Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Арно Гујон је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавио да није лако допреминити 12 тона помоћи шлепером на КиМ где увек има потешкоћа.
"Дан пре него што је конвој ушао на КиМ био је забрањен улазак патријарху Порфирију. Нисам био сигуран да ли ћемо успети ове године, 18. годину за редом, 50. конвој, али ушао је и волонтери, такође. Они се сада спремају да крену на терен, да обилазе села и српске куће у енклавама и да деле нову топлу одећу, обућу и све оно што је потребно за људе на КиМ", наводи Гујон.
Допремљено је 48 коза, 40 оваца и пет крава за породице које се баве сточарством на КиМ.
"Ти људи живе од сточарства, они су вредни и сами се боре за свој живот. Када једној породици поклоните десет коза или једну краву, то је за њих велико весеље. Када бисте их питали шта им треба, никада не би одговорили треба ми новац или ауто. Они кажу треба ми трактор, крава, овца. Када се људи боре, онда и ви имате жељу да им помогнете. А Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства", напомиње Гујон.
Каже да је ових дана била огромна забринутост.
"У разговору са мештанима неки су изразили страх од потенцијалних нових сукоба. Говорим о енклавама, јужно од Ибра, на северу је тензија била огромна, али често оно што се дешава на северу се одражава и преноси на југ. Даћи један пример са југа. Наши волонтери су обишли једну породицу. Отац је сам са петоро деце, супруга му је преминула. Једно дете је са посебним потребама. И он нема на кога да се ослони. Тамо смо деци поклонили играчке. Рекли смо како можемо да му помогнемо. Купили су му волонтери веш машину и платили заостале рачуне. То је нешто симболично, али за његову породицу то много значи", наводи Гујон.
Додаје да су волонтери обични Французи који узимају одморе у својим фирмама како би десет дана дошли на КиМ и били уз народ који пати и то траје већ 18 година.
"Сећам се сцена кад се цело село скупи на некој раскрсници или тргу, деца су радосна и срећна, као и старији. Ван тих тренутака нема пуно места за радост. Волонтери ће и у наредним данима бити на терени и завршиће поделу 12 тона помоћи, а усред зиме увек делимо шпорете, поготово за старе људе. Покушавамо да током тог Божићног конвоја циљано помажемо породицама", указује Гујон.
Гујон је пре неколико дана био са представницима свих српских удружења у Албанији. Истиче да процене кажу да је у тој земљи од 10.000 до 30.000 Срба.
"Последњих деценија су били изоловани, а данас има Срба и даље и они се осећају Србима. Ми као Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, одлучили смо да то буде наш приоритет, поготово око учења српског језика, организације манифестација. Они су тамо запослени у локалним фирмама, јер ипак није тамо ситуација као на КиМ. Некада је постојала политика асимилације, али се то смањује", напомиње Гујон.
Каже да нема назнака да ће му бити укинута забрана уласка на КиМ.
"Ја се и даље судим по косовским судовима, пребацују ме из једног у други, без образложења, без рока, али се надам да ће то једног дана да буде поништено, јер је срамота у Европи почетком 21. века да се забрањује некоме да уђе на неку територију, без разлога, поготово када тај човек и финансијски подржава енклаве. Верујем да ће то бити кад-тад поништено и то ће бити знак да се ситуација мало побољшала на КиМ", казао је Гујон.
Настојећи да пружи пуну подршку раду здравствених установа у нашој земљи, компанија НИС донирала је 15 милиона динара за набавку савремене медицинске опреме за одељења гинекологије Дома здравља Нови Сад и Завода за здравствену заштиту студената у том граду.
Компанија НИС подржала је међународни Кошаркашки камп „Каста“ у којем ће ове године боравити око 1.000 учесника, међу којима и 60 деце са Косова и Метохије.
Тог илинданског јутра 1993. године хеликоптер ХТ-40, након што је одобрен лет за превоз рањеника од Бање Луке према Београду, на ВМА, извршено је укрцавање рањеника у хеликопер, контрола од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ.
Компанија НИС добитник је специјалне плакете дневника „Вечерње новости“ намењене удружењима и компанијама које годинама континуирано помажу друге и подстичу на племенита дела. Специјална плакета НИС-у уручена је у оквиру јубиларне, 60. традиционалне акције овог дневног листа под називом „Најплеменитији подвиг године\" одржане данас у Скупштини Града Београда.
„У Србији добар пример значајног склоништа слепих мишева које је угрожено функционисањем и ширењем каменолома је Хаџи-Проданова пећина код Ивањице у западној Србији“
.jpg)
RSS
