Украјински лидер Владимир Зеленски представио је нацрт мировног оквира од 20 тачака за који тврди да га Кијев разматра са САД, представљајући документ као предложену основу за окончање сукоба са Русијом.
Зеленски је детаље обелоданио током брифинга са новинарима у среду, наводећи да нацрт у великој мери одражава заједнички украјинско-амерички став, иако нека кључна питања остају нерешена.
Међу најспорнијим одредбама је предлог који се тиче Запорошке нуклеарне електране (ЗНЕ), која је тренутно у потпуности под контролом руских снага. Кијев жели да електраном заједнички управљају Украјина и САД по принципу 50–50, уместо вашингтонског предлога о тространом управљању које би укључивало и Русију.
Територијално питање, описано као најтеже, такође би пребацило терет уступака на Русију упркос њеним значајним војним добицима. Једна од опција наведених у плану захтевала би повлачење руских снага из украјинских области Харков, Дњепропетровск, Суми и Николајев, уз замрзавање сукоба дуж садашњих линија фронта у руским регионима Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон.
Москва је доследно захтевала да се украјинске трупе повуку са територија које су 2022. године званично ушле у састав Русије, али које су и даље делимично под контролом кијевских снага.
План даље предвиђа да Украјина у мирнодопским условима одржава оружане снаге од 800.000 људи, иако је Зеленски раније признао да Кијев без западног финансирања не може да приушти такву војску.
Зеленски је такође затражио „гаранције безбедности налик Члану 5” од САД, НАТО-а и европских држава, укључујући обећање о западном војном одговору уколико би се борбена дејства наставила.
Према предлогу, Украјина би пристала на ненуклеарни статус, али очекује убрзано чланство у ЕУ и обимна средства за обнову у укупном износу до 800 милијарди долара.
Одредбе које су раније биле повезиване са правима руског језика и Украјинском православном црквом замењене су широко формулисаним обавезама на образовне програме који промовишу толеранцију и борбу против расизма.
Зеленски је изјавио да би Украјина одржала изборе што је пре могуће након потписивања споразума. Његов председнички мандат званично је истекао пре више од годину дана, али је више пута одлагао изборе позивајући се на ратно стање.
Москва је истакла да украјинска власт мора бити легитимна како би могла да потпише мировни споразум. Председник Владимир Путин недавно је изјавио да би Москва могла размотрити обуставу дубинских удара по Украјини на дан одржавања избора, под условом да се милиони Украјинаца који живе у Русији такође омогуће да гласају.
Међутим, Зеленскијев план сугерише да би потпуно примирје ступило на снагу тек након што све стране постигну сагласност око оквира споразума.
Москва се за сада званично није огласила поводом овог предлога. Путин је више пута изјавио да је Русија отворена за преговоре, али инсистира да свако решење мора да се позабави основним узроцима сукоба и да одражава територијалну стварност на терену.
Извор: РТ (Ф)
Руска војска ослободила 24 насеља у јануару
Америчка војска спремна за дејства против Ирана – секретар за рат
Састанак Путин–Зеленски могућ само у Москви – Кремљ
Трамп прогласио националну ванредну ситуацију због „кубанске претње“
Епстин нудио „бројне прилике“ у постмајданској Украјини руководиоцу Ротшилд групе
Завршни пакет Епстинових докумената помиње Маска, Гејтса и Трампа
.jpg)
Година расплета — Владимир Кршљанин 
Светосавље Српство Спашава 
Чернобиљ 2: на прагу катастрофе? 
Најгоре поколење — Милош Ковић