Пакистан је изнео тврдње да Индија планира војни напад на његову територију, што би могло довести до даље ескалације напетости између две нуклеарно наоружане државе.
„Пакистан поседује поуздане обавештајне податке да Индија намерава да изведе војни удар у наредна 24 до 36 сати, користећи инцидент у Пахалгаму као лажан изговор“, написао је у уторак увече пакистански министар информисања Атаулла Тарар на мрежи X.
„Свакој агресији ће бити одговорено одлучно. Индија ће сносити пуну одговорност за све озбиљне последице у региону“, додао је Тарар.
Ова изјава уследила је након што је индијски премијер Нарендра Моди дао пуно овлашћење оружаним снагама земље да самостално одреде начин, мете и време одговора на недавни терористички напад у територији Џаму и Кашмир, у којем је погинуло 26 људи, већином туриста.
Њу Делхи је повезао напад са Пакистаном, поновивши дугогодишње оптужбе да суседна држава подржава прекогранични тероризам и побуне.
Исламабад је одбацио те наводе и, с друге стране, оптужио Индију да подржава „терористичке мреже“ које делују на територији Пакистана. Две земље имају дугогодишњи спор око региона Кашмира, који је де факто подељен Линијом контроле успостављеном након индо-пакистанског рата 1971. године.
Двадесет другог априла, терористи су отворили ватру на групу људи у Пахалгаму, на северу Џаму и Кашмира. Одговорност за напад преузела је група The Resistance Front, за коју се верује да је огранак пакистанске џихадистичке организације Лашкар-е-Тоиба.
Премијер Нарендра Моди обећао је да ће казнити „терористе и њихове налогодавце“. Индијски медији су у уторак објавили да се на територији Џаму и Кашмира спроводи четири антитерористичке операције.
У интервјуу за Ал Џазиру, пакистански министар одбране Хаваџа Асиф је сугерисао да је напад у Пахалгаму био операција под лажном заставом коју је инсценирала Индија.
Као одговор, заменик индијског изасланика при УН Јојна Пател осудила је Исламабад због, како је рекла, „неоснованих оптужби на рачун Индије“.
Извор: РТ (Ф)
Генерал је изашао за говорницу и више није могао да ћути: „Колико црвеније могу постати ове линије?“
Нема „временског оквира“ за окончање рата с Ираном, каже Трамп
У Москви представљен споменик Рајевском
Толић и Спасојевић осуђени на доживотну казну затвора због Бањске, Максимовић на 30 година
Нема убрзаног чланства у ЕУ за Украјину – Мерц
Ножеви су извучени: да ли се спрема преврат у Кијеву?
Умрежени за сукоб: израелски „Black Cube“ и инфилтрација Европе
Још једна пресуда Србима на КиМ: Јелени Ђукановић шест година затвора
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника 
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба 
„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?