Српски интернет рођен у СФРЈ

Објављено: 18.02.2019.год.
фото: Д. Јевремовић / Политика

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма


На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.


Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао, пише Политика

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

Најстарији домен данас је виртуелни музеј

У време када је 1985. године проф. др Божидар Раденковић осмишљавао предмет Рачунарске мреже, у свету је постојао само један регистровани интернет домен, на адреси symbolics.com. Кад је 1986. одржао прво предавање, број се повећао на шест, а идуће године на чак 20.000 домена широм планете.Иначе, symbolics.com је припадао компјутерском произвођачу који је у међувремену престао са радом. На тој адреси се данас налази „Велики интернет музеј” који је, наравно, бесплатан за „обилазак” и то – кликом миша.

Димитрије Буквић, Политика

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Русија и Кина раде на стварању сателитске мреже за дистрибуцију интернета велике брзине

2019-09-18 06:35:45

Русија и Кина раде на заједничком пројекту за стварање сателитске нискоорбиталне мреже за дистрибуцију интернета велике брзине, изјавио је новинарима потпредседник Владе Русије, Максим Акимов после...

Зашто су Руси пробушили највећу рупу у Земљиној кори

2019-09-14 08:44:41

„Паклени бунар“ је одавно напуштен. Али ова највећа на свету бушотина постоји и данас, а приче о њој су загонетне.  Централни торањ над Колском ултрадубоком бушотином 1970-их Семјон...

РТ: Поруке из других светова? Тајанствени радио сигнал откривен помоћу високотехнолошког кинеског телескопа

2019-09-09 20:43:43

Кинески астрономи остали су збуњени чудним сигналом који је примио један од најснажнијих светских радиотелескопа. Ретка појава се не може објаснити, а научници кажу да не...

„Росатом“ и Србија разматрају изградњу научног нуклеарног центра

2019-09-05 07:44:38

Министар за иновације и технолошки развој у Влади Србије Ненад Поповић и заменик генералног директора руске државне корпорације „Росатом“ Николај Спаски разговарали су о перспективама сарадње...

За спас планете током живота морамо засадити бар 30 стабала

2019-09-03 16:30:23

Климатски екстреми су последица глобалног отопљавања, а томе су допринели и пожари у Амазонским тропским шумама и у Сибиру, што ће имати несагледиве последице по живи свет. Смањује се количина кисеоника на планети, повећава се годишња температура ваздуха и утиче на пораст испаравања мора.

РТ: Руски МТС и кинески Хуавеј покрећу 5G зоне у руским градовима

2019-09-03 10:23:33

Руски мобилни оператер МТС удружио се с кинеским технолошким гигантом Хуавејем у пилот пројекту стварања зона 5G мреже у Москви и Кронштаду, где ће супербрза мрежа...

РТ: Црна рупа толико велика да не би требала ни да постоји збуњује научнике

2019-09-02 07:02:56

Научници су изгледа приметили црну рупу која је тако огромна, да не би требало ни да постоји, мада нису баш сигурни да ли уопште постоји. Маса...

Због климатских промена стотинe милиона људи мораће да се сели

2019-08-26 21:05:32

Према предвиђањима Агенције Уједињених нација за миграције, због последица суша, поплава, пожара и глади повезаних с климатским променама, до 2050. године ће највероватније око 200 милиона...

Електронске цигарете штетне колико и класичне

2019-08-26 20:56:35

Најновија истраживања показала да не постоји здравија верзија конзумирања „дувана” и да дим обичне и е-цигарете шкоде плућима на исти начин

РТ: „Епл“ и „Самсунг“ тужени за изазивање „ризика од карцинома“ зрачењем мобилних телефона

2019-08-26 08:36:00

"Епл" и "Самсунг" се суочавају с тужбом због тврдњи да њихови телефони излажу кориснике радиофреквенцијској емисији и до 500 посто изнад дозвољене границе. У међувремену, дебата...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: