Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова

Објављено: 19.05.2018.год.
фото: Александар Моклецов / Sputnik / Russia beyond


И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању космоса.
 

 

Пошто је Совјетски Савез крајем 50-их година почео активно да развија свој космички програм, суочио се са озбиљним проблемом. Центар управљања летовима је ефикасно пратио и контролисао свемирске бродове само док су се налазили изнад територије СССР-а, и у сваком другом случају био „слеп“. Зато су били потребни центри који ће ловити сигнале свемирских летелица по читавој планети Земља. Тако се родила совјетска космичка флота.

Први брод ове флоте био је преправљени теретни брод, али од 1967. па надаље бродови који су пратили космичке апарате грађени су према оригиналном дизајну.

Бродови су имали најнапреднију опрему и најбоље параболичне краткоталасне антене које су преносиле податке са свемирских бродова у командни центар у СССР-у.

Сви ови бродови су названи у част истакнутих људи совјетске космонаутике: „Космонаут Владимир Комаров“, „Космонаут Владислав Волков“, „Академик Сергеј Корољов“ итд.

Главни брод поморске космичке флоте „Јуриј Гагарин“, поринут 1971, био је највећи и најмодернији совјетски брод за праћење космичких апарата. Имао је 86 лабораторија и 75 антена. Стабилизатор брода је омогућавао релативно комотне услове рада чак и у време највеће морске олује.

Ови бродови су користили и у тестирању морских балистичких ракета. Али то није била њихова главна мисија, јер је совјетска војна морнарица имала за то специјалне бродове, попут великог нуклеарног истраживачког брода ССВ-33 или „Урал“ и брода „Маршал Крилов“.

После распада СССР-а, скоро сва пловила космичке морнарице су завршила на међународном гробљу бродова у индијском пристаништу Алунг.

Последњи брод космичке морнарице „Космонаут Виктор Пацајев“ је повучен из употребе 2001. и постао је експонат Музеја светског мора у Калињиграду.

Борис Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је руски генерал спасао живот Наполеону

2020-05-31 09:38:39

Да није било грофа Павла Шувалова не би било ни чувених Наполеонових сто дана, нити би се икада одиграла Битка код Ватерлоа. У пролеће 1814. године Француска...

Како деца Донбаса дочекују 1. јун, Међународни дан заштите деце

2020-05-30 20:54:25

Фаина Савенкова је најмлађи члан Савеза писаца Луганске Народне Републике. И шампион у теквондоу. Има само 11 година и завршава шести разред. Много воли Србију и Емира Кустурицу. Фаина пише позоришне комаде и приче. Објављивали су је познати часописи из Русије и ЛНР, добила је неколико награда. Већ су је преводили у иностранству. А ево шта је написала ових дана:

Три седма пука

2020-05-30 20:50:43

„После заузећа Кајмакчалана, Браздасте и Рововске косе и усамљеног Ћувика нађосмо се очи у очи са Седмим пуком бугарске војске. Бијемо се и дан и ноћ,...

Војводски поп-Јова

2020-05-29 07:32:37

За лозничког проту Јована М. Бошковића (1855‒1939) данас верујемо  ретко ко зна. Родио се у насељу Оријој Луци, у Данилов-градској општини. Богословско-учитељску школу завршио је на...

Храбри официр у „престоници земље смрти”

2020-05-25 21:39:31

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса, пише Политика

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

2020-05-24 12:34:30

Из књиге „Кошаре и Паштрик – српски Термопили“, аутора генерал-пуковника Небојше Павковића и контраадмирала Бошка Антића, која је у припреми за штампу

Странкиње о српском војнику у Великом рату

2020-05-24 05:37:11

Сведочења „туђинки” о готово митској снази и праведном циљу наших војника, сабрана у књизи, доказ су о непристрасном и искреном виђењу српског ратног страдалништва

РТ: Миса за нацистичке убице у Сарајеву: Токсична мешавина ревизионизма  Другог светског рата и модерне политике

2020-05-16 09:35:55

Амбасада САД: "Као што смо управо обележили Дан победе над фашизмом, сви се морамо фокусирати на праве вредности демократије, помирења и међурелигијског дијалога."

РТ: Западни медији забринути „зашто коронавирус није убио више Руса“

2020-05-15 10:09:35

Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се...

Зашто Јапан није напао СССР у Другом светском рату?

2020-05-11 07:38:06

Москва би била у великом проблему да је Токио 1941. године кренуо у офанзиву и отворио фронт на Истоку. Јапан је, међутим, после тоталног пораза 1939....

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва