Финска је званично објавила своју намеру да се придружи војном савезу НАТО-а, саопштила је финска влада.
Током састанка, председник Саули Нинисте и министри „сложили су се да ће Финска поднети захтев за чланство у Северноатлантском савезу (НАТО)“, наводи се у саопштењу.
Приступање Финске алијанси коју предводе САД захтевало би једногласно одобрење постојећих 30 држава чланица, укључујући Турску, која је наговестила да би могла да стави вето на тај потез.
Извештај о планираном чланству Финске биће поднет националном парламенту када буде усвојен на пленарној седници владе, наводи се у саопштењу.
„Наша одлука је историјска. Најважнија ствар је безбедност Финске и наших грађана. Одлука јача безбедност и сарадњу између нордијских земаља“, рекла је премијер Сана Марин.
Она је додала да очекује да ће фински парламент „одлучно и одговорно прихватити одлуку [о уласку у НАТО].“
Нинисте и Марин би касније данас требало да одрже конференцију за новинаре о кандидатури Финске за чланство у НАТО-у, на којој се очекује да ће присуствовати око 90 новинара.
Финска и њен сусед Шведска остале су ван НАТО-а током Хладног рата, али су владе две нордијске земље саопштиле да су преиспитале свој став након покретања руске војне операције у Украјини крајем фебруара. Москва инсистира да би чланство Хелсинкија и Стокхолма у војном блоку предвођеном САД-ом била грешка, те је обећала да ће дати одговарајући одговор на развој догађаја.
НАТО је првобитно очекивао брзу ратификацију кандидатура Финске и Шведске за чланство, али је у петак турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио да би његова земља могла да се успротиви њиховом приступању. Ердоган је ове две нације описао као „куће за госте терористичких организација“, мислећи на сепаратистичку Курдистанску радничку партију (ПКК) и Револуционарни народноослободилачки фронт, које је Анкара ставила ван закона.
Највиши саветник председника Реџепа Тајипа Ердогана Ибрахим Калин појаснио је у суботу да Турска не настоји директно да обори приступање Шведске и Финске НАТО-у, иако постоји забринутост Анкаре у вези са организацијама које сматра „терористичким“, а које делују у овим земљама, те да то мора да се реши.
Финска дели копнену границу од 1.340 километара са Русијом и водила је рат са Совјетским Савезом 1939. године.
Руски лидери наводе да распоређивање чланица НАТО-а и стратешког наоружања на прагу њихове земље крши принцип „недељиве безбедности“, што значи да ни западном блоку ни Москви не треба дозволити да ојачају сопствену безбедност на рачун друге стране.
Иако су фински и шведски лидери саопштили да је руска операција у Украјини приморала да преиспитају свој безбедносни став, они сада желе да ураде једну од ствари која је наводно изазвала тренутни сукоб - траже чланство у НАТО-у.
Извор: РТ
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
Лажи о губицима Војске Југославије – Бошко Антић
Председник Србије није издао Русију – како да не
Британска војна помоћ Украјини: Ко стоји иза пропасти украјинских „специјалних операција“?
Израел тражио од САД да се придруже нападу на Иран – наводи Axios
РТ: Нацистички симболи раширени у украјинској војсци – Ле Монд
РТ: Украјинско чланство изостављено из завршне изјаве НАТО самита – Блумберг
Захарова: „Република Косово“ је чедо Запада и плод варварске НАТО агресије уз кључну улогу САД