Генетичари у Русији открили најстарији бацил куге на свету

Објављено: 10.06.2018.год.
фото: Википедија / Russia beyond

Научници су успели да реконструишу геном најстаријег бацила куге чији су трагови пронађени на костима људи који су живели у околини руског града Самаре у бронзано доба, пре око 3800 година.

Јохан Краузе из Института за проучавање историје човечанства у Јени, у Немачкој, рекао је да се откривени бацил куге „по структури ДНК знатно разликује од ранијих верзија oвих микроорганизама и да је у потпуности прилагођен бувама за преношење“. Краузе већ неколико година заједно са колегама изучава једну од најпогубнијих епидемија у историји, такозвану „црну смрт“, која је у 14 веку покосила животе 50 милиона људи у Европи и коју је изазвао бацил куге Yersinia pestis.

Тим немачког научника реконструисао је 2011. године геном тог бацила, и потом пронашао мутације које су безопасну бактерију из тла, псеудотуберкулозни бацил, учинили једном од главних смртоносних болести у 14. веку. Проучавајући кости жртава епидемије куге у Марсељу у 18. веку Краузеов тим стручњака открио је да је епидемија изазвана истим бактеријским сојем Yersinia pestis који је био и узрочник „црне смрти“.Сазнање је за истраживаче било изненађујуће, јер су сматрали да је та врста микроорганизма нестала, уступивши место мање заразним и смртоносним сојевима бацила куге.

Научници су тада започели истраживање трагова куге у разним деловима Европе и Азије. У Ставропољу су успели да открију доказе да је куга постојала на Старом континенту још у камено доба, само што у то време бацил куге нису шириле буве, што је спречавало епидемију. У једној гробној хумци у околини Самаре Краузеов тим пронашао је врло добро сачуване остатке двоје људи. Како су научници утврдили, један од скелета припадао је мушкарцу вероватно протословенског или једноставно индоевропског порекла и имао је мноштво фрагмената ДНК древне Yersinia pestis.

Кости друге особе, чији пол и етничку припадност није било могуће утврдити, такође су биле покривене траговима бацила куге, што говори о томе  да су умрли од заразе заједно и да су сахрањени у исто време.

Истраживачи су реконструисали микроорганизам и објаснили да бацил куге из Самаре није имао никакве сличности са бактеријом чије су остатке пронашли у Ставропољу. Наиме, у њеној ДНК налазио се ген ymt, неопходан за битисање у стомаку буве. Поред тога да је једна иста бактерија усмртила двоје људи то сведочи и о њеном преношењу с човека на човека на исти начин као што се ширила и „црна смрт“, Јустинијанова куга и друге велике епидемије у прошлости. Осим тога како је показало поређење њихових генома, самарски бацил куге може се сматрати „претком“ свих тих епидемија и потврдом Краузеове теорије да је убрзано насељавање Старог континента индоевропским народима могло бити изазвано епидемијом куге, која је уништила или ослабила племена ловаца-сакупљача која су насељавала Европу и Азију пре око 35 до 40 хиљада година.

Раније су научници из Норвешке и Италије претпоставили да преносници „црне смрти“ нису били пацови него људи.

Russia beyond

Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Србија постала чланица ЦЕРН-а

2018-12-14 11:49:08

Србија је коначно постала пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). То је одлучено једногласним усвајањем резолуције Савета те организације у Женеви. Уз Израел, Швајцарску и...

РТ: Прекомерно време проведено за екраном неповратно утиче на мозак деце

2018-12-11 06:07:59

Извор: Восток / РТ Најгоре сумње родитеља о ефектима превише проведеног времена поред екрана на њихово потомство делимично су потврђене прелиминарним резултатима нове студије, а ефекти могу бити далекосежнији него што се...

Компанија НИС и Економски факултет у Суботици потписали Меморандум о сарадњи

2018-12-06 15:18:33

Представници компаније НИС и Економског факултета у Суботици, Универзитета у Новом Саду, потписали су данас Меморандум о сарадњи у области образовања, истраживања и трансфера знања, којим...

Српско хемијско друштво уручило компанији НИС признање за сарадњу

2018-12-05 14:53:09

Стална улагања у унапређење квалитета образовања у Србији, адаптација и реконструкција 30 рачунарских учионица и 20 лабораторија за физику и хемију, подршка организацији 34 српске и...

„Руселектроникс“ развио мобилни суперкомпјутер капацитета 2,2 петафлопса

2018-11-24 12:58:16

Група „Руселектроникс“, која је део државне „Ростек“ корпорације, развила је мобилни суперкомпјутер капацитета 2,2 петафлопса, који може да открије апликације у одбрамбеној и космичкој индустрији. „Компјутерска мера...

РТ: Научници имају нови план за борбу против глобалног загревања - затамњење Сунца

2018-11-24 09:30:06

Извор: Восток / РТ Научници су дошли до новог и генијалног начина борбе против глобалног загeвања - употребити хемикалије да би се замрачило Сунце. Да ли ћемо онда морати да...

Рогозин изразио могућност извођења хируршких захвата у космосу на даљину

2018-11-20 21:54:27

У будућности ће руски стручњаци научити како да изводе хируршке операције на даљину над особама које са налазе у орбити, изјавио је директор "Роскосмоса" Дмитриј Рогозин. "Имамо...

У Клиничком центру Србије лапароскопски оперисана два пацијента са карциномом панкреаса

2018-11-17 06:21:25

У Клиничком центру Србије данас су лапароскопски оперисана два пацијента са карциномом панкреаса и цистама на том органу, а интервенцију је извео руски хирург Игор Е....

РТ: Европски супервулкан у Италији би могao имати велику ерупцију - истраживање

2018-11-16 09:40:47

Извор: Восток / РТ Древни италијански супервулкан који није активан последњих 500 година, могуће је да је почео са фазом активности која би могла довести до колосалне ерупције, а која...

У Сибиру направили средство за спасавање река од еколошких катастрофа

2018-11-16 08:27:40

Научници из Сибирског федералног универзитета (СФУ) су на основу биоматеријала од сировина локалног порекла направили ефикасно средство за апсорпцију намењено чишћењу река,саопштила је прес-служба Универзитета за...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Москва

Москва