Прича се да је у свом неуспешном походу на Русију 1812. године Наполеонова армија опљачкала Москву и између осталог однела 80 тона злата, али да оно никада није изнето из Русије.
„Могло би се помислити да је то нека врста каравана ... или да се древна армија враћа из великог похода са заробљеницима и пленом“ – тако је Филип Сегур, припадник Наполеонове армије а касније историчар, описао десетине коњских запрега натоварених оним што је Француска војска опљачкала у Москви.
Судбина тих трофеја је још увек непозната, мада има основа за претпоставку да су они остали у Русији. Истраживач и трагач за изгубљеним благом Владимир Поривајев тврди да постоји списак драгоцености које су Наполеонове трупе однеле из Москве. „Поменути предмети нису продавани на аукцијама, нити су се појавили у приватним збиркама“, рекао је он (чланак на руском језику). „Из ризница Московског Кремља и московских храмова однети су драгуљи, украси и уметничка дела“.
По речима историчара Александра Серјогина, у тих 200 запрежних кола налазили су се и предмети које су француски освајачи украли из 15.000 кућа. „Ипак је најодвратније оно што су радили у црквама и манастирима“, рекао је он. „Скидали су иконе, исецали украсе. ... Они су драгоцене метале претопили у полуге са утиснутим словом ’N’. То је трајало месец дана. То је разљутило и Наполеона, па је наредио да се престане са пљачком“.
„На путу. Лоше вести из Француске“, Василиј Верешчагин. Забринути Наполеон чита писма у Руској православној цркви.
Global Look PressКажу да је међу украденим стварима био и златни крст са звоника Ивана Великог у Кремљу. Тада је овај звоник био највише здање у Москви. Према неким изворима, Наполеон је хтео да постави крст на Париску националну резиденцију инвалида где је планирао да отвори музеј покорених народа.
Под теретом украденог блага
Популарна је верзија да је Наполеон негде сакрио украдено благо док се у јесен 1812. повлачио из Москве. Француском императору је пошло за руком да заузме некадашњу престоницу, али није могао да победи руску војску и морао је журно да се врати бежећи од руских трупа које су га стално нападале. У том бекству су велики терет били товари са пленом, а међу њима и 80 тона злата. Зато је Наполеон наредио да се све то сакрије.
Према Сегуровим речима, Французи су потопили злато у Семљовско језеро близу Вјазме, 300 километара западно од Москве. Сматра се да је Наполеон у бекству од руских трупа преноћио у суседном селу Семљову. Поред Сегура, то тврди и шкотски писац Валтер Скот у биографији „Живот Наполеона Бонапарте, императора Француске“, написаној 1827. године.
Тајна скривена у дубини језера
Одмах после француско-руског рата на подручју Семљовског језера је пронађено оружје и муниција. Потрага за златом је почела током 1830-их, неколико година после објављивања књиге Валтера Скота. Смоленски губернатор Николај Хмељницки је 1836. године уложио средства у подводно истраживање језера, али без успеха. Покушај археолога Јекатерине Клетнове почетком 20. века такође је био неуспешан.
Популарна је верзија да је Наполеон сакрио опљачкано благо у Семљовском језеру код Вјазме.
Legion MediaУ совјетском периоду је било неколико покушаја да се претраже дубине језера и пронађе нестало благо. Најбоље организована акција изведена је крајем 1970-их. Њу је у телевизијском програму (на руском језику) описао Андреј Хорошев, који је сада глумац и ТВ водитељ, а тада је био ронилац.
„Радили смо темељито и систематски“, рекао је он. Најпре су топографи нацртали мапу језера, а затим су се укључили геофизичари и геохемичари. Истраживање је показало да постоје „две озбиљне аномалије“. Једна је била близу, али не у води. „Багером смо ископали јаму дубоку 12 метара. Претражили смо дно али нисмо ништа нашли. На месту друге аномалије смо поставили сензор за воду. Рониоци су тамо ископали јаму, али су на њеном дну пронашли само огроман камен“.
Семљовско језеро није једино место где су истраживачи тражили Наполеоново благо. Поривајев каже да треба тражити близу Березине, на територији данашње Белорусије, где су се француски војници сукобили са Русима и изгубили много људи и опљачканог блага. Ту је боравило неколико група истраживача, а међу њима и француско-белоруски тим који је 2012. године трагао за златом, али ништа није пронашао. Очигледно је ова тајна дубља него што се мислило.
Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
