07. мар. 2021, 13:03 / Друштво

Србија за две деценије изгубила популацију величине Новог Сада, Ниша и Крагујевца заједно

За две деценије укупно је рођено 1.382.934 деце, а преминуле су 2.065.624 особе.

фото: Восток

Према месечним извештајима Републичког завода за статистику, прошле године родиле су се 61.693 бебе, а умрло 114.954 људи, што је апсолутно најмањи број рођења и највећи број смрти у последњих 20 година!

Разлика између броја умрлих и рођених износила је 53.261, и први пут је премашила 39.000.

Када се саберу последње две деценије, број умрлих био је за чак 676.690 већи од броја рођених, што значи да је Србија изгубила популацију величине Новог Сада, Ниша и Крагујевца заједно! За две деценије укупно је рођено 1.382.934 деце, а преминуле су 2.065.624 особе. Највише беба имали смо 2001. године - 78.435. Та година је и последња у којој је умрло мање од 100.000 људи, пишу Новости.

О негативном природном прираштају говори се већ годинама, а тачни узроци прошлогодишње смртности, каже Гордана Бјелобрк, руководилац Одсека за демографију у РЗЗС, знаће се 1. јула, када Завод објави извештај за 2020. Она тврди да би већа смртност, иако не толика, била и да није ковида, зато што нам је становништво све старије.

- Србија годинама уназад има око 102.000 умрлих годишње. Разлог те веће смртности је улазак прослератне велике генерације у треће доба. Цела та "бејби бум" генерација сада је премашила 65. годину - каже Бјелобрк за Новости, и додаје да је просечна старост умрлих у Србији 76 година.

Овако велик број преминулих, како наводи Бјелобрк, смањиваће се са каснијим генерацијама, које су далеко малобројније, јер се све мање беба рађа. Међутим, да ли ће се смањивати и толики негативан природни прираштај видеће се после епидемије короне, јер су, како каже, и прошле и ове године ванредне околности, па немамо праве показатеље.

- Може да се деси да наталитет благо порасте, као што се већ дешавало после екстремних догађаја, рецимо ратова. После Другог светског рата имали смо најмногољуднију генерацију, али пораст бележимо и после НАТО бомбардовања - објашњава Бјелобрк.

То, међутим, не даје пуно наде да би природни прираштај на дуже стазе могао да се побољша, а процене су, како је недавно изјавио министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић, да ће Србија 2050. имати свега 4,4 милиона становника, ако се настави годишњи одлив од 40.000 - 50.000 људи у иностранство и толико велика разлика у броју рођених и умрлих.

ПОПИС НА ЈЕСЕН

Прошлогодишњи процењени број житеља наше земље износио је 6.843.238, од којих 5.616.803 пунолетних. Тачни подаци требало би да се знају на јесен, за кад је одложен редован попис

Новости

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=130250

Пратите ВОСТОК на: