фото: Снимак екрана / Јутјуб / Предсједник Црне Горе
„СПЦ најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану“
Ђукановић је за војвођански портал "Аутономија" рекао да је Црна Гора добила шансу за напредак у преговарачком процесу са Европском унијом и додао да је та шанса уједно и пут до чланства у ЕУ, преноси РТЦГ.
Додао је да одговор на питање да ли ће Црна Гора искористити ту шансу зависи превасходно од учинака владе и других државних органа Црне Горе.
"У том послу савезник нам не могу бити инфериорна замајавања да та шанса и није баш изгледна, те да ће се ЕУ брзо предомислити након што се навикне на рат у Украјини", навео је Ђукановић.
Додао је да је алтернатива европском путу добро позната и да значи још дубље заостајање за европским нивоом економског и демократског развоја и фреквентни поремећаји регионалне стабилности.
Ђукановић је рекао да је због тога био тако критичан према владином маневру са претходно усаглашеним приоритетима, који се тичу динамике на европском путу, и "веома брзоплето претпостави тему потписивања Уговора са Српском православном црквом".
Рекао је да и "у Црној Гори и у сусједству има доста оних оних који не желе да виде Црну Гору као стабилну, грађанску, просперитетну државу и чланицу ЕУ".
"Овим маневром владе они су добили поклон из својих историјских снова. Шта год да је био мотив за то, било ком државном органу или појединцу, историјску одговорност неће моћи да избјегне", навео је Ђукановић.
Рекао је да је много тога спорног у уговору са СПЦ, пре свега "јер је усвојен на брзину и иза леђа јавности, затим историографски фалсификати, лажи којим СПЦ, као најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану, покушава да помогне крађу црногорске историје".
Додао је да је има пуно норми из Уговора у сукобу са Уставом и законима Црне Горе.
"И да поновим – сво то разарање Црне Горе покушава да легитимише Влада Црне Горе", казао је Ђукановић.
Он је као "веома споран" оценио и пројекат Отворени Балкан, јер је "реч о алтернативном сценарију за будућност Западног Балкана изван ЕУ".
"То нам не треба, треба нам чланство у ЕУ", рекао је он.
"Они који не виде наш регион у Европи, не виде ни мултиетничку демократију на Балкану. Њима се допада идеја промјена граница, етничке и вјерске хомогенизације у оквиру увећаних држава. Као и обично, све креће традиционално са српске стране, овог пута 'српским светом'. А наставља се, по аутоматизму, истим таквим великодржавним лудоријама", рекао је ДЈукановић.
Он је навео да је ауторима идеје Отвореног Балкана "циљ нестанак Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова и Сјеверне Македоније" и додао да би се то сигурно завршило "ратом и још понеким геноцидом".
На питање да прокоментарише изјаву премијера Црне Горе Дритана Абазовића који је, након посете Београду, изјавио да је том "историјском посетом" успео да "ресетује" односе две државе, Ђукановић је упитао "да ли једна, било која посјета, може да ресетује односе контаминиране готово два вијека".
Према његовим речима, "Србија већ два вијека има хегемонистичку улогу на Западном Балкану", која је "провидно упакована у забринутост званичног Београда за угроженост Срба у региону".
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Бесједе Његове светости патријарха српског г. Порфирија и Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија изговорене у манастиру Савини
Патријарх српски Порфирије рекао је да је Темељни уговор нешто што је било потребно држави Црној Гори, као и Српској православној цркви. Рекао је да Црна Гора увек може бити, као што је кроз векове била, домаћинска кућа за све људе, са које год стране света да долазе.
Измене и допуне Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит, кога Русија и Република Српска не признају за високог представника у БиХ јер није изабран потребном одлуком Савета безбедности, подразумиевају повећање казне за политичке субјекте до 30.000 КМ, а за ангажоване у изборној администарцији до 1.000 КМ.
Коментар портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове у вези са “седницом” Управног одбора Савета за имплементацију Мировног споразума у Босни и Херцеговини која је одржана први пут без Русије
RSS
