Русија се у 15. веку сукобила са монголском Хордом на реци Угри, али без битке. Две војске су стајале на супротним обалама реке и нису ступиле у оружани окршај. Из овог сукоба Русија је изашла као моћна, независна и централизована држава. Стајање на реци Угри није крунисано оружаним окршајем иако је на свакој страни учествовало на десетине хиљада војника. За савременике је овај догађај имао чудан и мистичан значај, и схваћен је као резултат заступништва Пресвете Богородице.
„Битка нерава“ на реци Угри водила се између трупа московског великог кнеза Ивана III и кана Велике Хорде Ахмата. У руској историографији ова конфронтација означава крај двоиповековног монголског јарма („татарског“ у старим руским изворима) под којим су биле кнежевине Старе Русије, претходнице данашње Русије.
Кажњавање вазала
Татаре је 100 година раније у Куликовској бици победио предак Ивана III Дмитриј Донски, али је Русија ипак морала да им плаћа данак јер је била сувише слаба да се дигне против Златне Хорде. Међутим, током 15. века се Хорда распала. Москва је у међувремену постала признати центар расцепканих земаља Русије и под влашћу кнеза Ивана је искористила стечену моћ и престала да плаћа данак.
Куликово поље.
Сергеј Кирилов. ВикипедијаТо је много наљутило кана Ахмата, владара највећег „одломка“ Златне хорде. Он је одлучио да казни дрског вазала, окупио армију од 80-90 хиљада људи и кренуо пут Москве.
Непријатељи са свих страна
Иван III се већ припремао за бој против Татара, али је све више страховао од његовог исхода, не само због бројности Татара, него и због савеза кана Ахмата са старим непријатељем, пољско-литванским краљем Казимиром IV. Штавише, и два Иванова брата су устала против њега и придружила се Казимиру. Да ствар буде још гора, на северу земље су витезови ливонског реда држали под опсадом руске тврђаве. Појединци из Ивановог најближег окружења били су против супротстављања Хорди у таквим условима и позивали су кнеза да склопи мир са Татарима. Иван се колебао.
„Од судбине се не може побећи“
Армија кана Ахмата се у међувремену приближила реци Угри (око 200 километара југозападно од Москве), и већ је непосредно угрожавала престоницу. Ту су се Монголи суочили са руском војском коју је предводио Иванов син, кнез Иван Млађи. Армије су заузеле положаје на супротним странама реке.
Казимир још није ујединио своје снаге са каном, али од тога кнезу Ивану није било лакше. Он је наредио свом сину да напусти армију и врати се у Москву, где је био формиран специјални савет за осмишљавање борбене стратегије. Међутим, Иванов син се оглушио о ту наредбу, тврдећи да он и његова армија морају остати и борити се.
Казимир IV, Јан Матејко.
ВикипедијаПрема неким подацима, кнеза су житељи Москве позвали да се бори против завојевача. Иванов духовник, архиепископ Васијан, овако се обратио московском владару: „Треба ли смртници да се боје смрти? Од судбине се не може побећи. Ја сам стар и слаб, али не бојим се татарског мача“. Како је писао историчар Николај Борисов, Иван није могао остати по страни јер би се тако осрамотио. Тако је почетком октобра одлучио да се ослони на своју армију, и учино је то у прави моменат.
Топови и аркебузе
Кан Ахмат је 6. октобра са својом армијом покушао да пређе реку која је била широка 120-140 метара. Линија раздвајања је била дуга 60 километара и свуда је било спорадичног препуцавања. Монголи су четири дана покушавали да пређу реку, али без успеха. Тако нису могли да искористе коњицу као своје главно преимућство, јер нису могли да пређу реку. У сваком покушају су страдали од ватре коју су Руси отварали из топова и дугих пушака, познатих као аркебузе.
Иван III цепа каново писмо, Алексеј Кившенко. Према легенди, Иван III је поцепао Ахматово писмо у коме је овај тражио да се плати данак.
Алексеј Кившенко. ВикипедијаРуски официри су формирали специјалне групе пешадије са топовима и аркебузама и поставили их близу места где су Монголи најчешће покушавали да пређу реку. Остале јединице и коњица биле су распоређене дуж реке и могле су се премештати у случају потребе. Како истиче савремени историчар Јуриј Алексејев, кан Ахмат је наредио својим трупама да наставе са покушајима преласка реке, али је све било узалуд.
Конфронтација на реци је трајала до 26. октобра, када је Иван III повукао своје снаге са Угре и концентрисао их око суседног града. Ускоро се река замрзла и више није могла да служи као упориште. Ахмат је са својим трупама остао на обали до 6. новембра, а затим је одступио јер није био спреман за борбена дејства у зимским условима.
Ахмат се није плашио само „генерала Мраза“, него и нове руске армије, објашњава Алексејев. То више није била армија кнежевине, него армија нове централизоване државе коју је Иван III претворио у Велику Кнежевину Московску. Како је пре 150 година рекао Карл Маркс, „Европа која је почетком владавине Ивана III била слабо упозната са Московском Кнежевином, стешњеном између Литванаца и Татара, била је запањена појавом огромне империје на својим источним границама“.
Ово је текст у серији чланака „Руске речи” о великим биткама руског народа и њиховом значају за историју Русије.
Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond
У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2024-07-12 23:37:28
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
RSS
