Творац Сретењског устава – од прогона до заборава

Објављено: 18.02.2018.год.
Гроб Димитрија Давидовића на смедеревском гробљ, фо­то: О. Милошевић / Политика


Осим што је 15. фе­бру­ар Дан др­жав­но­сти, ово је и Дан устав­но­сти јер је у Кра­гу­јев­цу, 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји Ср­би­је – Сре­тењ­ски устав. Ње­го­вог твор­ца, Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа, 183 го­ди­не на­кон што је Ср­би­ји по­да­рио је­дан од нај­мо­дер­ни­јих и нај­де­мо­крат­ски­јих уста­ва то­га до­ба, са­мо се рет­ки се­ћа­ју. Ни у ове пра­знич­не да­не ни­су на­ја­вље­не зва­нич­не по­се­те ње­го­вом гро­бу у Сме­де­ре­ву. Ме­сто где по­чи­ва овај зна­ме­ни­ти Ср­бин ни­је у аген­ди др­жав­них и ло­кал­них зва­нич­ни­ка, иако се на про­ле­ће ове го­ди­не на­вр­ша­ва и 180 го­ди­на од ње­го­ве смр­ти.

Око пу­стог гро­ба на ста­ром гро­бљу у „ср­цу” Сме­де­ре­ва, од­зва­ња ти­ши­на. „Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, сав Ср­бин”, епи­таф ис­пи­сан ста­ром срп­ском ор­то­гра­фи­јом на над­гроб­ној пло­чи, а ко­ји је сам осми­слио, остао је да­нас као је­ди­на опо­ме­на да је овај чо­век за­и­ста и био сав Ср­бин.

Те­ко­ви­не ко­је је оста­вио у ама­нет свом на­ро­ду, не­из­бри­сив су исто­риј­ски траг.

Осим што је на­пи­сао Устав ко­јим се у Ср­би­ји уки­да фе­у­да­ли­зам, а власт де­ли на за­ко­но­дав­ну, суд­ску и из­вр­шну, Да­ви­до­вић је утвр­дио и бо­је др­жав­не за­ста­ве, осми­слио грб ди­на­сти­је Обре­но­вић... Био је и отац срп­ског но­ви­нар­ства, пу­бли­ци­ста, из­да­вач, ди­пло­ма­та, лич­ни кне­жев ле­кар, се­кре­тар, са­вет­ник.

Ро­ђен је у Зе­му­ну 1789. го­ди­не. Шко­ло­вао се у род­ном гра­ду, Пе­шти, Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а са 24 го­ди­не од­ла­зи у Беч да сту­ди­ра ме­ди­ци­ну. Али, жи­вот у та­да­шњој пре­сто­ни­ци Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је, од­во­ди га дру­гом по­зи­ву – но­ви­нар­ству. За­јед­но са Ди­ми­три­јем Фру­ши­ћем, ко­га је Да­ви­до­вић по­зна­вао још од шко­ло­ва­ња у Пе­шти, осни­ва „Но­ви­не серб­ске”, пр­ве но­ви­не на ма­тер­њем је­зи­ку у Бе­чу где је у то вре­ме жи­ве­ло мно­го углед­них Ср­ба. До­зво­лу им је дао лич­но пр­ви аустриј­ски цар Франц. По­кре­нуо је Да­ви­до­вић и сво­ју штам­па­ри­ју, 1. ав­гу­ста 1813. ка­да об­ја­вљу­ју пр­вих 200 при­ме­ра­ка. Вре­ме­ном су по­че­ли да пи­шу и ве­сти о зби­ва­њи­ма у Ср­би­ји. Ди­ми­три­је је са­ра­ђи­вао са ве­ли­ким љу­ди­ма по­пут Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа, Јер­не­ја Ко­пи­та­ра, Лу­ки­ја­на Му­шиц­ког и дру­гих. На­кон де­се­так го­ди­на но­ви­не су за­па­ле у фи­нан­сиј­ску кри­зу, а Да­ви­до­вић у ду­го­ве.

По га­ше­њу ли­ста пи­сао је Ми­ло­шу Обре­но­ви­ћу мо­ле­ћи га да у Ср­би­ји на­ста­ви са ра­дом. Убр­зо по­ста­је пр­ви кне­жев се­кре­тар и по­ро­дич­ни ле­кар. Да­ви­до­вић је по на­ло­гу кне­за не­ко вре­ме ра­дио на Уста­ву, ко­ји је упр­кос Ми­ло­ше­вом од­ла­га­њу, ипак усво­јен на Сре­те­ње 1835.

На сна­зи је био са­мо две не­де­ље. Ипак, до­вољ­но да до да­нас оста­не нај­ли­бе­рал­ни­ји Устав ко­ји је Ср­би­ја има­ла. Упра­во због сло­бо­да ко­је је овај нај­ви­ши до­ку­мент да­вао обич­ном чо­ве­ку, а под при­ти­ском ве­ли­ких европ­ских си­ла, Ми­лош Обре­но­вић га је уки­нуо, сва­лив­ши кри­ви­цу на уста­во­твор­ца. И то ни­је све. Кнез је Да­ви­до­ви­ћа пре­ко но­ћи пен­зи­о­ни­сао и про­те­рао из Бе­о­гра­да. Ди­ми­три­је је ода­брао да жи­вот са по­ро­ди­цом на­ста­ви у Сме­де­ре­ву, ка­ко је из­ја­вио, због ле­по­те пре­де­ла и здрав­стве­них раз­ло­га. Оста­ло је за­бе­ле­же­но да је до­био ку­ћу у цен­тру гра­да, има­ње у око­ли­ни и апа­на­жу од 300 злат­них гро­ша го­ди­шње. Про­гон је, ипак, пот­пу­но скр­хао овог сло­бо­до­ум­ног чо­ве­ка, очи­то, пре­ви­ше ли­бе­рал­ног за вре­ме у ком је жи­вео. 

У Сме­де­ре­ву ни­је на­шао свој мир. Умр­ли су му су­пру­га и де­ца, а ње­го­ви по­след­њи да­ни би­ли су те­шки и ту­жни. Са­мо­вао је у бе­ди, за­бо­ра­вљен од свих. Пре­ми­нуо је у 48. го­ди­ни, 25. мар­та 1838. Са­хра­њен је на свом има­њу, ка­ко му се не би знао гроб. Вест о ње­го­вој смр­ти ни­су пре­не­ли у Ср­би­ји. Чак ни но­ви­не ко­је је по­кре­нуо и био пр­ви уред­ник. Евро­па је о ово­ме са­зна­ла из ли­сто­ва ко­је су Ср­би из Угар­ске из­да­ва­ли у Пе­шти. 

Тек ка­да је Ми­ло­ше­ва стра­хо­вла­да за­вр­ше­на, Да­ви­до­ви­ћев гроб је про­на­ђен и по­смрт­ни оста­ци пре­не­ти на сме­де­рев­ско гро­бље и по­ло­же­ни по­ред цр­кви­це из 15. ве­ка. На­жа­лост, нај­ве­ћи број гра­ђа­на Ср­би­је не зна где по­чи­ва тво­рац пр­вог срп­ског Уста­ва. Ни­је ма­ло ни Сме­де­ре­ва­ца ко­ји не зна­ју да је у цен­тру њи­хо­вог гра­да са­хра­њен Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, као ни да је баш у њи­хо­вом гра­ду про­вео по­след­ње три го­ди­не жи­во­та. 

Тра­ди­ци­ја не­до­вољ­ног по­што­ва­ња ли­ка и де­ла чо­ве­ка ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос у ства­ра­њу мо­дер­не Ср­би­је, на­жа­лост, на­ста­вља се. Да­ви­до­вић је од­у­век ужи­вао ве­ћи углед у све­ту, не­го у соп­стве­ној зе­мљи у ко­јој је умро и по­чи­ва за­бо­ра­вљен.

Оливера Милошевић,
Политика


Кључне речи:

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Александар Боцан-Харченко: Велику победу славићемо заједно

2019-09-01 08:11:46

Пише амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко за "Печат"

Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

2019-08-24 05:39:34

У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске...

Церска битка

2019-08-19 08:06:47

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

Зашто нацисти нису могли да провале совјетске шифроване поруке у Другом светском рату?

2019-08-17 10:02:48

Совјетски криптографи су у Другом светском рату спадали међу најважније борбене јединице на фронту и зато су хитлеровци организовали прави лов на њих. „...ко зароби руског криптографа...

Пуковник Видоје Благојевић: Осуђен сам на бази лажи, манипулација и примјене сурове силе ради туђих интереса

2019-08-16 17:58:44

"Ово је моја неиспричана прича, прича пуковника Видоја Благојевића, команданта Братуначке бригаде Војске Републике Српске у операцији „КРИВАЈА 95“. Ја сам као пуковник ВРС био риједак осуђеник Хашког Трибунала, међу српским сапатницима, који је успео да, физички и психички, издржи брутално хапшење од стране СФОР-а, наметнутог адвоката у неравноправном и апсолутно монтираном судском процесу, правоснажну пресуду од 20 година робије и 13 година демократске – еуропске робије у норвешком казамату. Невин сам. И након издржане 2/3 затворскеказне дочекао сам слободу и од Секретаријата Хашког Трибунала предат на аеродром Сурчин припадницима српске полиције као пакет, без докумената и динара у џепу. Ово је једна од невјероватних прича, која личи на догађаје из 17 – 18 вијека, а која се никако не уклапа у причу из 21 вијека.Моје страдање као пуковника ВРС наставило се и након пуштања на „слободу“, али у нешто другачијим околностима, чак много болније. Све је исто, као у затвору, само бодљикаве жице нема."

РТ: „Руси су убили Епштејна“: Идите сви кући, Алек Болдвин је преузео случај

2019-08-14 08:11:47

Алек Болдвин, Ви сте талентован и симпатичан глумац, али зашто толико Ваших политичких изјава звучи као да покушавате да саботирате своју страну? Мислим, зашто се свету само...

Живот за добро Краља и Отаџбине

2019-08-11 12:04:32

Коњички капетан 1. класе Кирило Кира Драгићевић, рођен је 1884. године у Ивањици. Свршио је подофицирску школу у Београду, а доцније преведен у Коњицу, да би...

РТ: Либерални медији збуњени: Отворено геј настројени Брнабићева и Виделова више воле напоран рад него агресивне геј кампање

2019-08-09 05:35:07

Чини се да западни ултралиберали и конзервативци заборављају праве европске вредности, где се толеранција заснива на поштовању приватног живота и професионалних квалитета у односу на припадност...

Које државе су освајале руску територију?

2019-08-04 09:27:49

  Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена. 1. Златна Хорда  Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980. Global Look Press Златна Хорда је у...

Убиство које је променило свет

2019-07-29 20:59:21

Навршило се 105 година од напада Аустро-угарске на Србију, што је довело до Првог светског рата, највећег сукоба који је свет до тада видео, током којег је Србија изгубила више од четвртине становништва

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: