Био-математичари из Санкт Петербурга дали основу за вакцину против корона вируса

Објављено: 03.04.2020.год.
Универзитетска лабораторија, фото: ИН4С

Научници из цијелог свијета изучавају разне варијанте корона вируса и до сада их је дешифровано више хиљада генома. Дмитриј Антипов и Михаил Рајко, експерти са Санктепербуршког државном универзитета сва своја ранија истраживања су појавом корона вируса обуставили и посветили се изучавању структуре САРС-КоВ-2. Требало им је 2 дана да установе првобитну структуру генома вируса


Из Санктпетербуршког државног универзитета (СПбГУ) 27. марта саопштено је да су научници из њиховог Центра за биоинформатику и алгоритамаску биотехнологију успјели да издвоје геном „руске“ варијанте вируса САРС-КоВ-2. Последњих година, на значају све више добијају научне дисциплине које комбинују математику и биологију, као што су биоинформатика и алгоритамаска биотехнологија.

Издвајање генома високог квалитета омогућила је руским научницима да установе разлику између „кинеске верзије“ вируса корона, од оне у Европи и те која се све озбиљније шири и Русијом. Наиме, вирус САРС-КоВ-2 склон је мутацијама и због тога се јављају потешкоће са производњом ефикасне вакцине и адекватног лијека.


На основу рада научника из Санкт Петербурга претпоставља се да ће бити изводљиво дефинисати на које дјелове генома се може најлакше дјеловати у сврху његове неутрализације. Прочитати геном неког непознатог вируса није нарочито комплексно. Проблеми међутим настају у обради добијених података, због учесталих мутација вируса САРС-КоВ-2.


Научници из цијелог свијета изучавају разне варијанте корона вируса и до сада их је дешифровано више хиљада генома. Дмитриј Антипов и Михаил Рајко, експерти са Санктепербуршког државном универзитета сва своја ранија истраживања су појавом корона вируса обуставили и посветили се изучавању структуре САРС-КоВ-2. Требало им је 2 дана да установе првобитну структуру генома вируса. По њиховим ријечима: „РНК вируси одликују се високом промјењљивошћу, што намеће потребу читања великог броја различитих варијанти вируса“. Научници из Санкт Петербурга се надају да ће резултати њиховог истраживања помоћи у развоју вакцине.

Антипов и Рајко напоменули су да истраживања на генетској структури корона вируса нису најсложенији пројекат на коме раде, истакавши да су биолабараторије СБпГУ способне да се позабаве свим глобалним проблемима. Ипак, по ријечима Але Лапидус, замјенице директора „Центра бионформатике и алогоритамске биотехнологије“ данас постоји „хронична оскудица стручњака за бионформатику и да то посебно долази до изражаја у кризним ситуацијама“.



Путин и Си Ђинпинг у посјети Универзитету у Санкт-Петербургу, фото: ИН4С

Проблем напуштања универзитетских центара најбољег кадра и њихов прелазак у приватне компаније је нажалост бољка цијеле Европе, а не само Русије. За разлику од државних центара истраживања које спроводе приватне компаније нису усмјерене ка општем интересу, већ примарно према профиту. Зато, када данас говоримо о истраживању лијека и вакцине против корона вируса нигдје нема приватних фармацеутских компанија, чији су истраживачки центри демонстрирали неефикасност у одговору на проблеме које изазива изненадна пријетња галопирајуће глобалне епидемије.


Уколико заиста истраживања научника са СПбГУ дају кључни допринос у проналаску вакцине против корона вируса то ће бити показатељ да се руска држава изборила са 2 проблема њихове науке. Први, то су економске санкције западних земаља који су утицале на успоравање истраживачких пројеката, због немогућности набавке одређених савремених уређаја. Други проблем, са којим се руска наука срела почетком 90-их је расуло у многим истраживачким центрима након распада СССР-а. Само у околини Москве данас постоји десетак мањих градова, који су у совјетско вријеме имали статус „затворених“ за све, сем за научнике и њихове помоћнике који су их са породицама насељавали.



Дамјановић је био дио делегације новинара из бивше СФРЈ, која је посјетила СПбГУ, фото: ИН4С

Прије мјесец дана, заједно са колегама новинарима из Србије, Републике Српске, Македоније и Хрватске био сам у посјети универзитету у Санкт Петербургу. О томе сам писао у колумни СПбГУ – „Универзитет пола вијека старији од Америке.“ У истом тексту навео сам да је на састанку који смо имали са харизматичним ректором СПбГУ Николајем Кропачевим, једна од тема коју је домаћин посебно истакао био процес пресељења из историјских здања у условније зграде факултета и института из области медицине, биологије и хемије. Подршка бивших студената СпБГУ, садашњег предсједника Владимира Путина и бившег премијера Дмитрија Медведева, очувању постојећег статуса и унапређењу рејтинга универзитета у свјетским оквирима, била је такође тема нашег разговора на којој је инсистирао ректор Кропачев.

Опасност од пандемије корона вируса Русиија је схватила озбиљно. Истраживања и достигнућа научника са СпБГУ, која би требала да пруже основу за израду вакцине нису једина на овом пољу. Руска федерална агенција за биомедицину објавила је прије неколико дана да је на бази лијека Мефлоквина, који се користио за борбу против маларије, направила медикамент који блокира упалне процесе у организму.

Игор Дамјановић, ИН4С

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Прва пловећа нуклеарна електрана на свету „Академик Ломоносов“ званично почела са радом

2020-05-22 18:46:17

Историјски догађај за светску индустрију нуклеарне енергије

Руски научник помаже Русији да победи у „квантној трци“ Гугл и Ај-Би-Ем

2020-05-20 14:54:57

Професор државног Универзитета у Санкт Петербургу, Алексеј Кавокин постао је лауреат међународне Награде за квантне уређаје. Рад физичара из северне престонице je оцењен од стране светских...

Онлајн предавања за студенте стручњака компаније НИС

2020-05-15 16:29:35

Компанија НИС у току маја и јуна одржава 25 онлајн гостујућих предавања својих стручњака за факултете београдског и новосадског универзитета. Ова, иначе традиционална гостујућа предавања НИС-ових...

У Русији поринут први танкер на гасни погон

2020-05-14 21:06:45

  За танкер класе „Афрамакс“ кажу да је зелени, јер наноси минималну штету животној средини. Први овакав танкер на гасни погон поринут је у бродоградилишту „Звезда“, а...

Српски научници направили тест на коронавирус, ради и ако мутира

2020-05-12 08:50:16

Почетком прошле недеље почело је епидемиолошко истраживање колективног имунитета које обухвата 7.000 домаћинстава. Данас се тестира прва од 1.600 породица из Београда и почиње позивање породица у унутрашњости. Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије истиче да тест одлично ради и да дневно може да се тестира и до 1.000 узорака.

Научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу утврдили узрок тешког облика коронавируса

2020-04-27 10:04:17

Петербуршки научници ушли у клинч са коронавирусом

Предстојеће лето би могло постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре

2020-04-27 01:03:32

Предстојеће лето може постати једно од најтоплијих у историји мерења температуре, саопштио је министар екологије Русије Дмитриј Кобилкин. „Видимо да су ове године неприродно високе температуре. Данас...

КамАЗ на Арктику тестирао камионе без возача

2020-04-25 05:09:39

Камски аутомобилски завод спровео је успешна испитивања аутономних камиона у условима Крајњег Севера. Теретна возила без возача прешла су 2,5 хиљада километара у тешким климатским условима поларног...

РТ: Двапут снажнији: Русија ће изградити нови нуклеарни ледоломац за Северну морску руту

2020-04-24 08:01:16

Најмоћнији нуклеарни ледоломац на свету требало би да се поново изгради у Русији. Ново пловило, које ће бити испоручено крајем 2020-их, вишеструко ће надмашити снагу постојећих...

Руски научници пронашли на Арктику бактерије које се хране нафтом

2020-04-17 08:56:46

Руски научници пронашли су на Арктику бактерије које би могле да постану основни састојак препарата за чишћење земљишта од деривата нафте, наводи се у саопштењу Министарства...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва