Прича се да је у свом неуспешном походу на Русију 1812. године Наполеонова армија опљачкала Москву и између осталог однела 80 тона злата, али да оно никада није изнето из Русије.
„Могло би се помислити да је то нека врста каравана ... или да се древна армија враћа из великог похода са заробљеницима и пленом“ – тако је Филип Сегур, припадник Наполеонове армије а касније историчар, описао десетине коњских запрега натоварених оним што је Француска војска опљачкала у Москви.
Судбина тих трофеја је још увек непозната, мада има основа за претпоставку да су они остали у Русији. Истраживач и трагач за изгубљеним благом Владимир Поривајев тврди да постоји списак драгоцености које су Наполеонове трупе однеле из Москве. „Поменути предмети нису продавани на аукцијама, нити су се појавили у приватним збиркама“, рекао је он (чланак на руском језику). „Из ризница Московског Кремља и московских храмова однети су драгуљи, украси и уметничка дела“.
По речима историчара Александра Серјогина, у тих 200 запрежних кола налазили су се и предмети које су француски освајачи украли из 15.000 кућа. „Ипак је најодвратније оно што су радили у црквама и манастирима“, рекао је он. „Скидали су иконе, исецали украсе. ... Они су драгоцене метале претопили у полуге са утиснутим словом ’N’. То је трајало месец дана. То је разљутило и Наполеона, па је наредио да се престане са пљачком“.
„На путу. Лоше вести из Француске“, Василиј Верешчагин. Забринути Наполеон чита писма у Руској православној цркви.
Global Look PressКажу да је међу украденим стварима био и златни крст са звоника Ивана Великог у Кремљу. Тада је овај звоник био највише здање у Москви. Према неким изворима, Наполеон је хтео да постави крст на Париску националну резиденцију инвалида где је планирао да отвори музеј покорених народа.
Под теретом украденог блага
Популарна је верзија да је Наполеон негде сакрио украдено благо док се у јесен 1812. повлачио из Москве. Француском императору је пошло за руком да заузме некадашњу престоницу, али није могао да победи руску војску и морао је журно да се врати бежећи од руских трупа које су га стално нападале. У том бекству су велики терет били товари са пленом, а међу њима и 80 тона злата. Зато је Наполеон наредио да се све то сакрије.
Према Сегуровим речима, Французи су потопили злато у Семљовско језеро близу Вјазме, 300 километара западно од Москве. Сматра се да је Наполеон у бекству од руских трупа преноћио у суседном селу Семљову. Поред Сегура, то тврди и шкотски писац Валтер Скот у биографији „Живот Наполеона Бонапарте, императора Француске“, написаној 1827. године.
Тајна скривена у дубини језера
Одмах после француско-руског рата на подручју Семљовског језера је пронађено оружје и муниција. Потрага за златом је почела током 1830-их, неколико година после објављивања књиге Валтера Скота. Смоленски губернатор Николај Хмељницки је 1836. године уложио средства у подводно истраживање језера, али без успеха. Покушај археолога Јекатерине Клетнове почетком 20. века такође је био неуспешан.
Популарна је верзија да је Наполеон сакрио опљачкано благо у Семљовском језеру код Вјазме.
Legion MediaУ совјетском периоду је било неколико покушаја да се претраже дубине језера и пронађе нестало благо. Најбоље организована акција изведена је крајем 1970-их. Њу је у телевизијском програму (на руском језику) описао Андреј Хорошев, који је сада глумац и ТВ водитељ, а тада је био ронилац.
„Радили смо темељито и систематски“, рекао је он. Најпре су топографи нацртали мапу језера, а затим су се укључили геофизичари и геохемичари. Истраживање је показало да постоје „две озбиљне аномалије“. Једна је била близу, али не у води. „Багером смо ископали јаму дубоку 12 метара. Претражили смо дно али нисмо ништа нашли. На месту друге аномалије смо поставили сензор за воду. Рониоци су тамо ископали јаму, али су на њеном дну пронашли само огроман камен“.
Семљовско језеро није једино место где су истраживачи тражили Наполеоново благо. Поривајев каже да треба тражити близу Березине, на територији данашње Белорусије, где су се француски војници сукобили са Русима и изгубили много људи и опљачканог блага. Ту је боравило неколико група истраживача, а међу њима и француско-белоруски тим који је 2012. године трагао за златом, али ништа није пронашао. Очигледно је ова тајна дубља него што се мислило.
Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
