Русија има право да размешта ракете средњег домета на копну „када то сматра неопходним“, након колапса Споразума о ракетама средњег и краћег домета (INF) из 1987. године са САД, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Москва је раније одлучила да не распоређује такво оружје у одређеним регионима, осим ако то први не ураде САД и њихови савезници.
У понедељак је Министарство спољних послова Русије саопштило да „деловање западних земаља“ онемогућава Москви да се даље придржава мораторијума, јер се тиме ствара „директна претња“ безбедности Русије.
На питање новинара да прокоментарише ову ситуацију у уторак, Песков је изјавио да Русија „више нема никаква ограничења у том погледу“ и да „више не сматра да је обавезана било чиме“. Москва задржава право да распоређује такве ракете „када то сматра потребним“, додао је.
Портпарол Кремља није прецизирао да ли су одлуке о евентуалном размештању ракета већ донете. „Тешко је очекивати било какве најаве у том погледу“, изјавио је Песков, назвавши то питањем националне одбране и „осетљивом и тајном сфером“.
INF споразум између САД и СССР-а забрањивао је ракете лансиране са копна домета од 500 до 5.500 километара. Споразум је пропао 2019. године када су САД једнострано иступиле из њега током првог председничког мандата Доналда Трампа. Вашингтон је то оправдао наводним руским кршењем споразума. Москва је те тврдње оштро негирала, оптуживши САД да су саме развијале ракете које су биле забрањене.
Након тога, Русија је позвала НАТО и САД на уздржаност и на одустајање од распоређивања таквих система, те објавила сопствени мораторијум. Прошле године, Москва је упозорила да би могла укинути мораторијум након што су САД најавиле планове за размештање оружја дугог домета у Немачкој 2026. године.
У понедељак је Министарство спољних послова такође навело размештање америчког ракетног система Typhon на Филипинима прошле године као један од разлога за промену политике.
Извор: РТ (Ф)
Москва: Удар „Орешником“ је одмазда за кијевске „терористичке нападе“
Пет земаља НАТО-а блокира план о обавезном финансирању Украјине — Британски Телеграф
Све мање Немаца верује у упозорења о руском нападу — анкета
Срби желе да се друже са Русима и верују нам
Мађарска поново уводи забрану увоза украјинске хране из Орбанове ере
Тулси Габард напушта Трампову администрацију
Споменик терористичкој ОВПМБ у централној Србији
Пољски председник жели да Зеленском буде одузето највише државно одликовање
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника