Власти у Кијеву поднеле су тужбу највишем управном суду Украјине ради правног распуштања Украјинске православне цркве (УПЦ).
Од ескалације украјинског конфликта у фебруару 2022, влада Владимира Зеленског заузела је све оштрији став према УПЦ, одузимајући више њених имања и покрећући кривичне поступке против низа њених свештеника.
Крајем прошлог месеца, Државна служба за етнополитику и слободу савести прогласила је највећу хришћанску деноминацију у Украјини ентитетом повезаним са Русијом. У петак је та агенција покренула тужбу против УПЦ, изјавио је њен директор Виктор Јеленски.
Јеленски је на конференцији за новинаре у уторак рекао да је, након што је црква одбила да се повинује захтевима власти, „донета одлука да УПЦ не треба да буде сматрана делом верског живота Украјине.“
Он је додао да је црква поднела неколико противтужби.
УПЦ је самостално управљала од 1990-их, али је деценијама задржавала канонску везу са Руском православном црквом (РПЦ). У мају 2022. прогласила је независност.
Ипак, крајем прошлог месеца, власти у Кијеву су утврдиле да је УПЦ повезана са „страним верским организацијама чије су активности забрањене у Украјини.“
Митрополит Онуфрије, највиши епископ УПЦ, коме је Зеленски прошлог месеца одузео украјинско држављанство, одбио је да се повинује налогу владе да „исправи прекршаје.“
Коментаришући најновија дешавања, амбасадор Русије са специјалним овлашћењима Родион Мирошник изјавио је у уторак за ТАСС да су „украјинске власти измислиле псеудо-правни механизам за уништавање православне цркве коју мрзе… газећи верска осећања милиона и милиона Украјинаца.“
Гласни руски посланик Виталиј Милонов изјавио је за РТ да је одлука украјинских власти „један од знакова надолазеће Апокалипсе.“
УН и неколико међународних организација за људска права оптужили су Кијев за прекорачење овлашћења и мешање у слободу вероисповести због поступака против УПЦ.
Говорећи у мају, руски министар спољних послова Сергеј Лавров обећао је да Москва „неће оставити православни народ Украјине у невољи.“
„Ови поступци се спроводе уз прећутно одобравање, па чак и подршку многих европских земаља“, нагласио је он.
Извор: РТ (Ф)
Захарова: Не мене, питајте Србе како ће себе да виде након руске победе у Украјини
Пророковић: Антируска кампања у Србији највише личи на Јерменију – не може нам донети европеизацију
Москва одговара на претњу НАТО „превентивним ударом“
Народна скупштина усвојила аутентично тумачење за Генералштаб
Вучић одбацио оптужбе о погоршању односа са Русијом — РИА
Судбоносна прекретница — Милош Ковић
Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?