Лицемерна америчка забринутост због руског утицаја на Балкану

Објављено: 05.07.2017.год.
фото: romaniajournal.ro


Лицемеран однос и двоструки аршини Сједињених Америчких Држава (САД) и њиховог поузданог вазала Европске уније су узрок и генератор кризе на Балкану претходне три деценије. Њихово усклађено субверзивно подривање мира и стабилности на Балкану је појачано претходних неколико месеци, првенствено кроз толерисање агресивне најаве пројекта „велика Албанија“, чији је кључни актер једна чланица НАТО-а (Албанија). Међутим, очевидно је да су, да би прикрили своју аморалност и подмуклост према Балкану, а посебно своју немоћ да империјално креирају балканску безбедносну архитектуру, лансирали измишљотине о руској опасности по безбедност Балкана, која им се привиђа кроз руско субверзивно деловање, малигни утицај, шпијунски центар у Нишу и слично. Очекивано, САД су се поново лицемерно легитимисале у смислу какав је Јован Ћирић констатовао у својој књизи „НАТО агресија на Југославију“, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 1999, стр. 39.: „У тези о руској опасности и милитантности скрива се, изгледа, грижа сопствене савести, тако да извртање истине о другима (у овом случају Русима) представља класичан пример пројекције сопствене слике на друге“.

Врхунац њихове подлости у вези са наводном руском опасношћу регистрована је почетком јуна (2017) од стране америчке амбасаде у Србији, а оснажена средином јуна, „препоруком“ високог функционера америчког Стејт департмента Брајан Хојт Јиа да Балкан треба заштитити од „малигног руског утицаја“. Подударна хорска „забринутост“ да земље „Западног Балкана“случајно не скрену са „европског (бриселског) пута“ је испољена и од многих других западних „балканолога“.

О чему је реч? Реч је о покренутом решавању статуса Руско-српског центра за ванредне ситуације у Нишу између Русије и Србије и агресивном противљењу Американаца с тим у вези. На питање београдског дневника „Политика“ с којим аргументима Вашингтон инсистира да Београд не потписује споразум с Москвом, у америчкој амбасади су одговорили „како верују да све земље овог региона треба да буду опрезне и покушају да разумеју шта Русија покушава да уради. Русија активно покушава да спречи земље да спроводе своје националне стратегије, посебно у односу на интеграцију с европским или евроатланским институцијама“ (Церовина Јелена, „Политика“, Београд, 5. јун 2017, стр. 6.). Брајан Хојт Ји је оцењујући ситуацију у Југоисточној Европи најпре објаснио да је од виталног значаја за САД да Србија иде ка ЕУ, иако има културолошке и историјске везе са Русијом и потом упутио типичну провокативну поруку: „Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ. Центар у Нишу је близу границе са Косовом, где САД имају око 600 војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага. Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће конролу над делом своје територије…“ (НН, Хојт Ји: САД брину због руског центра у Нишу, „Политика“, Београд, 16. јун 2017, стр. 6).

Упоређењем агресорског ангажовања САД на Балкану у послехладноратовском периоду и актуелних сугестивно-ултимативних порука, пре свега, упућених Србији, лако је уочити малигну нервозу Вашингтона и Брисела због спорог освајања Балкана, коју покушавају да излече погрешним лековима. Наиме, у недавној прошлости, они су своју опседнутост за брзо освајање Балкана, поред осталог, показали и употребом силе, наравно грубим кршењем Повеље ОУН и међународног права. Последице тога су катаклизмичне а својеврсна полу-решења (нпр. протеривање Срба из Хрватске, успостављање нефункционалне БиХ, лажна држава „Косово“…), несумњиво заснована на процени да ће тадашњи њихов униполарни светски поредак вечно трајати и да ће српски народ прихватити наметнута решења, супротна сопственим националним интересима. Актуелне „сугестије“ Вашингтона одражавају његову опседнутост за поновно освајање Балкана, наравно у мултиполарном свету. Међутим, довољан је само обичан преглед (не анализа) поменутих упућених порука, па закључити да одишу тенденциозношћу и далеко су од реалности. Њихова суштина првенствено се своди на омаловажавање патриотизма и способности врховног менаџмента Србије да самостално процењује, оцењује и остварује националне циљеве и интересе и на неосновано регистровање „малигног руског утицаја“ као препреку њиховом походу за поновно освајање Балкана.

С тим у вези, карактеристична (провидна) провокација представља Хојт Јиова оцена да се Центар у Нишу налази „близу границе са Косовом“ и „ако Србија дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије“. Евидентно је да дотични амерички „специјалац“ за Балкан не уважава Устав Србије, јер, у том случају би знао да између административних целина у Србији постоји административна линија, а не граница, коју упорно покушава да направи Вашингтон и његови сателити, награђивањем тероризма албанских сепаратиста лажном државом „Косово“. Посебно је неозбиљна Хојт Јиова суманута тврдња о перспективном руском „шпијунском“ центру у Нишу који би угрожавао америчку базу Бондстил код Урошевца на Косову и Метохији и да би Србија изгубила контролу над делом своје територије. Уколико стварно мисли оно што је изјавио, он и амерички спољнополитички менаџмент чији је припадник, очигледно имају веома скромно знање из области шпијунаже. Без намере да констатовано поткрепимо чињеницом о томе да ни после пола године Вашингтон не може установити обим и карактер „руског утицаја“ на резултат америчких председничких избора, сматрамо да је важно истаћи следеће: бивши амерички председник (Обама) је пред Вест поинт академијом (2014) рекао: „Ја верујем у америчку изузетност сваким делом свога бића“. Не сумњамо да је при томе имао у виду „америчку изузетност са 662 војне базе у 153 земље света“(Социолог са Харварда Данило Мандић, Изузетни и још изузетнији, „Политика“, Београд, 12. Фебруар 2015, стр. 11.). Имајући на уму да војна база Бондстил представља само једну од 662, упутно је запитати се, с једне стране, да ли је Вашингтон превентивно онемогућио успостављање шпијунских центара неке(-их) земље(-аља) у близини својих војних база како сада инсинуира на рачун Русије и Србије, и са друге стране, ако задејствовањем иностраног шпијунског центра на територији неке земље дотична земља губи контролу над делом своје територије, шта рећи о изгубљеној контроли сопствене суверености успостављеном неком страном војном базом, посебно могућношћу да је реч и о шпијунској бази.

Поменуте и сличне „добронамерне“ препоруке Вашингтона балканским народима и државама о неопходном опрезу према „дестабилизујућем“ руском утицају у региону прозрео је и демантовао и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, оценивиши да „Русија нема дестабилизујући утицај на БиХ. Русија не подржава сецесионистичку реторику и отцепљење Републике Српске. Таквог утицаја Русије у БиХ, нема… Мислим да је чак обратно. Милорад Додик дошао је са промењеном реториком из Москве и рекао да неће ићи на отцепљење“ (Младен Кременовић, Бакир Изетбеговић „брани Русију“ од Брајана Хојта Јија,“Политика“, 24. јун 2017, стр. 4.).

Коначно, размотрене чињенице намећу круцијално питање: Зашто Вашингтон и Брисел у гро плану истичу опасност од „малигног руског утицаја“ на Балкану, а пренебегавају своју субверзивну ангажованост?

Несумњиво, узимањем у обзир генезу актуелног ирационалног похода Запада на Исток, руски председник Владимир Путин је током традиционалне 15. „Директне линије са председником“, 15. јуна 2017, у вези са „бесконачно“ обновљивим санкцијама Запада Русији, између осталог, казао: „Историја Русије показује да смо живели под санкцијама од тренутка кад смо стали на ноге и осетили се снажним. Када су друге земље осетиле конкурента у Русији, одмах би под разним изговорима уводиле санкције. Да није било Крима, измислили би нешто друго“ (Б.М.: Путин: да није Крим, измислили би нешто друго, „Политика“, Београд, 16. Јун 2017, стр. 3.).

Реч је непобитној чињеници да Вашингтон и Брисел у послехладноратовском периоду наступају готово исто као што су током историје чинили Ватикан и римо-католичка црква према Истоку. „На делу је поновно настојање америчке (и земаља чланица НАТО-а) глобалне политике и стратегије да се оствари некадашња мисионарска стратегија Ватикана и Велике Британије (посебно између два светска рата), а то је стварање појаса тзв. интермаријума од Балтика до Јадрана“ (Чедомир Попов, интевју недељнику НИН, Беогард, 19. април 2007.). Реч је о покушају да се створи једна тампон зона (санитарни кордон) која ће трајно бити непролазна за Русију. Евидентно је да западно-ватиканска русофобија и мржња, које су повремено прелазиле у агресију, па и геноцидност према Русима и православним словенским народима, сежу у далеку прошлост. Русофобија није престајала ни када је противник (Русија) у добрим (пријатељским) односима са Западом, што је луцидно још 1912. закључио класик руске геополитике Алексиј Јефимович Вандам: „Горе од рата са Англосаксонцима (Западом) може бити једино пријатељство са њима“ (www.balkans.kr.ru).

Повампирење такве стратегије регистровано је у последњој деценији 20. века и још траје. Један од познатих америчких демократа 1992. изјавио је америчком научнику С. Коену: „Наш циљ је да Русија никада више не буде велика сила“ (Војислав Мићовић, Агресија на Југославију, Београд, 1999, стр. 223.), један западни теоретичар је констатовао: „Европа се завршава тамо где се завршава западно хришћанство, а почињу ислам и православље“ (Семјуел Хантингтон, Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, 2000, стр. 145.), а папа Јован Павле Други током јавног појављивања у Денверу (САД) 1999. подине, упутио је следеће речи Билу Клинтону, америчком председнику: „Требало би да бомбардујете Србе“ (Мала књига о великим лажима, „Печат“, Београд, 72/2009, стр. 62.).

Русофобија и њен рукавац србофобија имају дубоке историјске корене и данас су отворено присутне у САД и другим западним државама, а посебно у неким које су створене на тлу некадашње Југославије. У том контексту истичемо брилијантну студију: „Русија – Запад, хиљаду година рата“, швајцарског публицисте Гија Метана, која је објављена у Женеви 2015. године.

Размотрене чињенице указују да је на сцени појачан амерички притисак на Србију ради убрзавања решавања „спорних“ питања, односно изнуђивање од ње да ургентно призна псеудо државу „Косово“, коригује постојеће односе са Русијом апсолутно сагласним гледиштима Вашингтона и Брисела, „пусти низ воду“ Републику Српску итд. У ствари, реч је о захтевима испостављеним 1990. године, али морамо бити свесни да испуњење њихових „суптилних“ жеља пресудно не зависи од њих, већ од нас и наше политичке елите. При доношењу одлука о томе, треба да нам буде присутна чињиница о томе да су се наши преци често налазили и у тежој ситуацији од данашње, али се нису колебали да одсудно бране национални идентитет и друге вредности.

Милан Мијалковски
fsksrb.ru


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк