За спас планете током живота морамо засадити бар 30 стабала

Објављено: 03.09.2019.год.

Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122059

фото: © РИА Новости / Александр Вильф

Климатски екстреми су последица глобалног отопљавања, а томе су допринели и пожари у Амазонским тропским шумама и у Сибиру, што ће имати несагледиве последице по живи свет. Смањује се количина кисеоника на планети, повећава се годишња температура ваздуха и утиче на пораст испаравања мора.

У прашуми Амазоније, најбројнијем станишту биљних и животињских врста, која се назива и „плућима света“ и која је један од највреднијих ресурса који Земља има, јер производи кисеоник и апсорбује огромне количине угљен-диоксида, ове године забележено је више од 70.000 пожара. Скоро два пута више него прошле године.

„Свака десета врста која је позната науци на планети живи у амазонским тропским шумама, што значи да ми угрожавамо 10 одсто популације живог света. То је апсолутно ненадокнадиво. Домородачка племена која живе у тропским кишним шумама које су угрожене чине око 30 милиона људи“, напомиње биолог Душка Димовић из Светског фонда за природу за РТС.

Пожари у Амазонској прашуми, али и у Русији, Канади, Грчкој, озбиљно нарушавају здравље планете и убрзавају климатске промене.

„Појачане емисије гасова стаклене баште акумулираће огромне количине угљен-диоксида, због чега ће доћи до још бржег повећања средње глобалне температуре, а то ће још више утицати на локалне појаве екстрема и лагано, али сигурно загревање наше планете“, наглашава доцент др Ана Вуковић, метеоролог са Пољопривредног факултета у Београду.

Када би се шуме које постоје на земљи изгубиле, емитовало би се десет пута више угљен-диоксида него сада. Најефикаснији а и најјефтинији одговор на климатске промене, јесте глобално пошумљавање.

„Да би се добио екосистем са свим својим сложеним функцијама какав је био пре ових пожара, да би добили ту квалитетну тропску шуму потребно је више десетина година, а да би се успоставио квалитетан шумски екосистем барем 50 до 60 година. Свака особа би у свом животу требало да сади 30 до 40 стабала“, напомиње професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

И док неки уништавају и пале шуме, други су озбиљно приступили пошумљавању. Нови Зеланд је све је ближе циљу да засади милијарду стабала. Етиопљани су у једном дану успели да засаде више од 350 милиона стабала.

РТС

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Био-математичари из Санкт Петербурга дали основу за вакцину против корона вируса

2020-04-03 20:23:40

Научници из цијелог свијета изучавају разне варијанте корона вируса и до сада их је дешифровано више хиљада генома. Дмитриј Антипов и Михаил Рајко, експерти са Санктепербуршког државном универзитета сва своја ранија истраживања су појавом корона вируса обуставили и посветили се изучавању структуре САРС-КоВ-2. Требало им је 2 дана да установе првобитну структуру генома вируса