26. авг. 2021, 09:02 / Занимљивости

РТ: Потпредседник САД посетила вијетнамски споменик посвећен хватању непријатељског пилота Џона Мекејна... мислећи да је то споменик њему

фото: © REUTERS/Evelyn Hockstein/Pool / RT

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Камала Харис је током посете Вијетнаму запала у низ културних незгода, што је било њено прво службено путовање у инострану државу, док је покушавала да се поклони бившем ратном заробљенику Џону Мекејну.

Харисова је свратила до споменика на језеру у главном граду Ханоју како би оставила букет цвећа, верујући да је споменик намењен одавању почасти преминулом сенатору из Аризоне и бившем америчком пилоту Џону Мекејну.

Републикански политичар, који је за време мандата Доналда Трампа постао миљеник Демократске странке због необузданог гнушања према бившем председнику, оборен је изнад језера код Ханоја током Вијетнамског рата 1967. године, где су га ухватили вијетнамски цивили, који су га потом предали вијетнамској комунистичкој војсци.

Међутим, „спомен-обележје“ на које је Харис положила цвеће, постављено на месту пада, замишљено је као почаст вијетнамским браниоцима који су заробили пилота, а не Американцу који је пао у њихово језеро након што је већ бомбардовао њихову земљу 22 пута, вероватно успут убивши многе невине цивиле. На плочи споменика пише следеће:

"Дана 26. октобра 1967. у близини језера Трус Бач у главном граду Ханоју, грађани и војска ухватили су пилота Џона Сиднеја Мекејна. Пилот америчке морнарице летео је на авиону А4, који се срушио у близини електране Јен Пху. Ово је био један од десет авиона оборених истог дана."

Харисова је похвалила мртвог конгресмена као „хероја“ који је „волео нашу земљу“ и „увек се борио за најбоље од онога што јесмо“. Без обзира на то да ли је Мекејн био „херој“, Харисова није била једина особа коју је природа спомен обележја крај језера наизглед преварила.

Неколико коментатора на друштвеним мрежама није могло, а да се не запита зашто би чак и најегоцентричнији амерички званичници веровали да ће Вијетнам подићи спомен обележје у част пилота који је бомбардовао њихову земљу и вероватно побио цивиле.

Неколико њих који су у почетку погрешно заменили ратно спомен обележје са спомеником Мекејну, изменили су своје коментаре како би сачували образ.

Мекејн је након заробљавања провео пет година као ратни заробљеник, инцидент о којем је Трамп говорио када је распаљивао ривалство двојице политичара запажањем да преферира "хероје који не могу бити заробљени". Сам Мекејн је наводно "пукао" након само три или четири дана под испитивањем Вијетнамаца, добровољно се одрекавши "војних информација" ако би га одвели у болницу, где је открио да је син високог поморског команданта америчких снага снага на Пацифику.

Млађи Мекејн је касније добио повољан медицински третман, за разлику од других заробљеника, од којих су га многи касније оптужили да није чинио довољно да врати своје саборце док је био сенатор. Заиста, приче о пет и по година „мучења“ од стране Вијетнамаца увелико се разликују од прича које су испричали његови непријатељи који су га заробили, који су још 2008. објаснили за Би-Би-Си да су му опростили „лаж“ о томе да је био мучен у „Ханој Хилтону“. Мекејн, који се у то време кандидовао за председника, није имао другог избора него да прича о својим подвизима током рата, образложио је један од његових чувара.

Званични разлог посете Вијетнаму Харисове била је својеврсна добротворна мисија, којом се обећава земљи југоисточне Азије донација више од милион вакцина против коронавируса. Међутим, док је била на путу, Кина, на чије је „малтретирање“ у Јужном кинеском мору управо она позвала, односно Вијетнам да се придружи САД-у, донирала је два милиона својих вакцина, уместо да се умањи наратив о њој као „насилнику“.

САД су ипак обећале да ће одржати „снажно присуство у Јужном кинеском мору“ како би Пекинг држале на дистанци и обећале су 23 милиона долара и неколико десетина замрзивача за складиштење вакцина.

Посета Харисове долази у осетљиво време за САД, усред хаотичне евакуације из Авганистана, који су талибански милитанти поново заузели, а које је коалиција предвођена САД-ом отерала у планине пре 20 година. Понижавајуће сцене, почевши од евакуације америчке амбасаде војним хеликоптерима, а затим ескалирајући хаос на аеродрому у Кабулу, широко су поређене са падом - или ослобођењем - града Сајгона који је означио крај америчког повлачења из Вијетнама априла 1975.

Извор: РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=132869

Пратите ВОСТОК на: