У врху светске науке: Пет епохалних руских проналазака

Објављено: 10.02.2018.год.
фото: Марс ESO/M. Kornmesser / Russia beyond


У важним открићима на којима се данас базирају физика, математика и друге дисциплине учествовали су или су их предводили совјетски и руски научници. Russia Beyond вам представља неколико најважнијих достигнућа руских научника за протеклих 20 година.

Револуционарни уређаји који се користе у две засебне мисије на Марсу

Марсова научна лабораторија објавила је 28. септембра 2015. године да су откривени докази присуства слане воде која протиче испод недружељубиве површине Црвене планете. Захваљујући инструменту DAN (Dynamic Albedo of Neutrons) руске производње, агенцији NASA је пошло за руком да састави карту количине и распореда водоника испод површине, а такође и хемијски састав воде.

Ровер Curiosity

DAN је једини руски инструмент на планетарном роверу Curiosity. Он се ослањао на податке које детектује руски инструмент HEND (High Energy Neutron Detector), направљен у руском Институту за космичка истраживања (специјално за потребе мисије агенције NASA „Mars Odyssey 2001“). Захваљујући том уређају око полова ове планете откривени су појасеви залеђене воде.

Подаци које су детектовала два различита руска инструмента упоређени су како би се добила боља слика. Подразумева се да су поменуте мисије имале огроман значај, не само у погледу потраге за водом, него и за облицима живота. Тамо где има воде обично има и живота.

Квантни метаматеријали

Завређује пажњу заједничка руско-немачка тежња да се као контролни елементи у низовима електричних суперпроводника користе наизглед потпуно неочекивани материјали. По чему су ти „метаматеријали“ толико специфични? Уобичајено је схватање да се материјал састоји од специфичних атома који дефинишу његове карактеристике, тј. густину, боју, итд. Међутим, у овим материјалима та својства су дефинисана структурним распоредом атома. Метаматеријали, наиме, припадају мистериозној квантној сфери где су закони физике крајње „магловити“.

Метаматеријале чине ситни нано-атоми, а они се састоје од сложених структура дугачких неколико стотина метара које је немогуће раздвојити. Они мењају својства чим се појаве први знаци интерференције. Научницима је пошло за руком да помоћу магнетног поља активирају и деактивирају та својства.

Овај успех је постигнут у Лабораторији за материјале-суперпроводнике на Националном универзитету науке и технологије МИСИ, и то захваљујући малим честицама које се зову двојни „кубити“. За разлику од обичних кубита, двојни кубит се адаптира и симулира карактеристике датог материјала или природног процеса. Структуре кубита могу да врше сложене операције (као што је пренос електронског зрачења) и да остану на квантном нивоу. Импликације овог проналаска су изузетно велике. Стварањем сложенијих система кубита могу се направити квантни симулатори који репродукују и имитирају својства стварних процеса и материјала.

Формирање угљоводоника може бити бесконачно

Трошење резерви нафте је један од главних узрока конфликата у свету. Потреба за стабилним изворима горива увек је изузетно значајна. Општеприхваћено је схватање да је стварање угљоводоника (елемента који се користи за производњу нафте) биолошки процес који подразумева распад одавно мртвог органског ткива и друге хемијске процесе у земљи, помоћу којих настаје фосилно гориво. Руски научници се, међутим, већ дуже време придржавају идеје о абиогеном формирању угљоводоника дубоко у земљи, око 150 км испод површине земљине коре. Владимир Кучеров је 2017. године заједно са Јеленом Мухином и Антоном Колесниковом на основу својих ранијих радова претпоставио да је дубина формирања угљоводоника само 70 километара.

Нафтне платформе.

Као доказ овог процеса научници су изложили неоргански угљеник и воду дејству притиска и температуре присутне у горњој мантији земље, тј. температури од 280-300 °C (за разлику од претходне која је износила 1000 °C), и притиску од свега 2-3 GPa (док је раније износио 5 GPa).

„Сада ми видимо да се угљоводоник може формирати у широком спектру минералошких и термодинамичких параметара“, наводи Мухина у истраживању које је објављено у часопису Scientific Reports. „Сада знамо да је тај процес могућ, и да је могућ практично било где у мантији“.

По речима овог тима научника, свет улази у еру угљоводоника. Остаје да се истраже нови начини његовог потискивања на површину. „То значи да у земљи има далеко више угљоводоника него што се раније мислило“, додаје Мухина.

Перељман и Поенкареова хипотеза

Многи памте причу о математичару Григорију Перељману који је одбио да прими милион долара. Подсећамо да је овом генију Институт Clay Mathematics у Кембриџу (Масачусетс) доделио награду од милион долара, али је руски аскета одбио да је прими (претходно је 2006. одбио да прими 10.000 долара када му је додељена Филдсова медаља.

Григориј Перељман

Дотада непознати Перељман је 2010. године стекао светско признање за решење Пуанкареове хипотезе – једног од седам великих нерешених проблема математике. Џејмс Карлсон, председник CMI (Clay Mathematics Institute) рекао је: „Перељманово решење Пуанкареове хипотезе ставило је тачку на вековну потрагу за решењем. То је велики напредак у историји математике који ће се дуго памтити“.

Многи су се зачудили када је Перељман касније навео разлог због ког није хтео да прими награду: „Мени се не свиђа та одлука. Сматрам да је неправедна“, рекао је он. „Мислим да допринос америчког математичара [Ричарда] Хамилтона у решавању задатка није мањи од мог“.

Револуција у области информационо-комуникационих технологија

Жорес И. Алфјоров са Физичко-техничког института „А. Ф. Јофе” у Санкт Петербургу један је од најчувенијих научника Совјетског Савеза и добитник неколико награда за допринос у физици. Алфјоров је 2000. године заједно са Хербертом Кремером са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари добио Нобелову награду из физике за свој рад „Развој полупроводничких хетероструктура које се користе у супербрзој и оптичкој електроници“.

Полупроводници су материјали који имају својства како електричних проводника тако и изолатора. Они чине основу већине електронских склопова у уређајима које користимо у свакодневном животу. Први хетероструктурни транзистор Кремер је направио 1957. године. Касније, 1963. године, независно од њега Алфјоров је предложио концепцију полупроводничких ласера. Они се користе данас у CD читачима, а поред читања и чувања података моћи ће да се користе и за пренос података кроз оптичка влакна.

Руски физичар Жорес Алфјоров.

Хетероструктуре су веома важне и за тихе високофреквентне појачиваче који се користе у разним уређајима од мобилних телефона до сателита.

Принципи које су први открили Алфјоров и његове колеге у области информационих технологија и даље покрећу ову сферу у потрази за бржим средствима преноса података.

Даниел Чаљан,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Наука

Деценија НИС-овог програма „Енергија знања“
Деценија НИС-овог програма „Енергија знања“

У подршку младим талентима, образовање и науку НИС уложио више од шест милиона евра

2022-12-16 15:20:19

Успостављена сарадња између НИС-а и Математичког факултета у Београду
Успостављена сарадња између НИС-а и Математичког факултета у Београду

Kомпанија НИС наставила је да проширује круг партнера међу образовним институцијама успостављањем сарадње са Математичким факултетом...

2022-12-08 08:58:38

Трећа сезона програма „NIS Energy“
Трећа сезона програма „NIS Energy“

Сви мастер студенти и дипломци изабраних факултета који желе да започну каријеру у компанији НИС имају...

2022-11-08 15:27:01

НИС пружа нову прилику младим стручњацима
НИС пружа нову прилику младим стручњацима

ТРЕЋА СЕЗОНА ПРОГРАМА „NIS ENERGY“

2022-10-18 15:28:07

Наставак успешног партнерства НИС-а са образовним институцијама
Наставак успешног партнерства НИС-а са образовним институцијама

Успостављена сарадња са Универзитетом у Новом Саду и Филозофским факултетом Нови Сад

2022-10-01 13:28:24

Потписан Меморандум о сарадњи између НИС-а и Саобраћајног факултета у Београду
Потписан Меморандум о сарадњи између НИС-а и Саобраћајног факултета у Београду

Компанија НИС наставља да проширује круг партнера међу образовним институцијама успостављањем сарадње у области образовања, истраживања...

2022-09-02 14:51:27

НИС даје шансу студентима
НИС даје шансу студентима

  У оквиру шесте сезоне програма праксе „NIS Calling“, ове године тим НИС-а је постао богатији за...

2022-08-02 13:14:16

Русија направила замену за америчку електронику за комуникационе системе на авионима „Суперџет“ и МС-21
Русија направила замену за америчку електронику за комуникационе системе на авионима „Суперџет“ и МС-21

Компанија "Руселектроника", која је део "Ростеха", направила је електронику за комуникационе системе за руске цивилне авионе...

2022-07-25 12:22:56

Још један великих успех наше математичке: Четири медаље на Међународној олимпијади у Норвешкој
Још један великих успех наше математичке: Четири медаље на Међународној олимпијади у Норвешкој

На 63. Међународној математичкој олимпијади (IMO), која је од 9. до 16. јула одржана у Ослу,...

2022-07-19 09:50:56

РТ: Научници ЦЕРН-а открили три нове врсте „егзотичних“ честица
РТ: Научници ЦЕРН-а открили три нове врсте „егзотичних“ честица

Научници су открили три "егзотичне врсте честица" корак ближе откривању начина на који универзум функционише, саопштио...

2022-07-08 11:27:43

Шест медаља за екипу Србије на Јуниорској балканској математичкој олимпијади
Шест медаља за екипу Србије на Јуниорској балканској математичкој олимпијади

На 26. Јуниорској балканској математичкој олимпијади, одржаној у Сарајеву, шесточлана екипа Србије освојила је једну златну...

2022-07-05 11:15:56

НИС уз најбоље српске математичаре
НИС уз најбоље српске математичаре

  У просторијама Математичке гимназије у Београду данас је одржана  свечана додела медаља и диплома за учеснике...

2022-06-23 17:10:42

Руски универзитети више не учествују у Болоњском процесу
Руски универзитети више не учествују у Болоњском процесу

Руски универзитети више не учествују у Болоњском процесу, изјавио је заменик министра науке и високог образовања...

2022-06-06 19:06:24

Фестивал науке овог викенда на Ади Циганлији
Фестивал науке овог викенда на Ади Циганлији

Почела највећа научна забава на отвореном

2022-06-05 13:35:37

Фестивал науке и НИС вас позивају на Научни пикник
Фестивал науке и НИС вас позивају на Научни пикник

Видимо се 4. и 5. јуна у Парку науке на Ади Циганлији!

2022-06-02 14:39:48

НИС шири сарадњу са образовним установама у Србији
НИС шири сарадњу са образовним установама у Србији

Сарадња и са факултетима у области безбедности и здравља на раду

2022-05-31 13:35:53

Министарство науке и високог образовања Русије потврдило намеру укидања Болоњског система образовања
Министарство науке и високог образовања Русије потврдило намеру укидања Болоњског система образовања

Министарство науке и високог образовања Русије потврдило је намеру укидања Болоњског процеса и да се приоритет...

2022-05-24 20:11:50

НИС и Рачунарски факултет успоставили сарадњу
НИС и Рачунарски факултет успоставили сарадњу

Kомпанија НИС и Рачунарски факултет Универзитета Унион успоставили су сарадњу у области образовања, истраживања и трансфера...

2022-05-16 16:34:15

Пракса за студенте у НИС-у: Почиње пријава за шесту генерацију „NIS Calling”
Пракса за студенте у НИС-у: Почиње пријава за шесту генерацију „NIS Calling”

Компанија НИС позива студенте завршних година факултета и мастер студија  да се придруже тиму једног од...

2022-04-27 16:54:29

Роскосмос ће предложити руским авио-компанијама да заменe опрему америчког Џи-Пи-Еса руским ГЛОНАСС-ом
Роскосмос ће предложити руским авио-компанијама да заменe опрему америчког Џи-Пи-Еса руским ГЛОНАСС-ом

"Роскосмос" ће предложити руским авио-компанијама да заменe опрему америчког Џи-Пи-Ес навигационог система руским ГЛОНАСС-ом, саопштио је...

2022-04-22 12:42:02

„Росавијација“ препоручила авио-компанијама да се припреме за могуће гашење Џи-Пи-Ес навигационог система, пише Известија
„Росавијација“ препоручила авио-компанијама да се припреме за могуће гашење Џи-Пи-Ес навигационог система, пише Известија

Федерална агенција за ваздушни саобраћај "Росавијација" препоручила је авио-компанијама да се припреме за могуће гашење Џи-Пи-Ес...

2022-04-22 08:35:17

Након осам деценија Руски научни институт у Србији обновио своју делатност,  уз подршку \
Након осам деценија Руски научни институт у Србији обновио своју делатност, уз подршку "Гаспром њефт"-а

У Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду одржана је презентација Руског научног...

2022-02-17 12:27:17

РТ: Кина шири највећу на свету 5Г мрежу
РТ: Кина шири највећу на свету 5Г мрежу

Mинистарство индустрије и информационих технологија Кине је саопштило данас да је земља поставила укупно скоро 1,43...

2022-02-14 09:39:20

РТ: Научници постигли „велику прекретницу“ ка искориштавању енергије звезда
РТ: Научници постигли „велику прекретницу“ ка искориштавању енергије звезда

Истраживачи су поставили нови рекорд створене количине енергије ослобођене у реакцији нуклеарне фузије

2022-02-11 09:16:56

rt nauka
baner rakija desno nauka
baner apartman desno / nauka
baner obzor desno - nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк