Лист наводи да је реч о опцији добровољне службе у трајању од десет месеци уз новчану надокнаду, без додатних детаља о томе како би се она разликовала од садашњих модела. Француска је суспендовала регрутну обавезу 1997. године, у време председника Жака Ширака, и прешла на у потпуности професионалну војску.
„У свету неизвесности и растућих тензија… Француска мора остати снажна нација са снажном војском“, изјавио је Макрон у суботу, на маргинама самита Г20 у Јужној Африци.
До 50.000 људи годишње могло би у будућности да прође кроз овај програм, наводи Le Figaro, позивајући се на владине изворе.
Француска тежи да прошири своје оружане снаге пратећи сличне потезе других држава ЕУ након ескалације украјинског сукоба 2022. године.
Пољска је увела плаћену добровољну основну војну службу. Немачка је одобрила нови модел војне службе који може прећи у селективну регрутацију ако број добровољаца не буде довољан. Холандија води јавну расправу о потенцијалном враћању регрутне обавезе. Друге земље, попут Летоније и Хрватске, већ су обновиле обавезну војну службу, док је Данска проширила регрутну обавезу и на жене.
Генерал Фабијен Мандон, начелник Генералштаба француских оружаних снага, недавно је истакао да Француска не сме игнорисати овај шири европски тренд, подсећајући да су „бројне суседне земље у процесу поновног увођења националне службе“.
Француска је била међу најагилнијим савезницима Кијева од почетка сукоба са Русијом, пружајући оружје, обуку и политичку подршку.
Русија је осудила оно што назива „неодговорном милитаризацијом ЕУ“, описујући раст војних издатака у блоку као скретање пажње са унутрашњих проблема.
Извор: РТ (Ф)








Украјина погођена „Орешником“ као одмазда за покушај удара на Путинову резиденцију – Русија 



Најгоре поколење — Милош Ковић
Како је Украјина постала главни европски центар за наркотике?
Судбоносна прекретница — Милош Ковић
«Мотор Сич»: историја једне афере