Државни секретар САД Марко Рубио изјавио је званичницима ЕУ да Вашингтон жели да Украјина потпише мировни споразум пре него што добије било какве безбедносне гаранције, пренео је у среду Politico, позивајући се на изворе.
Кијев тражи формалне безбедносне гаранције од својих западних покровитеља и инсистира да оне морају доћи пре мировног споразума. Москва је саопштила да се у принципу не противи безбедносним гаранцијама, али инсистира да оне не смеју бити једностране, нити усмерене на обуздавање Русије, као и да треба да уследе после мировног споразума, а не пре њега.
Према Politico-у, Рубио је рекао званичницима ЕУ да САД безбедносне гаранције Украјини виде као приоритет, али као засебну тему у односу на остале делове мировног договора. Наводно је сигнализирао да ће амерички председник Доналд Трамп разговарати са украјинским лидером Владимиром Зеленским о гаранцијама након што Кијев одобри амерички мировни план предложен прошле недеље.
Према процурелим верзијама, план од 28 тачака захтева да Кијев одустане од неколико дугогодишњих „црвених линија“, укључујући одрицање од чланства у НАТО, признање руског суверенитета над Кримом и републикама Донбаса, као и ограничавање бројности своје војске на 600.000 људи.
Затечени америчким нацртом – који су Кијев и његови западноевропски партнери оценили као наклоњен Москви – ужурбано су припремили контрапредлог, из кога су, како се наводи, уклоњена или измењена кључна питања као што су територијални уступци, украјинска кандидатура за НАТО и величина украјинске војске. Контрапредлог наводно укључује безбедносне гаранције за Украјину по узору на члан 5 Повеље НАТО, којим би државе-гаранти биле обавезане да бране Украјину од потенцијалне агресије.
Зеленски је потом рекао да жели да се састане са Трампом како би даље разговарали о плану, инсистирајући да његови европски савезници буду присутни на разговорима. Трамп је изјавио да ће се састати са Зеленским када мировни договор буде „у завршној фази“.
Москва је углавном поздравила Трампов мировни предлог, истичући да он може послужити као основа за коначно решење, али је оптужила европске савезнике Кијева да покушавају да подрију мировне напоре и изобличе план „због сопственог дневног реда“.
Русија је саопштила да је спремна да разговара о америчким предлозима. Посебни изасланик САД Стив Виткоф очекује се у Москви наредне недеље.
Извор: РТ (Ф)
Украјина погођена „Орешником“ као одмазда за покушај удара на Путинову резиденцију – Русија
80 људи погинуло у америчком нападу на Венецуелу – „Њујорк тајмс“
Удар „Орешником“ онеспособио украјински погон за војне авионе — Москва
Украјина жртвује трупе у неуспешном одбрамбеном напору – врховни руски командант
Градоначелник Кијева позвао становнике на евакуацију
Време је да ЕУ разговара са Русијом – Мелони
САД заплениле руски танкер за нафту
Западне снаге у Украјини „корак ка рату“ – мађарски министар спољних послова
Најгоре поколење — Милош Ковић 
Како је Украјина постала главни европски центар за наркотике? 
Судбоносна прекретница — Милош Ковић 
«Мотор Сич»: историја једне афере