Сјећање на руску окупацију Париза

Објављено: 01.04.2018.год.
фото: Фронтал.СРБ

Приликом прве посјете Макрона и Путина (2017.) у Версају је уприличена изложба поводом 300 година дипломатских односа двије земље.


Вријеме се рачунало од прве посјете Петра Великог, а Макрон је потенцирао да се Русија мора угледати на владара који ју је окренуо ка Европи. Могло би се дебатовати о томе како се на западу величају руски владари који су били по њиховој вољи, а сатанизују оне који су им се супротсављали.

Један од оних који нису добили ни епитет Велики, ни  Грозни, него су некако склоњени у крај, је цар Александар први. А управо је он човјек који је био на челу војске која је поразила Наполеона, умарширала у Париз 1814. и озваничила прекид са тековинама револуције која је потресла свијет.

Након што је Наполеонова војска починила многа звјерства током похода на Русију, посебно у повратку, сви су очекивали да ће на тлу Француске услиједити одмазда. Изузетак нису били ни сами Французи, док су пруски савезници такође тражили казну огњем и мачем. Међутим, то се није десило.

Цар Александар I није хтио да уводи окупационе мјере, признао је Француској границе из 1792. године, тражио је да се обнови монархија и на престо врати династија Бурбона (брат убијеног краља Луја XVI), чиме би се револуција означила злочиначком и противзаконитом. На централном паришком тргу, где је гиљотиниран краљ Луј XVI, направљен је подијум на коме је одслужена свечана православна литургија.

Занимљиво је да се уз руско освајање Париза не биљежи ништа од онога што прати сваку окупацију – рушење, силовање, убиство. Руси ће рећи да се није ништа десило, а може им се вјеровати због једног детаља – да је било, вјероватно би се о томе више причало, па би се можда и умножило. Овако, у “популарној” историји готово ни да се не помиње да је Русија заводила ред по Европи, не постоји неки анегдотални податак који би обиљежио овај догађај, ни позитивно ни негативно.

Оно по чему се зна да су Руси били у Паризу је назив “бистро”, за мање услужне ресторане, најчешће без столица. Руси су чекајући да попију пиће са ногу, викали “брзо”, и по руској ријечи је настало име. Руски официри и војници су све потрепштине плаћали златом, продавнице, ресторани и пијаце су биле широм отворене и врвиле су од живота. О томе свједоче и бројни цртежи из тог времена.

За цара Александра и данас важи дилема да ли је заиста умро онда када званично стоји да јесте. Посветио се вјери, осамљеништву, и 1825. изненада умро. Од тада постоји сумња да се све десило баш тако, сумњало се у налазе обдукције, и све остало. Када је у 20. вијеку отворена његова гробница, била је празна. Сматра се да је могуће да је Александар инсценирао смрт, и као пустињак се повукао у живот пустињака. Према неким тврдњама, то је био пустињак Фјодор Кузмич, за кога се тврдило да је исти покојни император.

Како било, његово витешко и хришћанско понашање према Французима је вриједно сваке похвале. Можда би француски предсједник, док се обнавља музеј посвећен Наполеону, могао да размисли барем о изложби која би била посвећена цару Александру. Само тада би морао да се морао постидити, а не гледати на Русију са висине.

Фронтал


Кључне речи:

loading...
Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Четири пресудна догађаја руске средњовековне историје

2019-01-18 07:05:03

На великим раскршћима руске средњовековне историје народ се определио за оно што дефинише Русију какву данас познајемо.

Победници се враћају у отаџбину

2019-01-13 15:55:03

Дечица су сва око мене, грле ме, пењу се у крило, само мали Момчило не сме мени да дође. Стра’ га, не познаје ме..., пише Милета Продановић октобра 1918. кад се из рата вратио у Прањане

Мајор Воја Танкосић

2019-01-13 12:18:38

Заборављени херој који је младобосанцима набавио оружје за извођење атентата, бранио Београд током првих дана рата и био смртно рањен на Дунаву заустављајући продор Немаца, није добио достојно обележје

Прије него свечаност почне

2019-01-10 09:29:15

Они који су се родили у размаку 09.01.1992. – 21.11.1995. рођени су у Републици Српској. И само у њој. То им не може оспорити нико. Била је то непризната, али истински независна држава, чије границе је чувала њена народна војска.

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

2019-01-06 11:25:54

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?

2019-01-05 22:15:14

Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута. Старе...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

2019-01-05 12:34:57

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

Последња ђаковичка бака

2019-01-04 06:36:52

Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

Дагестан: природне лепоте, гостопримство и олимпијски шампиони

2019-01-01 07:14:41

Годинама уназад у светској штампи Република Дагестан, најјужнији субјект Руске Федерације, описивана је као „најопасније“ место у Европи, где су сукоби исламских милитаната са снагама безбедности...

Како је аутомат Шпагина заслужио место на скоро сваком споменику црвеноармејцу ослободиоцу

2018-12-31 17:12:28

Шест милиона ових аутомата прошло је Велики отаџбински рат од почетка до краја и постало један од лако препознатљивих симбола тог тешког времена. Команда совјетске армије је...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Ловозерово

Ловозерово