Предлог резолуције преносимо у целости:
"Осуђује се геноцид и други злочини над бошњачком заједницом, које су починиле снаге босанских Срба у Сребреници у Босни и Херцеговини у јулу 1995. године.
Док је априла 1992. године почела агресија и етничко чишћење које су починиле снаге босанских Срба, а које су подржале војне и паравојне снаге из Србије, преузимајући контролу над околном територијом, резултирали су масовним егзодусом Бошњака који су потражили заштиту у Сребреници и њеном окружењу, коју је СБ УН одредио као „безбедно подручје“ у сребреничкој енклави Резолуцијом 819 од 16. априла 1993. године, под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР);
Док се присуство УНПРОФОР-а у Сребреници састојало од холандског мировног батаљона, са представницима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, Међународног комитета Црвеног крста и хуманитарне агенције за медицинску помоћ (лекари без граница) помажући у пружању хуманитарне помоћи расељеном становништву које је живело у условима масовне пренасељености, сиромаштву и болести;
Док је почетком 1995. појачана блокада енклаве од стране снага босанских Срба које су подржале војне и паравојне снаге из Србије, спречивши да целокупно становништво добије хуманитарну помоћи, те пресекле спољне комуникације и контакте и ефективно смањиле способност холандског мировног батаљона да одговори на погоршање ситуације;
Будући да су, почевши 6. јула 1995., снаге босанских Срба напале места УНПРОФОР-а, преузеле контролу над изолованом енклавом, држале заробљене холандске војнике као таоце и након сукоба са локалним браниоцима, преузеле контролу над Сребреницом 11. јула 1995;
Док је процењена трећина тадашњег становништва Сребренице, укључујући релативно мали број војника, покушала да прође кроз линије снага босанских Срба до релативно сигурног подручја под босанском владом, многи су убијени од стране српских патрола и у заседама;
Док је преостало становништво затражило заштиту код холандског мировног батаљона у његовом седишту у селу Поточари, северно од Сребренице, многе од тих људи су насумично заробиле снаге босанских Срба да би их тукли, силовали или погубили;
Док су снаге босанских Срба депортовале жене, децу и старије особе аутобусима, у сабирним центрима у североисточној Босни и Херцеговини држали су преко 8.000 мушкараца и дечака, који су затим погубљени и закопани у масовне гробнице;
Будући да су снаге босанских Срба, у нади да ће прикрити доказе о масакру у Сребреници, након тога преместиле лешеве са почетних масовних гробница на многа секундарна и терцијарна места раштркана по деловима североисточне Босне и Херцеговине под њиховом контролом;
Док је масакр у Сребреници био један од најгорих од многих злочина који су се догодили у сукобу у Босни и Херцеговини од априла 1992. до новембра 1995. године, током кога је политика агресије и етничког чишћења спроведена од снаге снаге босанских Срба уз директну подршку Слободана Милошевића и Југословенске владе, довело је до расељавања више од 2.000.000 људи, више од 100.000 убијених, и десетине хиљада силованих, мучених и злостављаних, укључујући и у концентрационим логорима на подручју Приједора, при чему су недужни цивили Сарајева и других урбаних средишта више пута били изложени трауматским гранатирањем и снајперским напади;
Будући да поред примарних жртава у Сребреници, бошњаци чине огромну већину жртава током сукоба у Босни и Херцеговини у целини, посебно међу цивилним становништвом;
Док је у члану 2. Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида дефинисан геноцид као "било које од следећих дела почињених са намером да се у целости или делимично уништи национална, етничка, расна или верска група, као таква: (а) убиство чланова групе; (б) наношење тешких телесних или менталних повреда члановима групе; (ц) намерно нарушавање групних услова живота срачунатих на то да доведу до његовог физичког уништења у целини или делимично; (д) наметање мера за спречавање рађања у групи; и (е) присилно пребацивање деце из групе у другу групу “;
Пекинг не обећава да ће одустати од примене силе када је у питању мешање из иностранства и тајвански сепаратизам, пренела је Кинеска централна телевизија речи представника...
Кина поздравља споразум Русије и Сједињених Америчких Држава о продужењу Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања, рекао је портпарол Министарства спољних послова Кине, Жао Лиџиан на...
Међу спољнополитичким приоритетима нове америчке администрације је и Западни Балкан, речено је у телефонскоу разговору председника САД Џозефа Бајдена и немачке канцеларке Ангеле Меркел. Како се наводи...
Шеф немачке дипломатије Хајко Мас каже да ће званични Берлин пратити судски процес који се у Русији води против опозиционара Алексеја Наваљног. Начин на који ћемо...
"Санкције су нам заправо помогле да станемо на ноге. Желимо сарадњу са светом, али не желимо да зависимо од њега."
Министри спољних послова групе Г7 осудили су хапшење руског опозиционара Алексеја Наваљног. „Ми, министри спољних послова Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава,...
Амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет изјавио је да његов став о придруживању Косова Албанији "остаје непромењен". Он је рекао да се "амерички војници нису борили да...
Ако Сједињене Америчке Државе укину санкције Ирану, Техеран ће се вратити примени нуклеарног споразума (ЈЦПОА) и додатном протоколу са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију (ИАЕА), рекао је...
Сједињене Америчке Државе једнако су усмерене на проширење Споразума о стратешком офанзивном наоружању и на покретање проблематичних питања са Русијом, изјавио је амерички председник Џо Бајден. „Можемо...