У разговору за украјинске медије, Зеленски је објаснио да би Москва желела да има један свеобухватан документ који би се бавио свим питањима. Међутим, пошто безбедносне гаранције укључују друге земље, два документа би могла да буду решење, сматра украјински лидер.
„Мировни споразум са Русијом може се састојати од два различита документа. Један од њих треба да се односи на безбедносне гаранције за Украјину, а други да се директно бави њеним односима са Руском Федерацијом“, рекао је Зеленски.
Он је објаснио да би документ о безбедносним гаранцијама могле да потпишу оне земље „које су спремне на те безбедносне гаранције“, док би други документ могао да обухвати будуће односе Украјине и Русије.
Зеленски је устврдио да су Велика Британија, САД, Италија и Турска показале спремност да пруже безбедносне гаранције Украјини, али ни од једног није било коначног одговора. На претходној листи потенцијалних гаранта били су и Немачка, Француска, Пољска и Израел.
„Москва би желела да има један споразум који решава сва питања. Међутим, не виде се сви за истим столом са Русијом. За њих су безбедносне гаранције за Украјину једно, а споразуми са Русијом друго“, рекао је Зеленски.
Упркос очигледном напретку постигнутом у преговорима између Москве и Кијева у Истанбулу крајем марта, раније ове недеље руски председник Владимир Путин рекао је да су се мировни преговори „вратили у ћорсокак“. Он је објаснио да је Украјина одбила да испуни један од кључних захтева Русије - да призна Крим као руски, као и републике Донбаса као независне.
Путинове изјаве уследиле су након саопштења министра спољних послова Сергеја Лаврова да је Кијев поднео нове писане предлоге који одступају од онога што је понуђено током преговора. Нови предлог, према Лаврову, не помиње да безбедносне гаранције које Кијев жели да добије не покривају Крим.
Добијање безбедносних гаранција од светских сила Кијев је навео као кључни услов за пристанак на неутрални статус и одустајање од амбиције да се придружи НАТО-у.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti