Министар Стефановић истакао је обраћајући се окупљеним грађанима да славимо слободу, коју олако схватају само они којима није била ускраћивана.
- Србија није имала у својој историји тај луксуз да може да каже да је увек била слободна. Морала је да је избори. Ниједна друга учесница Првог светског рата није тако скупо платила цену слободе. Србија је у овом рату изгубила једну трећину свог становништва, од чега 60 одсто своје мушке популације. Огромна је жртва коју је наш народ платио да би био слободан. А том приликом страдала је и наша престоница, град посебан по много чему, па тако и по чињеници да је разаран и обнављан више од четрдесет пута - рекао је министар Стефановић.
Према његовим речима, управо та воља за борбом и стална тежња да упркос бројним падовима устајемо све јачи, бољи и спремнији за нове победе, довела је данас Београд међу најуређеније градове Европе и света и учинила га најлепшим огледалом Србије.
- Од историјског поклика војводе Живојина Мишића „Са непоколебљивом вером и надом јунаци, напред у отаџбину", којим је почео пробој Солунског фронта, па до уласка у Београд, под командом војводе Петра Бојовића и коначне слободе од аустроугарске окупације, овај народ пун части и поноса, који је увек био спреман да да живот за своју земљу, исцртао је себи пут сјајне и велике будућности. Ту будућност живимо ми, потомци тог народа који се борио за своју слободу, носећи свест о њиховим жртвама и херојству - поручио је министар Стефановић.
Како је министар одбране рекао, други су били у праву када су нама још пре једног века говорили да ће именом Србија бити исписиване најсветлије и најсветије странице историје, а о томе говори и речни монитор „Сава" - симбол непобедивости Србије и уједно непроцењиво културно добро наше земље.
- Управо са овог брода, који је направљен 1904. године, а затим био један од 10 монитора аустроугарске морнарице, испаљен је први хитац на Београд и почетак Првог светског рата. Он је тада био „Бодрог". Након тога променио је име и у ослобођењу постао речни монитор „Сава". Он данас симболизује и непристајање нашег народа на ништа мање од слободе и независности. Са овог места подсећаће нас све на то какав је био и остао српски народ, можда најбоље описан речима чешког књижевника Ервина Киша. Киш, један од учесника Колубарске битке, описао је да је тек у Србији 1914. године схватио да је слобода малих народа јача сила од насиља великих и моћних, јер је управо воља она неумитна сила која може савладати све - указао је министар Стефановић.
Он се захвалио људима из Војног музеја и Града Београда.
- Желим свима да се захвалим на огромном раду, видећете како су величанствено рестаурирали овај брод. Моћи ћете да га обиђете и та поставка биће на располагању. И то је још један од симбола и наше победе и наше слободе. Разговарао сам и са градоначелником и са људима из Војног музеја, имамо намеру да овде поставимо и једну подморницу и неколико других експоната, које Војни музеј има, и желимо да поклонимо Београђанима једну величанствену поставку, да могу да виде део историје своје земље, да буду поносни на своју војску која је, не само ослободила овај град, већ је и данас увек ту где треба свом народу - нагласио је министар Стефановић.
Он је овом приликом, позвао Београђане и све друге грађане наше земље да обиђу ову, некада речну неман фасцинантне биографије, да доведу своју децу и упознају их са историјом наше отаџбине, која је пуна херојства и жртвовања.
- Али и да погледају нешто што не треба да забораве, а то је колико је наш народ пропатио и колико је био спреман да се бори да би имали нашу слободу. Нека је вечна слава свим ослободиоцима Београда Хвала им на Београду који су за нас изборили, уз наше обећање да ћемо ту слободу вечно чувати. Живела Србија! - поручио је министар Стефановић.
Градоначелник Београда професор др Зоран Радојичић подсетио је да је на данашњи дан пре 103 године, храбра српска војска, на челу са Петром Бојовићем, ослободила Београд.
- После 600 километара пута, после 40 дана од пробоја Солунског фронта, три године голготе су претходиле том ослобођењу. А већ 21. децембра 2020. године, од Француске српска војска је добила Крст витезова Легије части. И већ тада, цела Европа и цео свет је одао велику почаст српској војсци на свему ономе што је урадила у Првом светском рату - истакао је градоначелник Радојичић.
Али, како је додао, морамо се још једном сетити да је српски народ био један од највећих жртава и тог рата.
- Скоро милион и 300 хиљада жртава је српски народ дао за борбу у Првом светском рату. Четиристо хиљада војника и преко осамсто хиљада цивила који су или убијени или су умрли или од болести или од глади и исцрпљености - указао је градоначелник Београда.
Према његовим речима, све то је завет српском слободарском духу, српској посвећености правди и духу несаломивости.
- Мало је градова и народа на свету који су толику жртву дали за слободу и за правду у целој Европи и целоме свету. И српска војска остаје симбол и слободе и правдољубивости и несаломивости духа - истакао је Радојичић.
У Београду, како је рекао, имамо много сведока који нас подсећају на период Првог светског рата.
- Костурница на Новом гробљу, Костурница браниоцима на Калемегдану, Споменик Петру Бојовићу, Споменик Франше д'Епереу, Споменик захвалности Француској, Споменик незнаном јунаку, Осматрачница са Кајмакчалана у Пионирском парку само су нека од места која нас а и нове генерације подсећају на све оно што су наши хероји урадили у Првом светском рату - истакао је градоначелник Београда.
Како је нагласио, и ово вече и представа која је приказана, само део подсећања на ту нашу дивну, храбру историју и прошлост и све оно што су наши хероји и жртве у претходним ратовима, пре свега у Првом светском рату, дали за слободу Београда.
- Наша дужност је да тај слободарски дух преносимо на нове генерације и на овај начин дајемо допринос и томе - поручио је градоначелник Београда.
У наставку свечаности приказан је, документарни филм „Речни монитор Сава" у продукцији ВФЦ „Застава филм", а изведена је и представа „1918: Последња ратна година" приређена по роману Александра Гаталице, која је завршена извођењем нумере „Креће се лађа француска".
Свечаном отварању присуствовали су и чланови Колегијума министра одбране и Колегијума начелника Генералштаба Војске Србије, као и помоћник градоначелника Андреја Младеновић.
Културно добро „Сава" бивши „Бодрог" од стратешког је значаја за Србију, јер је круцијални доказ о томе како је започео Први светски рат. Реч је о раритету светских размера, као једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату и један од 10 пловила тог типа на свету.
Компанија НИС добитник је специјалне плакете дневника „Вечерње новости“ намењене удружењима и компанијама које годинама континуирано помажу друге и подстичу на племенита дела. Специјална плакета НИС-у уручена је у оквиру јубиларне, 60. традиционалне акције овог дневног листа под називом „Најплеменитији подвиг године\" одржане данас у Скупштини Града Београда.
„У Србији добар пример значајног склоништа слепих мишева које је угрожено функционисањем и ширењем каменолома је Хаџи-Проданова пећина код Ивањице у западној Србији“
Бадњи дан почиње одласком у шуму и сечењем бадњака, а завршава се посном вечером и бдењем којим се ишчекује дан рођења Христа. Као и други хришћански празници, и овај обилује народним веровањима и обичајима.
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
.jpg)
RSS
