Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама.
Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у царску Русију, а многи су постали добровољци руске и српске војске. Пр проценама историчара, чак око 60.000.
Још у јесен 1915. у Русији су почели да се појављују добровољци, углавном Срби, војници и официри аустроугарске војске, који су се налазили у руском ратном заробљеништву. Они су хтели да помогну Србији. Захваљујући томе поникла је идеја о формирању добровољачке дивизије која би се састојала од тих, "некадашњих аустријских Срба". Руски цар Николај Други Романов и врховна команда руске војске су изашли у сусрет овој идеји и омогућила њено формирање 1916. године - пише историчар Душан Бабац, аутор књиге о српским официрима и војницима у царској Русији.
Српски представници у Одеси др Шаиновић, трговац А. Ћирковић и конзул Цемовић сматрали су да је у том руском црноморском граду могуће стварање и већих војних формација, које би се, у каснијој фази, пребацивале на Солунски фронт... Руски цар је пажљиво саслушао саговорнике, климнуо главом и ауторитативно одговорио: "Скупљајте их ви, а ја ћу вам све дати."
Уз споразум са српском владом, у лето 1915. године отпочело је организовано пребацивање добровољаца из Украјине Дунавом у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 руских војника српског порекла. Одмах затим, добровољно су прелазили у српску војску.
У Одеси је новембра 1915. формиран Српски добровољачки одред, који је убрзо бројао више од 1.000 војника и официра. Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси. Имала је скоро 10.000 добровољаца под командом пуковника Стевана Хаџића. Током маја 1916. српске добровољце у Одеси посетио је Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије. Руска врховна команда је Прву српску добровољачку дивизију укључила у састав 47. руског корпуса генерала Зајончковског и упутила на фронт у Добруџу. Тада је у саставу ове дивизије било близу 20.000 добровољаца - каже Душан Бабац.
Цар Николај испред Српске добровољачке дивизије
У Јесен 1916. формиран је и Српски добровољачки корпус, чији је командант био генерал Михаило Живковић. Уочи Фебруарске револуције 1917. корпус је имао око 40.000 добровољаца. Међу војницима највише се пријавило у добровољце Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 ииз Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби изСлавоније, Лике, са Баније, Кордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља и Далматинаца.
Тада почиње права епопеја српских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије доБританије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити прикључено још српских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.
- Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Кине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца - открива историчар Бранко Кузмановић.
Ситуацију су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији - утренутку повлачења српских добровољаца кроз Сибир почела је Октобарска револуција односно грађански рат. Добровољци су се укрцали набродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци који су у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија.
Борци и официри Прве добровољачке дивизије на путу за Солун
ПУКОВНИК МЛАДЕН
КОЊИЧКИ пуковник Младен Лукичевић, који је у Одесу стигао са Крфа заједно с осталим члановима штаба, био је на списку приспелих официра, чиновника, подофицира, каплара и редова Прве српске добровољачке дивизије - четврти по реду.
Лукичевић је био задужен за распоређивање добровољаца у војне позадинске службе и на грађанске дужности у жандармерији и Граничној трупи, и уопште за Нову област код Одесе.
СКРИВАНА ИСТИНА
ДУГО година су власти у бишој Југославији скривале истину о српским добровољцима из Русије на Солунском фронту и у Великом рату. О овоме се и дан-данас мало зна, иако историчари говоре о великом броју српских добровољаца из Русије у Великом рату.
М. Лопушина,
Новости
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41