Кочијаши су у Русији били посебна „каста“ – вештину су преносили са оца на сина, породицом су управљале жене, имали су посебне покровитеље на небу и волели су брзу вожњу. Кочијашку службу је у Русији увео Џингис-кан.
Када је 1839. године допутовао у Русију, француски маркиз Астолф де Кистин је био запањен необичном брзином којом су руски кочијаши јурили путем Москва – Петербург, првом „брзом магистралом“ Руске империје. „Ја се трудим да научим како на руском да кажем ’лакше’, а други путници, напротив, пожурују кочијаша“, написао је Де Кистин, пише Russia beyond.
„’Тројка’ на Црвеном тргу. Стара Русија“, Александар Соколов (1960), Централни дом уметника.
Сергеј Пјатаков/Sputnik„Руски кочијаш одевен у дебели сукнени кафтан, [...]већ на први поглед оставља утисак житеља Истока. По томе како лако скочи на своје седиште и по окретности се види да ту има нечег азијског. [...] Грациозност и лакоћа, брзина и поузданост са којима он управља живописном запрегом, његови живи покрети и окретност са којом скочи на земљу, његов савитљиви струк и стас, и читава његова појава – све то призива у сећању по природи најграциозније народе на земљи...“, забележио је Де Кистин.
Кочијаши који су на француског госта оставили тако снажан утисак заиста су били посебни људи, као нека посебна каста руског друштва. Њихова професија је била једна од најстаријих у руског држави. Тај стари систем „јамских станица“ својевремено је допринео настанку државе.
„Јами“ велике Империје
Кочијаш је на руском „јамшчик“ („ямщик“) од речи „јам“. У Џингис-кановој Монголској империји та реч је означавала објекат где су одморни коњи држани у приправности на путу који спаја удаљене области.
Јам (поштанска станица) на ушћу река Усури и Сунгаче.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ruТај систем је коришћен за одржавање везе између центра Монголске империје (а затим њене наследнице Златне хорде) и периферије. Био је циљ да изасланици великог владара преваљују велика растојања што је могуће већом брзином и зато су на путевима, на одређеном растојању, биле постављене станице где је царев гласник могао оставити уморне коње и упрегнути свеже и одморне. Златна хорда је нестала, а овај систем је задржан у руским земљама и коришћен је за везу између руских градова.
„Велики господар, кнез московски, има на различитим местима своје кнежевине кочијаше са довољним бројем коња, и зато, где год кнез да пошаље свога гласника увек ће се за њега наћи одморни коњи“ – тако је кочијашку службу 16. века описао аустријски дипломата Сигисмунд фон Херберштајн.
А. А. Дејнека
Руске јамске станице су биле удаљене 40-60 километара једна од друге (колико су отприлике коњи могли дневно да пређу). Мештани су имали обавезу да се брину о коњима. Ту обавезу су увели још Монголи. Сељаци су одржавали путеве и станице, набављали коњима храну и бринули се о њима, дежурали на станицама и регрутовали кочијаше, тј. људе којима је био посао да возе државне чиновнике и терет. Постојала је и посебна „канцеларија“ за управљање овом службом, звала се „Јамска управа“ („Ямской приказ“).
Многи су имали жељу да постану кочијаши јер је то радно место подразумевало да и они и чланови њихових породица буду ослобођени од пореза, да добију плац за изградњу куће и плату. Па ипак, то није био лак посао. Кочијаш је морао бити јак и издржљив, трезвен и одговоран. Приликом ступања у службу морао је обећати да „неће пијанчити у крчмама, неће красти, неће побећи и службене коње неће нигде оставити“. Сваки кочијаш је „дужио“ најмање три коња.
Писма „испод пазуха“
„Тројка“ у лету.
Уметник П. О. КоваљевскиПетар Први је 1693. године лично издао указ о организовању поште „из Москве за Перејаслављ-Залески, Ростов, Јарослављ, Волгоду и Вагу“. Тај указ је садржао строге прописе за кочијаше, посебно за оне који превозе писма. Морали су их возити пажљиво у врећама испод пазуха (да се не исквасе на киши и да их кочијаш у пијаном стању не испусти негде успут, а ако их накваси или изгуби биће мучен). За кршење поменутих правила следила је строга казна. За сваки сат кашњења кочијаш је добијао један ударац бичем. Све у свему, није то био лак посао.
Због тога су кочијаши постепено прерасли у посебну „касту“. Од детињства су учили да се опходе са коњима и да баратају коњском опремом. И живели су заједно у посебним јамским насељима. У Москви, Јарослављу и многим другим градовима постојала је или још увек постоји Јамска улица.
У кочијашким породицама традиција је била веома развијена. До краја 19. века породицом је управљала најстарија жена или баба јер су сви мушкарци проводили време углавном у путу. Кочијаши су били верујући људи. Посебно су поштовали свете мученике Флора и Лавра. Сматрали су их за покровитеље коња. На пример, највећа московска пијаца где су се продавали коњи налазила се на Зацепу (поред данашње Павелецке железничке станице), где још увек постоји Храм светих мученика Флора и Лавра.
Путна исправа за путовање поштанским колима од Москве до Санкт Петербурга потпоручника Јегерског пука императорске гарде господина Дурасова.
Државни музеј ликовних уметности „А. С. Пушкин“Ако је неко хтео приватно да путује користећи поштанске „јаме“ морао је дебело да плати ту услугу, а уз то му је био потребан и посебан документ који омогућава коришћење државних коња и кочија. Другим речима, тако су могли да се возе само представници елитног руског племства, а за толике новце кочијаши су јурили као суманути.
У свом делу „Путовање у Петербург за време императора Павла I“ опат Жан-Франсоа Жоржел је написао: „Руски кочијаши возе веома брзо. Коњи су скоро све време у галопу... Опасност да се кочије поломе или преврну је непрекидна. Човек мора да им запрети како би бар мало успорили“. Искусни руски путници су носили у пртљагу резервне осовине и обручеве за точкове јер су знали да ће им сигурно затребати.
Вожња са звиждуком
Курир. Слика непознатог аутора по цртежу А. Орловског.
Public domainТу брзу вожњу пратио је чувени кочијашки звиждук. Петар Први је својим указима покушао да уведе специјалне сигнале у немачком маниру, на пример да кочијаш затруби у рог, али кочијаши су са гађењем одбацили све те покушаје. Постојала је чак и легенда о кочијашу који је опрљио усне киселином само да њима не дотиче тај „јеретички“ рог. Руски кочијаш је најављивао долазак звиждуком и узвицима. У другој половини 18. века постали су модерни валдајски прапорци, али су они били толико гласни да је цар Николај Први 1834. године издао указ по коме се вожња са валдајским прапорцима дозвољава само курирским „тројкама“ (кочијама са три упрегнута коња) и ватрогасцима када крену да гасе пожар.
„Портрет императора Николаја I у саоницама“, 1950-их.
Уметник Николај СверчковРуски кочијаши су јурили далеко брже него њихове колеге у Европи. Није случајно што су се странци толико плашили! Кочијаш би од Новгорода до Москве (578 км) стигао за мање од три дана. Већ помињани Кистин пише како га је руска „тројка“ возила толико брзо да би их чак и воз једва стигао.
Возови су се у Русији појавили 1851. године када је отворена пруга Москва–Петербург. Уследио је буран развој железнице који је заиста допринео гашењу кочијашке професије. Возови су почели да превозе и пошту, и терет, и путнике, а кочијаши су се постепено вратили своме сталежу, тј. сељаштву. Задржали су се у народном сећању захваљујући фолклору и класичној књижевности.
Георгиј Манајев, Russia beyond
.jpg)
Јевсеј Јаковлевич Рудински (1922) je најстарији ветеран на паради у част Дана победе
Николај Песков открио је да је добио Орден за храброст за један посебан подвиг у Украјини
2023-04-23 02:23:53
Иван Младеновић из Шида први је и једини Србин који је препешачио Бајкалско језеро. Након пуних двадесет дана пешачења, пређених 650 километара, у просеку преко 30 километара дневног хода по леду, снегу и екстремно ниским температурама испунио је свој циљ
2022-03-21 16:23:42
Буери су чамци са једром и клизаљкама. По залеђеном Ладошком језеру су коришћени за извиђање, али и за допремање намирница у опкољени град и за евакуацију цивила исцрпљених од глади.
2022-02-13 09:00:36
Пре тачно 55 година одиграо се несвакидашњи догађај који је ушао у анале совјетског ратног ваздухопловства. Наиме, „ганц“ нова модификација ловачког авиона МиГ-21ПФМ је грешком пилота који је управљао овом летелицом, слетела на ваздухопловну базу НАТО у Западном Берлину. Оно што је потом уследило, ушло је историју која се и даље препричава.
2022-01-08 07:50:50
Бољшевици су укинули древни хришћански обичај и уместо њега увели помпезну прославу Нове године. А како је изгледала прослава Божића пре револуције?
2022-01-07 07:02:35
Замислите, неколико десетина туриста лежи на залеђеној површини највећег језера на свету и нешто пажљиво из њега пије. Не, то није вода. И да, за то постоји разумно објашњење.
2022-01-03 07:47:18
Када је најбоље кренути у „лов“ на поларну светлост? Где се могу видети три сунца одједном? Зашто облаци постају седефасти?
2022-01-02 10:58:01
Фотографије Стаљинграда у рушевинама обишле су свет. Али да ли знате како је легендарни град изгледао пре доласка непријатељских трупа?
2022-01-02 10:16:16
Руски председник Владимир Путин помогао је породици дечака који је маштао о гитари да, у оквиру кампање „Јелка жеља“, реши стамбено питање.
2021-12-28 12:05:05
Ове космичке звуке најдубљег језера на планети тешко је уловити микрофоном и снимити, али понеком је то пошло за руком. Овај звук подсећа на међугалактичку паљбу из „Ратова звезда“!
2021-12-12 08:52:48
На совјетске крилате везисте на бојном пољу често су кидисали специјално обучени немачки јастребови и соколови.
2021-12-05 13:48:26
Једном, много пре завршетка рата, совјетске снаге нашле су се само неколико километара од фирера. Међутим, оне о томе нису имале појма.
2021-11-28 15:00:33
Највећа земља на свету веома је шаролика у етничком смислу. Чак ни грађани Русије не могу лако да одговоре на питање колико народа живи у њиховој земљи.
2021-11-21 07:01:39
Мало карипско острво Барбадос проширило је своje дипломатскo деловање на виртуелни свет, након што је потписало...
2021-11-16 06:53:25
Козаци су у Руској Империји били посебан друштвени сталеж. Одликовала их је храброст и бранили су границе Руске Империје. Ко су, међутим, данашњи козаци?
2021-11-06 09:07:18
Владимир Путин користи најсавременију председничку лимузину руске производње од 2018. године, а нови документарац РТ-а сада...
2021-11-05 14:00:19
Око чега се водио овај рат? Зашто је Наполеон ризиковао да нападне Русију? И ко је смислио план за уништење његове Велике армије на руској територији?
2021-10-24 07:54:56
У Русији има четрдесетак затворених градова и отприлике 1,5 милиона становника који у њима живе далеко од очију јавности.
2021-10-10 13:23:09
Током два последња века земљом су владали искључиво мушкарци. Међутим, није одувек било тако. Русија памти...
2021-10-10 13:10:25
Где су нестале десетине хиљада белих емиграната у послератној Југославији?
2021-09-19 09:48:54
Ове крупне операције совјетских трупа фактички су биле пресудне у победи Антихитлеровске коалиције над Силама Осовине у Другом светском рату.
2021-09-19 09:29:31
Уралске планине одвајају европски део Русије од њеног источног дела. Овај планински венац пружа се од јужне границе земље све до северних мора. Истраживач Олег Чегодајев прешао је овај пут пешице како би људима приближио планину коју толико воли.
2021-09-12 09:21:01
Немачка војска лако је прошла совјетску границу скоро на читавој њеној дужини и за само неколико недеља продрла у дубину совјетске територије. Само на крајњем северу земље све до краја рата није успела да пробије одбрану Црвене армије.
2021-08-29 09:58:37
Потпредседник Сједињених Америчких Држава Камала Харис је током посете Вијетнаму запала у низ културних незгода, што...
2021-08-26 09:02:23
RSS
