Изјаву портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове преносимо у целости:
Данас смо се зауставили на овој теми. Редовно је коментаришемо. Ово је прави правни безобразлук. Сећам се како су још пре неколико година многи аналитичари, „мрштећи нос“, говорили да не треба такву реч укључивати у дипломатски лексикон. Не, треба. То је управо он – правни безобразлук, који је дуго времена излагао законито изабраног представника српског народа прогону.
Подсећам, реч је о човеку који је законито изабран за представника српског народа у Босни и Херцеговини. Све се то дешава у позадини и у контексту широке политичке кампање против Републике Српске. То, дакле, нису само неки индивидуални проблеми „некога са неким“. Очигледно је да када политизација буквално уништава законитост, реч је о глобалном политичком наступању на етнокултурно образовање, на људе које представља Милорад Додик.
У том низу су и нови неспретни покушаји усмерени на то да се, оптужујући председника Републике Српске и његове сараднике за „покушај рушења уставног поретка“, он уклони са „политичке сцене“, као и сви они који ометају спровођење евроатлантске агенде у Босни и Херцеговини. Она се не само намеће – она се насилно спроводи одозго. Очигледно је да је много тога „на коцки“, па се зато силом, супротно закону и праву, моралу и етици, здравом разуму, све то „гура“ на тако ужасан начин.
Жао нам је што се систем правосуђа БиХ, који је позван да штити права и слободе утврђене Дејтонским мировним споразумом из 1995. године, као и основне принципе равноправности три конститутивна народа и два ентитета Босне и Херцеговине са широким уставним овлашћењима, користи за обрачун са опонентима.
Више пута смо упозоравали и поново понављамо: тежња да се, као што добро разумемо, „укине“ Република Српска имаће најозбиљније последице по мир, безбедност и стабилност у Босни и Херцеговини и на Балкану у целини.
Као један од гараната Дејтонског споразума, инсистирамо на хитном прекиду политички мотивисаног прогона законитих руководилаца Републике Српске, враћању ситуације у правно поље, обнови дијалога између народа Босне и Херцеговине и уклањању опасног и деструктивног мешања западних сила.
Познато нам је да су председник Милорад Додик и његови сарадници истински патриоти свог народа. Било какви покушаји да се измисле „приче“ о њима или о њиховим везама са нашом земљом разбијају се о њихов истински патриотизам према својим сународницима, суграђанима, припадницима оног народа који им је поверио најважнија овлашћења и одговорност за решавање њихових судбина (толико многострадалних и толико сложених).
Све што председник Милорад Додик и његови сарадници раде на спољнополитичком плану усмерено је не само (у томе нема ничег лошег – само доброг) на развој односа и очување пријатељских, обострано корисних контаката, већ пре свега на остваривање права и слобода свог народа. Мислим да их с правом можемо назвати борцима за права и интересе српског народа.
Искрено желим и верујем да ће све подметачине, тешкоће и сва искушења која су им пала у део они успети да превазиђу с чашћу и достојанством.
Да ли је Балкану потребна таква Европска унија? 
Дан када смо бомбардовали Рајх 
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац