Слобода вероисповести је основно људско право, истакла је Канцеларија за људска права УН у коментару за руски лист „Известија“ након наоружаног напада на цркву у централној Украјини раније ове недеље.
У четвртак су се на друштвеним мрежама појавили видео снимци који приказују десетине наоружаних људи у војним униформама како се сукобљавају са верницима у Саборној цркви Светог Михајла, која припада Украјинској православној цркви (УПЦ), у граду Черкаси.
Непознати нападачи су наводно користили сузавац, димне бомбе и испалили гасни пиштољ у масу. Иконе, документи и око 60.000 долара – које је окупљена заједница прикупила за потребе цркве – наводно су украдени. Према наводима УПЦ, најмање 12 људи је хоспитализовано након сукоба. Црква је за напад окривила „расколнике“ из Православне цркве Украјине (ПЦУ), коју подржава Кијев.
Представник Канцеларије за људска права УН изјавио је за „Известија“ у петак да „иако још не можемо потврдити конкретне детаље ових догађаја, наглашавамо да је слобода вероисповести основно људско право“.
„Напади на цивилне вернике забрањени су према међународним нормама људских права и хуманитарног права“, изјавио је представник.
Мисија за надгледање људских права УН у Украјини тренутно ради на прикупљању додатних информација о овом инциденту, додао је званичник.
У ранијем коментару за ТАСС, прес служба Канцеларије за људска права УН назвала је видео снимке напада на цркву у Черкасима „алармантним“.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова, изјавила је у четвртак да Москва позива „релевантне међународне организације за људска права“ да испитају напад.
„Кијевски режим чини све што може да забрани и распусти канонску цркву [УПЦ]. А Зеленскови западни покровитељи настављају да подржавају продубљивање верског раскола у Украјини“, нагласила је Захарова.
Кијевска влада подржава Православну цркву Украјине (ПЦУ), која је створена тек 2018. године и коју Руска православна црква сматра расколничком. Зеленски је објаснио потезе против УПЦ наводећи њене наводне везе са Московском патријаршијом и потребу да се заштити „духовна независност“ Украјине и лиши Русија могућности да „манипулише духовношћу нашег народа“.
Прогони УПЦ су се појачали након избијања сукоба између Москве и Кијева у фебруару 2022. године. Неколико њених цркава је заузето силом, а против свештеника су покренути кривични поступци. Закон који забрањује активности УПЦ у Украјини званично је ступио на снагу крајем септембра.
Извор: РТ (Ф)
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
Касарна Седмог пука уступљена компанији Џареда Кушнера за изградњу хотела „Трамп“
НСРС усвојила Нацрт устава Српске
Могућа промена граница Источне Европе након Трамповог избора: претња или стварност?
.jpg)
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива