Пре 53 године одиграо се несвакидашњи догађај који је ушао у анале совјетског ратног ваздухопловства. Наиме, „ганц“ нова модификација ловачког авиона МиГ-21ПФМ је грешком пилота који је управљао овом летелицом, слетела на ваздухопловну базу НАТО у Западном Берлину. Оно што је потом уследило, ушло је историју која се и даље препричава.
13.фебруар 1967. године спада у датуме који се налазе у аналима Групе совјетске војске која је била ставионирана у Немачкој. Тог дана се догодила ванредна ситуација, чије последице су могле да постану веома озбиљне. На аеродрому Тегељ који се налазио у француској зони окупације Западног Берлина слетело је у то време тајни совјетски ловачки авион (нешто попут ловца Су-35С у данашње време). Авион је био апсолутно нов, тек скинут са „производне траке“ ваздухопловне фабрике „Знамя Труда“ која се налазила у близини Москве. Авионом је управљао капетан-пилот Фјодор Григорјев- преноси интернет портал РГ, пише Russia beyond.
Немачка Демократска Република је била западна упоришна тачка Источног блока. На њеном подручју је била размештена моћна групација совјетске армије. Руководство СССР-а је имало перманентан фокус да максимално технички унапреди ове јединице најновијом борбеном техником и наоружањем, које су се по свом саставу и опреми могле назавати елитним саставима совјетске армије. Немачки пилоти су заједно са својим колегама из СССР-а 24ч дежурали на граници, пресецајући дејства НАТО авиона.
Почетком 1967.године у ваздухоповној фабрици КБ Микояна у Луховицама, где је годину дана раније кренула производња експортне варијанте ловачког авиона МиГ-21, завршено је комплетирање последње модификације овог авиона која је носила ознаку МиГ-21ПФМ, и који су требали да крену пут Источне Немачке. На авиону је монтирано ново катапултирајуће седиште, унапређен нападно-навигациони систем, ловац је добио веома важну могућност да употребљава ракете са радарским навођењем. На летелицу је поново уграђен ваздухопловни топ који се у то време сматрао застарелим наоружањем. Међутим, ову тврдњу су демонатовала реална борбена искуства која су настала у том периоду, када је у питању тактика блиске ваздушне борбе. На њега је у воду посебног носача монтиран контејнер са топом калибра 23мм и борбеним комплетом. У генералним цртама, радило се о веома озбиљној верзији ове летелице.
Пилоти који су се налазили у саставу 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије су ималу задатак да пребаце ове авионе на своја нова формацијска места базирања, која су се налазила на територији Немачке Демократске Републике. Командант летећег одељења кога су чинила четири ловца МиГ-21ПФМ је био капетан Григорјев. Из Луховица до Минска ова група је летела без икаквих проблема, где се спустила на један од војних аеродрома и снабдела горивом. Следећег дана су кренули даље. Међутим , поставља се питање зашто је ова група уместо на аеродром Темплин (Бранденбург) што је била уобичајена дестинација, упућена на аеродром Котбус који се налазио знатно јужније.
Током лета дошло је до проблема у оријентацији. Авиони су угледали Берлин и осветљени аеродром где је један од пилота ловачког одељења покушао да ступи у контакт са његовим диспечером. Међутим, са друге стране није било одговора. Пилот је помислио да је у питању квар на радио-станици, и самостално кренуо у слетање. Остатак групе је кренуо даље ка аеродрому Котбус, помисливши да је капетан Григорјев скратио свој пут услед проблема на летелици. Међутим, како се касније испоставило, совјетски пилот је са ловачким авионом последње модификације МиГ-21ПФМ и са јасним обележјима на својим крилним и репним површинама (црвена звезда петокрака) слетео право на аеродром Тегел, који се налазио у зони Западног Берлина (француска зона окупације) и где се базирала борбена авијација НАТО.
Након слетања совјетски пилот је открио да је направио страшну грешку. Око њега су се на стајанци налазили типови авиона којих нису били у наоружању совјетске авијације, са јасним ознакама РВ Фрацуске и САД. МиГ-21 је одбацио кочиони падобран, окренуо се за 180 степени и покушао поново да узлети са дела писте на коју је и слетео. Међутим, полетно-слетна стаза на аеродрому је у међувремену забаракадирана свим расположивим теренским и ватрогасним возилама, који су се налазила на њему. Људство које је опслуживало овај аеродром није могло да верује чега су судионици.
Није било времена за никакве калкулације. Морало се кренути на све или ништа. Ловац је поново кренуо да повећава своју брзину. Капетан Григорјев је укључио додатно сагоревање мотора и потерао га до максимума. Захваљујући најновијој модификацији, ловац МиГ-21ПФМ је могао да користи и писте које нису асфалтиране. На летелици је унапређен систем за проток ваздуха, чиме су полетно-слетне карактеристике авиона постале значајно боље у односу на раније верзије ове летелице. Авион је уз невиђену грмљавину свог мотора успео да полети на запрепашћење свих који су гледали ту сцену.
Ускоро се капетан Григорјев са својом летелицом нашао на писти аеродрома у Котбусу. Командант 16-те гардијске ловачке ваздухопловне дивизије му је рекао да је „његово слетање на аеродром Тегел била глупост, али и да је његово извлачење из целе ситуације дело за сваки респект“, одбивши да казни свог пилота. У целој причи је помогла и чињеница да је капетан Григорјев три године раније са својим авионом МиГ-19 успео да обори америчку извиђачку летелицу Douglas RB-66 у рејону града Магдебург.
Иван Младеновић из Шида први је и једини Србин који је препешачио Бајкалско језеро. Након пуних двадесет дана пешачења, пређених 650 километара, у просеку преко 30 километара дневног хода по леду, снегу и екстремно ниским температурама испунио је свој циљ
Буери су чамци са једром и клизаљкама. По залеђеном Ладошком језеру су коришћени за извиђање, али и за допремање намирница у опкољени град и за евакуацију цивила исцрпљених од глади.
Пре тачно 55 година одиграо се несвакидашњи догађај који је ушао у анале совјетског ратног ваздухопловства. Наиме, „ганц“ нова модификација ловачког авиона МиГ-21ПФМ је грешком пилота који је управљао овом летелицом, слетела на ваздухопловну базу НАТО у Западном Берлину. Оно што је потом уследило, ушло је историју која се и даље препричава.
Замислите, неколико десетина туриста лежи на залеђеној површини највећег језера на свету и нешто пажљиво из њега пије. Не, то није вода. И да, за то постоји разумно објашњење.
Ове космичке звуке најдубљег језера на планети тешко је уловити микрофоном и снимити, али понеком је то пошло за руком. Овај звук подсећа на међугалактичку паљбу из „Ратова звезда“!
Највећа земља на свету веома је шаролика у етничком смислу. Чак ни грађани Русије не могу лако да одговоре на питање колико народа живи у њиховој земљи.
Козаци су у Руској Империји били посебан друштвени сталеж. Одликовала их је храброст и бранили су границе Руске Империје. Ко су, међутим, данашњи козаци?
Уралске планине одвајају европски део Русије од њеног источног дела. Овај планински венац пружа се од јужне границе земље све до северних мора. Истраживач Олег Чегодајев прешао је овај пут пешице како би људима приближио планину коју толико воли.
Немачка војска лако је прошла совјетску границу скоро на читавој њеној дужини и за само неколико недеља продрла у дубину совјетске територије. Само на крајњем северу земље све до краја рата није успела да пробије одбрану Црвене армије.