Четворица изазивача су: Ана Канопацкаја, бивша опозициона фигура и члан Представничког дома, лидер Либерално-демократске партије Олег Гајдукевич, Сергеј Сирјанков из Комунистичке партије и Александар Хижњак, лидер Републиканске партије рада и правде.
Више од 5.000 бирачких места отворено је широм земље. Власти су одлучиле да не отварају бирачка места у иностранству, наводећи безбедносне разлоге и смањене дипломатске капацитете. Односи земље са Западом погоршали су се након сузбијања опозиционих протеста после председничких избора 2020. године.
Након избора 2020. године, избили су масовни протести због наводне изборне преваре, што је Минск демантовао, тврдећи да су нереди резултат страног мешања.
Западни медији често називају Лукашенка диктатором. У новембру је он признао постојање диктатуре у Белорусији, назвавши је диктатуром „стабилности, безбедности, реда, доброте и гостопримства“. Лукашенко је раније нагласио потребу за достојанственим изборним процесом, избегавајући, како је рекао, „амерички стил шоу-програма“ који је довео до насиља у САД прошле године. Он је истакао да је кључно да избори буду спроведени на прави начин како би се избегле критике.
Москва и Минск су 1999. године успоставили партнерство у оквиру Савезне државе. Овај однос је постао све значајнији због сукоба у Украјини, јер је Белорусија деловала као стратешки савезник и логистички центар за руске операције.
Године 2024. Русија и Белорусија су финализовале безбедносни споразум као одговор на војно јачање САД широм Европе. Споразум предвиђа распоређивање руских нових хиперсоничних ракетних система средњег домета „Орешник“ у Белорусији до 2025. године.
Извор: РТ (Ф)
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
РТ: Губици Украјине расту због обуставе америчке обавештајне подршке – Тајм
Контранапад у Курској области: значајни успеси Оружаних снага Русије код Суџе и државне границе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива