије и Француске да пошаљу 150.000 војника у Солун како би могао испунити савезничке обавезе према Србији из уговора од 1913. године.

Српска влада је такође затражила војну помоћ и предложила план о превентивном нападу на Бугарску, који би извршиле англофранцуске трупе преко Кавале, руске преко црноморских лука, а српске у правцу Софије. Тиме би се неутралисала бугарска војска пре него што почне немачко-аустроугарски напад на северни српски фронт.

Савезничке владе се нису сагласиле са српским предлогом, иако су њихови генералштабови о њему дали позитивно мишљење. Француска је била за то да се одлучно дејствује и одмах пошаље пун број тражених трупа, док је Британија отезала да се изјасни о броју трупа које је она намеравала да пошаље на Балкан. Да се не би губило време и непријатељу пружали докази о колебању савезника, на иницијативу Француске у Солун су упућене две пешадијске дивизије са Галипоља (француска 156. и британска 10. дивизија). Споразум је постигнут 30. октобра, а број ефектива од 150.000 војника достигнут је тек крајем децембра, када је битка за Балкан у војничком смислу била већ изгубљена.

ВОЈНИ ПУЧ У ГРЧКОЈ

Користећи се неодлучношћу сила Антанте, грчки краљ Константин, који је био зет немачког кајзера Вилхелма II, ослањајући се на германофилске елементе у врховима официрског кора, оборио је Венизелоса и прогласио неутралност Грчке 5. октобра, оног истог дана када је почело искрцавање француско-британских трупа у Солуну. Већ сутрадан, 6. октобра 1915, отпочео је тројни напад Централних сила на Србију. Нападнута од аустроугарских и немачких армија са северозападног фронта, који се протезао од Вишеграда на Дрини до Голупца на Ђердапу, као и од бугарских армија дуж источне границе, од ушћа Тимока у Дунав до Ђевђелије на Вардару, српска војска се нашла у изузетно тешком положају.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк