Велика Британија разматра могућност слања миграната, којима је одбијен захтев за азил, у „центре за повратак“ у државама западног Балкана, пренео је у петак лист The Times, позивајући се на изворе из владе. Предлог долази у тренутку када се Лондон и даље суочава с вишегодишњом кризом због великог броја азиланата који малим чамцима прелазе Ла Манш.
Упркос низу мера које је Велика Британија спровела како би смањила и контролисала имиграцију, најновије анкете показују да она и даље представља други најважнији проблем за грађане – одмах након економије. Истовремено, 72% Британаца сматра да влада лоше управља питањем имиграције.
Извори су за лист тврдили су да влада тренутно разматра договор по којем би земље попут Албаније, Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније добијале новчану надокнаду за прихватање сваког одбијеног азиланта. Центри у тим државама служили би за депортацију миграната из земаља са којима Велика Британија нема споразуме о репатријацији.
Према предлогу, одбијени азиланти из држава које се према британском праву сматрају несигурним, као што су Авганистан, Иран и Сомалија, били би пребачени у ове офшор центре. Истовремено, одбијени азиланти из држава које се сматрају безбедним, попут Вијетнама, Пакистана и Индије, могли би бити привремено задржани у тим центрима док се не организује њихово враћање у земље порекла.
Британски премијер Кир Стармер настоји да сарађује с другим европским земљама које планирају да формирају сличне центре у трећим државама, тврдили су извори за The Times, додајући да Холандија тренутно води разговоре с владом Уганде.
У јулу 2024. Велика Британија је напустила планове о депортацији азиланата у Руанду, део контроверзне политике имиграције, након што су Конзервативци изгубили изборе од Лабуриста. Стармер је тај план прогласио „мртвим“, супротстављајући се тврдњама свог претходника Ришија Сунака да ће тај програм „зауставити чамце“. Врховни суд Велике Британије је оценио да је Руанда небезбедна за депортоване особе и прогласио план незаконитим.
Прошле године, британска министарка унутрашњих послова Јвет Купер најавила је низ мера за борбу против имиграције и јачање безбедности граница. Те мере, које укључују појачано спровођење закона, летове за повратак, проширење капацитета за притвор и санкције за послодавце који илегално запошљавају раднике, критиковане су као „бацање новца пореских обвезника“. Критичари тврде да тим мерама недостају детаљи и да не препознају „достојанство и човечност миграната“.
Извор: РТ (Ф)
Трампов изасланик стигао на разговоре са Путином – Кремљ 
Да ли је Балкану потребна таква Европска унија? 
Дан када смо бомбардовали Рајх 
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац