Климатски екстреми су последица глобалног отопљавања, а томе су допринели и пожари у Амазонским тропским шумама и у Сибиру, што ће имати несагледиве последице по живи свет. Смањује се количина кисеоника на планети, повећава се годишња температура ваздуха и утиче на пораст испаравања мора.
У прашуми Амазоније, најбројнијем станишту биљних и животињских врста, која се назива и „плућима света“ и која је један од највреднијих ресурса који Земља има, јер производи кисеоник и апсорбује огромне количине угљен-диоксида, ове године забележено је више од 70.000 пожара. Скоро два пута више него прошле године.
„Свака десета врста која је позната науци на планети живи у амазонским тропским шумама, што значи да ми угрожавамо 10 одсто популације живог света. То је апсолутно ненадокнадиво. Домородачка племена која живе у тропским кишним шумама које су угрожене чине око 30 милиона људи“, напомиње биолог Душка Димовић из Светског фонда за природу за РТС.
Пожари у Амазонској прашуми, али и у Русији, Канади, Грчкој, озбиљно нарушавају здравље планете и убрзавају климатске промене.
„Појачане емисије гасова стаклене баште акумулираће огромне количине угљен-диоксида, због чега ће доћи до још бржег повећања средње глобалне температуре, а то ће још више утицати на локалне појаве екстрема и лагано, али сигурно загревање наше планете“, наглашава доцент др Ана Вуковић, метеоролог са Пољопривредног факултета у Београду.
Када би се шуме које постоје на земљи изгубиле, емитовало би се десет пута више угљен-диоксида него сада. Најефикаснији а и најјефтинији одговор на климатске промене, јесте глобално пошумљавање.
„Да би се добио екосистем са свим својим сложеним функцијама какав је био пре ових пожара, да би добили ту квалитетну тропску шуму потребно је више десетина година, а да би се успоставио квалитетан шумски екосистем барем 50 до 60 година. Свака особа би у свом животу требало да сади 30 до 40 стабала“, напомиње професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.
И док неки уништавају и пале шуме, други су озбиљно приступили пошумљавању. Нови Зеланд је све је ближе циљу да засади милијарду стабала. Етиопљани су у једном дану успели да засаде више од 350 милиона стабала.
Резултати клиничких испитивања вакцине против коронавируса, коју је направио научни центар „Чумаков“ Руске академије наука, веома су добри и она може бити регистрована наредних дана, изјавила...
На 17. Међународној Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике, која је ове године одржана на даљину од 7. до 14. јануара, ученици Математичке гимназије освојили су седам медаља.
Савремене вакцине су у стању да се носе са новим сојевима коронавируса чак и када је вирус стекао 18 нових мутација, као у случају руског пацијента,...
У Русији су започета испитивања поједностављене верзије вакцине против коронавируса "Спутњик V". Иако пружа мању заштиту, очекује се да ће решење бити лакше дистрибуисати и користити...
Очекује се да међународни тим стручњака из Светске здравствене организације стигне у Кину ове недеље како би истражио порекло пандемије коронавируса, након што је земља забележила...
Висока школа за менаџмент Државног универзитета у Санкт Петербургу, основана уз директну подршку Владимира Путина, побољшала је своју позицију у рејтингу Фајнешенел тајмса.
Фајненшел тајмс објавио је...
Уочи 6. Међународне академије за аутоимунитет, која се одржава на Државном универзитету у Санкт Петербургу од 6. децембра, руски научници са универзитета који је похађао и...
Пекинг је први пут успешно појачао свој нуклеарни фузиони реактор "Вештачко Сунце", известио је у петак кинески Пиплс дејли. Дизајниран је да буде чисти извор енергије,...