Српска гарда, школа и читаоница у Боки

Објављено: 03.03.2018.год.
Српска гарда у Котору


Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

У време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске морнарице и она постаје сталешко удружење "Братовштина помораца". Касније, у време када је Бока у млетачкој и турској власти, и поред тешких услова за национално испољавање, бокељски поморци Срби су стално то чинили. Организовали су своју школу и своју гарду, имали су своју читаоницу, Српски соко, Српску кредитну задругу...

БОКЕЉСКА "БРАТОВШТИНА ПОМОРАЦА" У ВРЕМЕ НЕМАЊИЋА

Организована делатност бокељских помораца јавила се још почетком деветог века. Она је мењала своју структуру током векова. Прво је имала војни карактер и служила је не само за одбрану територијалних вода већ и као борбена снага у оквиру византијске флоте. Тај исти карактер задржала је и у доба српске немањићке државе.

Уживајући атутономију најширег типа у оквиру српске намањичке државе, Котор је, развијајући разноиврсне делатности привредног карактера, постао један од најзначајнијих градова српске средњовековне државе и њена главна поморска лука. У ово време јача и његова морнарица. Тада су у Котору, почетком 14. века, донешене и законске одредбе које су регулисале и службу на ратним галијама, за то време најјачим и најефикаснијим пловним борбеним средствима. У Душановим плановима за освајање Византије, а посебно Цариграда, биле су предвиђене и ратне галије, чији је стрешински кадар и посаду могла обезбедити једини организована которска морнарица.

Баш у време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске морнарице и она постаје сталешко удружење "Братовштина помораца". Предпоставља се да је већ тада имала свој статут.

Зграда Српске поморске закладне школе

Поред више школа поморства у Перасту и Прчњу, постојала је редовна "Српска поморска закладна школа" у Србини (Херцег Нови) основана 1858. године. Под притиском јавног мнења у Боки и устанка у Грбљу 1848. године, Аустрија је отворила једноразредну поморску школу 1849. године у Котору, али је наставни језик био италијански, а српски језик се није у почетку ни предавао. Херцегновљани, који су још пре тога имали три заоставштине својих добротвора за отварање поморске школе, финансијска средства и зграду, тражили су своју школу у којој би језик био српски, а италијански и немачки страни језик. Врло лукаво, Аустрија је одбијала захтев херцегновске општине са мотивацијом да је поморска школа отворена у Котору. У тој борби која је трајала десет година, Херцег Нови је био упоран и коначно је изборио своју школу, названу "поморска србина".

"Српска поморска закладна школа" основана је легатима Јована Бошковића, Ђура Ђаковића и Јевросиме Лакетић. Школа је морала имати српски карактер. Свечано је отворена 31. јануара 1858. године. Први управитељ био је капетан Мато Мрша из Пераста, који је био дугогодишњи командант једрењака, навигатор који је опловио рт Хорн, учесник у рату за ослобођење Грчке. Школа је била расадник српске мисли и духовна тврђава у Бокељском устанку и Невесињској пушки.

Иначе, до тада најпознатија поморска школа била је она у Перасту, која је и најстарија на јадранској обали, јер је већ 1512. године Пераст имао 60 бродова којима су заповедали капетани који су били ученици ове поморске школе. Школу у Перасту водили су фратри од 1637. године. Поред осталих капетана ту су школу завршили Марко Мартиновић, Матија Змајевић и Антун Грубаш који је касније стручно описао Јадранско море и израдио прве поморске карте.

Поморска школа у Перасту оставила је неизбрисиве трагове у историји поморства, нарочито када је крајем 17. века школовала руске поморце. Наиме, Петар Велики одредио је 90 питомаца да изучавају поморство у западној Европи: 22 у Холандији, а 28 у Венецији. Млетачки сенат је одвојио 17 питомаца - кнежеве и бољаре и поверио их Марку Мартиновићу поморском капетану и одличном познаваоцу математике, наутике, хидрографије и бродоградње. Сенат му је на располагање ставио брод Ива Лазаревића да би имали и практичну обуку.


СРПСКА НАРОДНА ГАРДА


Печат Српске народне гарде из Котора

"Бокељска морнарица", старо братство помораца из Боке, постојала је од 809. године. Своју организацију је мењала према политичким приликама. Организована је у доба Венеције као самостално друштво, а у доба Аустрије учествује искључиво у црквеним свечаностима Светог Трипуна. Не сме се изједначити Бокељска морнарица са бокељским поморством.

Чланови Српске народне гарде, Котор 1880. године

Да би разјединила Бокеље, Аустрија је которску морнарицу везала за своју политику. Одређена јој је искључиво "традиционална улога" да учествује само у католичкој црквеној паради. Тиме је потпуно извршена изолација православних Бокеља. Которски бискуп Марко Калођера је подржавао аустријску политику и забранио православним грађанима да учествују у которској морнарици. Било је покушаја да се управа Морнарице супростави которском бискупу, али су покушаји били узалудни.

Српска гарда у Котору

Православни Которани реаговали су на тај начин што су организовали своју Морнарицу 1862. године, тзв Српска гарда, чији су чланови носили живописну ношњу и оруђе. И тако је "бокељска морнарица" учествовала у црквеној процесији Светог Трипуна, а "Српска гарда" при својој цркви Светог Николе на Тројчиндан.

Гарда је била обучена у стародревно одело Котстке морнарице накићена украсним оружјем. У време док еј тарјала китургија Гарда јес тајала пред црквом свењтог Николе и на главне моменет литургије, по заповеди првог војводеа Срске нарден гарде Константуиаб Неговића пуцака из пушака. Посел подне банда је свирака корачнице састављен до песама миљених у народу. Свечаност је трјала све до аксних сати,а околина града ис ев улице биел су осветљене бенгалским ватрама.

Године 1865. Месеца маја на својој ванредној скупштини у двирани православбен опшптине Српска наридна гарда је ејдногалсно изабракла аз свог доживотног војбндиоу Стефана Витеза Бјеладиновића који ејд руштвом упарљао мудро све до своеј смрти 2. Јануара 1894. Године.

Године 1888. на дан 26. априла Његова Ц. К. Висост највојвода Албрехт од Аустрије, подарио је друштву Српска народна гарда свилене траке у злату извезене са државним грбом и натписом: Вјера и поштење. За ову прилику, учитељ которске грађанске музике Д. де Сарно, компоновао  је музику на стихове песме Амо браћо, Ц. В. Вилотића. коју је, испред многобројних грађана Котора, извело Српско певачко друштво Јединство.

После убитства аустријског престолонаследника Фердинанда у Сарајеву 1914. године, и у првим данима првог светског рата, "Српска гарда" је укинута, а "Бокељска морнарица" је наставила свој рад1.

СЛАВЈАНСКА ЧИТАОНИЦА

Прва словенска читаоница основана је у Котору 1848. године. Она је вијала "славјанску бандијеру"(словенску заставу), црвено-бело-плаве боје. Многи бокељски бродови су вијали овакву заставу. Њени чланови били су школовани људи, привредници и поморци који су ширили идеју о словенској припадности, о живом и борбеном патриотизму са литералним и социјалним стремљењима и који су настојали изнад свега да оживе и ојачају језик који је био презрен од стране млетачких и аустријских господара.

Са истим циљем основана је и читаоница у Прчњу 1861. године и њени чланови су били махом поморски капетани. Следеће године то је учињено и у Доброти и Херцег Новом, где је 31. децембра 1894. године основана Српска читаоница. Тог дана оверен је Правилник српске читаонице, а већ 27. јануара на Савиндан почела је са радом Српска читаоница.

Славјанска читаоница у Доброти

Ове читаонице су пратиле сва збивања у словенском свету и сваком приликом манифестовале су своје патриотско осећање. Тако је управа читаонице честитала књазу Николи улазак Црне Горе у рат против Турске 1875. године: "... Доброћани, сусједи заслужној Црној Гори усхићеним срцем вапе: у добар час Кнеже засјао мач у твојој витешкој десници. Нека се већ скрше ланци наше браће и понови по тебу силна српска слава".



Аустрија је нерадо гледала на ове читаонице и није дозвољавала да се оснивају нове под истим именом. Разуме се, да је кочила њихов напредак, па је укинула ову читаоницу у Котору 1880. године сбог тога што је управа читаонице честитала Светозару Милетићу пуштање из мађарског затвора. Оне које су остале наставиле су са својим патриотским радом2.

Бошко АНТИЋ, контраадмирал у пензији

1 Предраг В. Ковачевић наводи да у Календару "Бока" за 1913. године пише:"По пријему католичке морнарице, која се од давнина окупља под оружјем, обучена у старинску ношњу Бокеља са неким млетачким додацима... установише Срби у Котору 1862. године витешко друштво под именом ‘Српска гарда’ на успомену бокељских витезова и јунака ради прославе црквене свећаности Св. Тројице која се у Котору особито слави".

2 Предраг В. Ковачевић, Историја бокељског помортва, Котор, 1984, стр. 163-165

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк